Na svečanoj sednici najvišeg gradskog tela Velikog Bečkereka, održanoj 24. aprila 1893. godine u prepunoj sali Magistrata, uz burno odobravanje prisutnih, prihvaćen je predlog dr Moroa Klajna, člana poslaničkog tela, da se Mor Jokai, slavom ovenčani književnik, poslanik i član Akademije nauka, progasi za počasnog građanina Velikog Bečkereka.
U obrazloženju predloga, dr Klajn je, između ostalog, rekao: U godini kada naša i svetska javnost obeležava pola veka stvaralačkog rada velikana svetske književnosti gospodina Jokai Mora, mi, njegovi savremenici i poštovaoci, upućujemo mu u ime građana Velikog Bečkereka najtoplije čestitke i izraze poštovanja. Uveren sam da ono što svi mi u ovom trenutku smatramo izrazom naše zajedničke želje, jeste proglašenje uvaženog i cenjenog gospodina Jokai Mora za počasnog građanina Velikog Bečkereka.
SLOBODA DUHA I SAVESTI
Mor Jokai je rođen 18. februara 1825. u Komaronu, u imućnoj građanskoj porodici. Već u desetoj godini života ispoljavao je natprosečne intelektualne vrednosti, koje je njegov otac, inače poznati advokat u mestu, nameravao da usmeri putevima pravnih nauka.
Međutim, mladi Jokai je već u srednjoj školi pokazivao naklonjenost prema književnom stvaralaštvu. Jedan od razloga bio je veliki uspeh njegovog prvog romana, koji je objavljen 1864. godine. Godinu dana kasnije postao je urednik jednog od tadašnjih uglednih časopisa.
Tokom čestih putovanja upoznao je mnoge krajeve u zemlji i svetu. Posebno je zavoleo predele jednog dela panonske ravnice između Dunava i Tise. U svojim pripovetkama i romanima, majstorski je opisivao prirodu na svim kontinentima. Često je boravio u Francuskoj, Italiji, Slovačkoj i Austriji. Više puta je letovao u Dalmaciji.
Kao član parlamenta od 1865. godine, posebno se zalagao za unapređenje kulturnog života narodnosti i pozivao protiv svih vidova šovinizma. Bio je dosledan borac protiv rata. U čuvenom govoru na kongresu Interparlamentarne unije u Briselu, 1895. godine, odlučno se suprotstavio pojavi rata i svih vidova nasilja nad ljudskom ličnošću. Bio je prvi predsednik Udruženja mira.
Najplodniji period njegovog stvaralaštva počinje 1852. godine. Napisao je veći broj istorijskih romana, pripovedaka i eseja. U najpoznatija dela spadaju: „Zlatni čovek“, „Sinovi kamenog srca“, „Crni dijamanti“, „Siromašni bogataši“, „Bogati siromasi“, „Novi veleposednik“ i drugi. Sva ta dela prevedena su na veći broj stranih jezika.
U svakodnevnom životu posvećivao je veliku pažnju slobodi duha i savesti.
AMANET POKOLENJIMA
Prilikom uručenja prigodne povelje, koju je izradio grof Teodor Andraši, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca, nastanjen u Elemiru, članovi delegacije preneli su slavljeniku najtoplije pozdrave i čestitke građana Velikog Bečkereka, te želju da još dugo istraje u svom plemenitom radu.
Istovremeno je Mor Jokai predao gostima, koje je predvodio Jovan Krstić, gradonačelnik Velikog Bečkereka, jubilarno izdanje svojih sabranih dela.
U razgovoru tokom prijema, domaćin je napomenuo da je od svoje žene Roze Laborfalvi, koja je kao glumica budimpeštanskog Nacionalnog pozorišta gostovala u Bečkereku, upoznat sa našim gradom i njegovom višenacionalnom sredinom. Posebno je izrazio želju da poseti ove krajeve, u kojima ima mnogo prijatelja i poznanika.
Koliko je poznato, do posete nije došlo, mada je u pismu upućenom veleposedniku Elemira, Danielu, između ostalog napisao: „Veoma sam počastvovan Vašom pažnjom i pozivom da u dogledno vreme budem Vaš gost. Vaš poziv probudio je u meni davnu želju da posetim mesta burnih događaja 1848. godine, a posebno dvorac u Elemiru. Osećam potrebu i dužnost da svoje uspomene iz tih dana opišem i ostavim u amanet budućim pokolenjima…“
Autor: Boris Pavlov
Izvor: časopis „Zavičajac”, broj 3, 1998. godina
(www.zrenjaninskizavicajac.com)
Društvo zavičajaca Zrenjanina je nevladina, nestranačka, dobrovoljna i neprofitna organizacija osnovana na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti očuvanja kulture, istorije, tradicije i svih drugih vrednosti Zrenjanina i okoline.
.gif)
.gif)
