Pšenici su bili potrebni insekticidni tretmani iako to nije uobičajeno za ovo doba godine

U Srednjobanatskom okrugu jesenas je pšenicom posejano oko 54.000 hektara, što je više nego prošle godine. Zbog vremenskih prilika setva je obavljena nešto kasnije, ali u optimalnom roku. Hlebno zrno neujednačeno niće, a veliki problem zbog visokih temperatura mu prave insekti. Trenutno zahlađenje prija pšenici.

Loše iskustvo sa sušom u prethonoj proizvodnjoj godini uticalo je na to da proizvođači povećaju površine pod pšenicom.

“Pšenicom je posejano oko 54.000 hektara što je malo više u odnosu na prošlu godinu. Proizvođači su se odlučili da povećaju površine pod ozimim usevima zbog toga što je prošla proizvodna godina bila sušna i što je kukuruz loše rodio. Bili su nezadovoljni prinosima, a sama osobina ozimosti daje neku mogućnost da usevi bolje „izguraju“ godinu. Ipak, imamo povoljniju klimu tokom jeseni, zime i proleća. Setva je ove godine po našoj preporuci krenula nešto kasnije nego prethodnih godina. Sačekalo se malo zbog kiše u septembru. Zemljište je bilo natopljeno, pa se čekalo da se prosuši. Setva je najvećim delom krenula sredinom oktobra i najveći deo pšenica je posejan do kraja oktobra, što je dobro“, počinje priču Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Pšenici prija zahlađenje

I pored obilnih padavina u septembru, nakon obrade brzo je došlo do isušivanja setvenog sloja zemljišta.

„Nedostatak padavina tokom oktobra doveo je do toga da se setveni sloj isuši. Veliki broj zrna nije posejan u vlažnom sloju zemljišta. Vlaga se gubila, isparila. Temperature su bile više od prosečnih i visoke za taj period godine. Posebno je bilo nepovoljno tamo gde se predsetvena priprema obavila ranije, a setva nešto kasnije. Uslovi za nicanje su bili povoljni što se tiče temperature, ali ne i što se tiče vlage u setvenom sloju. Klijanje i nicanje je usledilo veoma brzo, ali veoma neujednačeno i nepotpuno. Na mnogim parcelama pšenica je ponikla, ali ne u potpunosti. Mnoga zrna klijaju, a neka još uvek sakupljaju odgovarajuću količinu vode i temperature“, objašnjava naša sagovornica.

„Padavine su trenutno od velike koristi za dalji rast i razvoj posejanih ozimih strnina. One će omogućiti da zrna koja nisu ponikla poniknu i da strnine imaju dovoljno vlage za dalji rast i razvoj. Trenutno se većina pšenica nalaze u fazi tri lista, samo kod najranijih rokova setve se uočava razvoj sekundarnog izdanka, ali uslovi za dalji rast su dobri, kao i za bokorenje koje tek treba da nastupi“, dodaje Rajačić.

Bokorenje pšenice

Kako će se pšenica bokoriti i koliko će sekundarnih izdanaka razviti zavisi od mnogo faktora.

„Svetlost predstavlja najvažniji faktor za bokorenje. U uslovima dužeg trajanja i većeg intenziteta svetlosti, bokorenje je veće nego u uslovima slabije osvetljenosti. Optimalna temperatura za bokorenje je 10 -15 stepeni. Bokorenje se odvija na temperaturi većoj od 5 stepeni i manjoj od 20 stepeni Celzijusa i bolje je u optimalno vlažnom, nego u suvom zemljištu ili u zemljištu koje je prevlaženo i bez hranjivih materija. Za bokorenje su značajne sortne karakteristike. Vrste žita i sorte u okviru iste vrste se razlikuju po intenzitetu bokorenje. Neke sorte pšenice počinju ranije, a neke kasnije da se bokore u istim uslovima gajenje. Takođe, im se razlikuje i jačina bokorenja”, objašnjava naša sagovornica.

“Najveći intenzitet bokorenja je kod optimalne dubine setve, koja kod pšenice iznosi 3-5 cm. Pri dubljoj ili plićoj setvi od optimalne, bokorenje je slabije. Ako je dubina setve 6-7 cm ili više, kod većine biljaka ono će potpuno izostati. Bokorenje je veće u ređem, nego u gušćem sklopu, zbog bolje osvetljenosti i veće količine hraniva i vode koja stoji na raspolaganju pojedinačnim biljkama”, kaže Rajačić.

Veliki problem za pšenicu su insekti

Tokom ove proizvodne godine poljoprivrednici se suočavaju sa specifičnom situacijom.

“Veliki deo proizvođača je bio prinuđen da obavi insekticidni tretman na svojim parcelama u cilju suzbijanja biljnih vaši i cikada, što je do sada bila neuobičajna praksa za ovaj period godine. Da bismo pojasnili razlog moramo se vratiti na momenat žetve. Naime, tokom sazrevanja žita vladale su veoma visoke temperature koje su uticale na „ispadanje“ zrna iz plevica, dolazilo je do prinudnog sazrevanja, nije se vodilo računa o ranostasnosti sortimenta, žurilo se sa kombajniranjem… Posledica svega navedenog je vrlo visok procenat osipanja zrna na poljima nakon žetve. Tokom avgusta imali smo obilne padavine koje su uticale da takva zrna krenu u klijanje i nicanje”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe RC Zrenjanin.

“S obzirom na to da unešena hraniva nisu maksimalno bila usvojena od strane gajenih useva, upravo ove samonikle biljke su imale čak i tu obezbeđenu mogućnost. Sve navedeno je omogućilo intenzivan, bujan porast, bokorenje, tako da su se tokom septembra zazelenela polja, kao što obično biva u martu. Vaši i cikade, koje su prisutne svake godine, koje žive i razvijaju se na korovskim biljkama sad su imale dodatni izvor hrane i veću površinu staništa te su uz optimalne temperature produkovale veći broj jedinki i brži ciklus razvoja. Jednom rečju došlo je prenamnožavanja. Saniranju samoniklih useva pristupilo se kasno i išlo je vrlo sporo, nije se radilo tanjiranje, nisu se primenjivali totalni herbicidi, bavili smo se žetvenim ostacima kukuruza i suncokreta… Još na terenu postoje ovakve parcele”, dodaje naša sagovornica.

Štete od insekata

Indirektne štete od ovih insekata su mnogo veće od direktnih.

“Klijanje i nicanje novoposejanih strnih žita, i nakon pomerenih rokova setve, dešavalo se dok su još samonilke biljke bile prilično prisutne na parcelama gde još nije obavljeno oranje, te je dolazilo do masovnog preletanja insekata. Direktne štete od vaši i cikada nisu velike, hrane se biljnim sokovima. Međutim, indirektne štete su značajnije jer su prenosioci virusa koji prouzrokuju patuljavost pšenice i ječma. U kojoj meri su ovi insekti imali prisutan infekcioni potencijal, u ovoj fazi nije moguće utvrditi, te je jedina mera bila upravo suzbijanje vektora virusa. Simptomi virusa su registrovani na parcelama strnih žita tokom proizvodne 2021/22. i proizvođači su to mogli da primete na svojim parcelama u vidu zaostajanja u porastu, žutila biljaka u manjim ili većim oazama, a bilo je i potpuno uništenih parcela”, kaže Parađenović.

“Simptomi su vidljivi tokom faze vlatanja tj. porasta biljke u stablo, kad se na zaraženim usevima vide prvi znaci virusnog oboljenja i tada se ništa ne može učiniti da se taj problem prevaziđe. Na samoniklim biljkama smo učili i prisustvo fitopatogenih gljiva (prouzrokovače bolesti strnih žita) koje smo kasnije registrovali i na novoposejanim usevima, istina u niskom intenzitetu. Takođe, posledica dužeg zadržavanja ovih useva uticala je i na pojavu žitnog bauljara. Napadi su zabeleženi na međi između prošlogodišnje (plus letnje) i ovogodišnje pšenice koja nije sejana u monokulturi. I tako smo mi sami sebi napravili problem, koliki i kakav videćemo u sledećem periodu”, zaključuje naša sagovornica.

Prognozno izveštajna služba nastavlja i u narednom periodu da prati zdravstveno stanje useva strnih žita, o čemu će blagovremeno obaveštavati proizvođače.

Fotografije ustupila Snežana Parađenović