Nekada je na glavnoj autobuskoj stanici vrvelo od putnika, stalaka načičkanih štampom, čak do perona se širio miris „Žitoproduktovog“ peciva iz crvenog kioska…
Danas, situacija deluje otužno. Autobus više nije jedino prevozno sredstvo i uglavnom se koristi prigradski taksi prevoz. Putnici se više ne zadržavaju kao nekad čekajući autobus po redu vožnje, nego prihvataju ponudu prevoza taksijem po ceni autobuske karte.
Smanjena je i potražnja za robom i sadržajima iz desetak prodajnih objekata koji su nekada dobro radili i pod jakom konkurencijom. Fotografije koje smo načinili danas, u prepodnevnim satima, pokazuju kako se menjaju vremena, interesovanja…