I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Prvi festival posvećen Branku Ćopiću ovog vikenda u Žitištu

Tokom predstojećeg vikenda u atrijumu Biblioteke „Branko Radičevič“ u Žitištu po prvi put će biti održan „Omaž Branku Ćopiću“. U okviru dvodnevnog programa, petak će biti posvećen sadržaju za odrasle, dok će subota biti namenjena za program i aktivnosti namenjene deci.

Atrijum biblioteke „Branko Radičević“ Žitište

    Biblioteka „Branko Radičević“

„Ideja za ovakvom manifestacijom postoji gotovo čitavu deceniju, ali su se tek ove godine stvorili uslovi za realizaciju. Na moje veliko zadovoljstvo, u organizaciju i promociju programa, uključila se i načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga, a dobili smo podršku lokalnih vlasti. Ovogodišnja inicijativa potiče od predstavnika žitištanskih udruženja „Pogled bez granica“ i „Podgrmeč“, koji su me kontaktirali pre nešto više od mesec dana. Izrazili su želju da zajedničkim kapacitetima, organizujemo svečanost posvećenu poznatom srpskom i jugoslovenskom književniku. Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, koja je zadesila ceo svet, odlučili smo se da ne čekamo. U saradnji sa Turističkom organizacijom Opštine Žitište, priredićemo ovaj kulturni program, ove godine istovremeno sa njihovom manifestacijom. Nastojimo da se od naredne godine izdvoji kao zasebna manifestacija“, naglasila je v.d. direktorka biblioteke Robertina Šijan.

I Taxi Zrenjanin

Robertina Šijan

Povezanost Ćopića i Žitišta

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Najveći broj kolonista, koji se doselio u Žitište 1945 godine, potiče iz Ćopićevog rodnog mesta. Na prostorima opštine Žitište snimljena je serija na ovu temu, za koju je scenario pisao upravo Ćopić.

dela Branka Ćopića

„Manifestacijom „Omaž Branku Ćopiću“ želimo da odamo čast velikom piscu čiji su sunarodnici doseljeni u Žitište, na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945. godine. Doseljeno je 270 porodica sa preko 1600 lica, poreklom iz 21 bosanskog sreza. Najveći broj njih, došao je upravo iz Hašana, mesta gde je rođen i odrastao i ovaj veliki književnik. Njihove teškoće u nepoznatoj sredini, ravnici i kulturološki drugačijem miljeu, Branko Ćopić je opisivao u svojim delima. Možda najbolji opis života doseljenika, je onaj prikazan u delu „Ne tuguj, bronzana stražo“, za koje 1959. godine dobio NIN-ovu nagradu. Na osnovu romana „Osma ofanziva“ i „Ne tuguj, bronzana stražo“, snimljena je humoristička serija „Osma ofanziva“ u režiji Soje Jovanović. Scenario za seriju su napisali sam Ćopić i Arsen Diklić. Serija je snimana u Srpskom Itebeju, naseljenom mestu opštine Žitište, a prikazana je 1979. godine“, pojasnila je Robertina Šijan.

Ćopić je o sebi govorio: „Rano se opismenih i to mi dođe glave. Pred Drugi svetski rat upravo sam bio stasao do puške i krenuh u narodni ustanak. Postavih sebi kao zadatak da opišem slavne bitke i podvige svojih zemljaka. Posebno se potrudih da sve to ispričam našoj djeci.“

Program

Imajući u vidu da se festival organizuje prvi put, program će trajati samo dva dana. Petak je namenjen odraslim posetiocima, dok se za subotu priprema program namenjen deci.

PETAK 06.08.

– dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, će besediti o životu i delu Branka Ćopića

-Jovica Jašin, glumac NP „Toša Jovanović“  će kazivati dve Ćopićeve pesme

-amatersko pozorište „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva odigraće dva kratka skeča

-Udruženje za očuvanje tradicije iz Prijedora će izvesti pesmu i odigrati splet igara

-glumac pozorišta u Šapcu Zoran Karajić, će izvesti monodramu “ Bog te mazo“, u režiji Tome Kuruzovića

Monodrama je rađena po tekstu Brankovog dela „Osma ofanziva“, za koju se smatra da govori upravo o porodicama čiji su potomci naselili krajeve opštine Žitište.

SUBOTA 07.08.

– kreativna radionica na temu Brankovih dela

-lutkarska predstava „Ježeva kućica“, rađena po istoimenom Ćopićevom delu, koje je jedno od najčitanijih u njihovoj biblioteci

„Branko Ćopić je sinonim za Krajinu, za sve ljude koji razumeju i govore isti jezik. Bio je poseban, „zaneseni dječak“ koji je hteo da uhvati mesec. Naša je obaveza da na ovakvim susretima čuvamo sećanje na njega i na njegovo životno delo, na njegove junake, gorštake golubijeg srca, kako bi njegova misao i njegova poruka opstali. I zbog toga je izuzetno značajan, za sve stanovnike naše opštine, i za srpski rod“, poručila je Robertina Šijan.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh