Psiholog Jasmina Hajder Ivančević o tome šta je zaista važno pred polazak deteta u školu

Spadate li u roditelje školaraca koji se ovih dana umesto uobičajeno, pozdravljaju sa „Jeste li spremni“?  Svakako da se svi dobro razumemo na šta se ovo pitanje odnosi, ali  znamo li  šta zapravo znači biti spreman za novo školsko zvono. Da li je reč o obrtu „programske šeme“ ili ova spremnost znači nešto na čemu se u stvari radi i tokom raspusta?

Dragocene odgovore na najčešće roditeljske dileme, strepnje, ali i očekivanja pred početak nove školske godine, potražila sam od Jasmine Hajder Ivačević, školskog psihologa.

NE TERAJTE DECU DA UČE DA ČITAJU I PIŠU, OSIM AKO SAMA NE POKAZUJU INTERESOVANJE

Prvi dan školske godine posebno je velik i značajan za one najmladje školarce, prvake i njihove roditelje. Tako je i ova priča namenjena ponajviše njima. Šta podrazumevamo pod zrelošću ili gotovošću za polazak u školu?

“Spremnost za polazak u školu podrazumeva zrelost, iskustvo, znanje i motivaciju za učenje. Zrelost se odnosi na stupanj razvoja koja prvenstveno zavisi od unutrašnjih, fizičko – fizioloških faktora. Ne zaboravite da, ako dete zna da čita i piše, to ne znači nužno da je spremno za polazak u školu. Nemojte terati decu da uče da čitaju i pišu, osim ukoliko sama ne pokazuju interesovanje za to. Psihomotorna spremnost za pisanje zavisi od nivoa razvijenosti  koordinacije pokreta, posebno koordinacije oko – ruka, razvijenosti mišljenja, opažanja i pažnje. Za ovladavanje pisanjem potrebno je da deca imaju dobro razvijene mišiće šake i tzv. finu motoriku koja se razvija crtanjem, bojenjem, raznim igrama koje uključuju vezivanje pertli, zakopčavanje dugmića, upotrebu makaza, plastelina, bockalica … Važna priprema je i upućivanje na korišćenje papira od gore ka dole, s leva na desno, kao i dovršavanje crteža.  Uspešno savladavanje početnog opismenjavanja podrazumeva savladan bazični nivo razumevanja jezika, učestvovanje u komunikaciji, sposobnost deteta da iznese svoje mišljenje, da prepriča kratku priču ili dogadjaj. Važno je da je dete izloženo čitanju, da mu se čitaju bajke, priče i da se zajednički razgovara o pročitanom. Čitajte zajedno sa svojim detetom, ali ne predugo, oko 20 minuta.”, saveti su  Jasmine Hajder Ivančević.

STRES SE ZNAČAJNO SMANJUJE PRAVILNOM PRIPREMOM DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU

Sve češće  na profilisanim portalima namenjenim obrazovanju nailazimo na savete  da su samostalnost i socijalizacija deteta kudikamo značajniji od toga da li ono zna da broji ili čita.

“Stres i vreme potrebno da se dete prilagodi zahtevima škole mogu se značajno smanjiti pravilnom pripremom deteta za polazak u školu. To podrazumeva razvijanje odredjenih kulturno – higijenskih i radnih navika kako bi samostalno moglo da obavlja zadatke koje mu škola postavlja. Dete treba da bude sposobno da vodi računa o higijeni, da se samostalno oblači i da vodi  računa o svojim stvarima. Da uzme jednostavan obrok, da zna osnovne podatke o sebi i svojoj porodici, zaključa i otključa vrata, da nauči kada i kako da koristi telefon… Pošto u školi mora da se prilagodi odredjenim pravilima ponašanja i rada, da pazi na času, ne ustaje i ne šeta bez odobrenja i odloži neke svoje trenutne potrebe, roditelj će  budućem prvaku najbolje pomoći da odgovori novim zahtevima, kroz igru. Veoma je važno da roditelji budu dosledni prema detetu u njegovim obavezama, stvaranju radnih navika. Dete treba podsticati da samostalno posprema svoje igračke, hrani se, oblači, sprema svoje stvari. Ako neke aktivnosti radite umesto dece, ona vrlo brzo gube interesovanje prema istima. Dete koje je steklo naviku da vodi računa o svojim igračkama i drži ih uredno, preneće tu naviku na brigu o svom random stolu i priboru, a zatim će to preneti na izgled svoje sveske, način pisanja, izgled slova. Važno je što više  hvaliti dete, ali biti realan u proceni njegovih sposobnosti i mogućnosti. Izbegavati kritike i kazne kojima se produbljuje osećaj nesigurnosti i strah od mogućih greški.”

“ODABIR” UČITELJA/UČITELJICE

Svedoci smo sve prisutnijeg trenda da se mnogo nepotrebne energije troši na rešavanje “pitanja svih pitanja”, na odabir učitelja ili učiteljice. Da li je jednostavno uveriti roditelje kako u nekim stvarima, ipak  postoji neko ko bolje zna šta je najbolje za njihovog budućeg prvaka?

“Kao i u mnogim drugim sferama života, neki izbori se tretiraju i kao stvar prestiža – za moje dete samo najbolje. Ovaj izbor treba prepustiti stručnjacima u školi, jer je pitanje da li je svako dete kompatibilno sa “najboljom” učiteljicom. Roditelj treba da bude pozitivan prema učitelju ili učiteljici, da sa punim poverenjem prepusti dete u njene ili njegove ruke. Upravo je to garancija da će i dete biti pozitivno senzibilisano prema nepoznatoj osobi. Uzgred, ona ili on će imati značajan uticaj na detetovo odrastanje, bar nekoliko godina. “

ČITANJE, A NE UČENJE ZA VREME RASPUSTA

Na kraju, danas djak prvak, naredne školske godine biće već sasvim upućen i na školski režim rada adaptiran. Dok odbrojavamo poslednje sate letnjeg raspusta, jedan, zlata vredan savet svim roditeljima, odnosi se na dilemu – treba li ili ne, makar pred kraj, malo prelistati prošlogodišnje  gradivo ?

“Kao i mnoge druge oblike ponašanja, deca najlakše usvajaju ljubav prema čitanju,ukoliko imaju dobar model u okolini. Dakle, ukoliko roditelji, bake, deke rado čitaju i provode vreme uz knjigu, detetu će biti lakše da i ono usvoji ovu naviku. Knjiga je i dalje nezamenljiv faktor u obogaćivanju rečnika, iskustva, ali i podsticanju mašte i razmišljanja. Poželjno je ohrabriti dete da svakodnevno posveti neko vreme mirnim, ali zanimljivim sadržajima.Njih najviše ima u literaturi prilagodjenoj uzrastu. To može biti i kvalitetan dečiji časopis, strip, ilustrovane enciklopedije… Dakle, učenje tokom raspusta nije preporučljivo, čitanje, svakako jeste.”, zaključuje naša sagovornica.