Leonida Purkov ima devet godina i u septembru kreće u treći razred OŠ „Svetozar Marković Toza“ u Elemiru. Njeni hobiji su crtanje i slikanje. Pokušala je, kaže, da igra folklor i košarku. Kratko je išla i u školicu plivanja, ali objašnjava da nije baš talentovana za sport i dodaje da joj ništa nije zanimljivije od crtanja. Osim roditelja njen talenat su prepoznali i vaspitačica dok je bila u vrtiću, učitelj i članice Udruženja “Tradicija” iz sela. U prostorijama ovog udruženja nedavno je održana prva samostalna izložba Leonidinih slika.
Iako ima samo devet godina Leonida Purkov je naslikala mnogo slika. Ni samoj joj, kaže, nije jasno kako je počela da crta. Ali, zna da oduvek želi da ima izložbu, što su joj člance Udruženja “Tradicija” i omogućile.
“Ne znam kako sam otkrila da volim da slikam. Oduvek sam tražila od roditelja da mi kupuju table za crtanje, krede, sveske, blokove, bojice – voštane, flomastere, drvene… Mama kaže da sam kao mala krišom šarala i zidove. Najčešće slikam ptice. Njih posebno volim i znam dosta o njima. Crtam i ostale životinje, a ponekad crtam i likove iz crtanih filmova. Do sada sam najradije crtala flomasterima i markerima, ali sam ovog decembra u on line školi crtanja zavolela suvi pastel. Pastel bojicama najbolje slikam. Trudim se da naučim da koristim akvarel bojice i tempere. Volim da crtam i slikam, svaki dan nešto nacrtam. Ne znam koliko imam crteža, ali sam 30 ili 40 slika sam pripremila za izložbu. Volela bih da znam da nacrtam vodopad. Pokušavala sam na času likovnog kada smo učili senčenje”, počinje priču Leonida Purkov.
Leonida Purkov želi da bude slkar i da ode u Francusku
“Moje dve drugarice iz razreda me stalno mole da im pomognem oko crteža. Svi koji su bili na izložbi bili su zadovoljni. Pohvalili su me i rekli da lepo slikam. Kada porastem želim da postanem slikar i odem u Pariz. Do sada sam slikala i crtala sama, ali smo posle mama i ja pronašle školu crtanja na internetu. Od decembra on line radim sa Bojanom iz Zrenjanina. Ona nas uči raznim tehnikama. Za 10-15 godina, volela bih da živim u nekom gradu i da imam i ja svoju on line školu crtanja”, dodaje naša sagovornica.
Slika je objavljena u dečijem časopisu, ali je nagrada izostala
Leonidina mama potvrđuje da je ona još u ranom detinjstvu pokušavala da crta.
“To mi je bilo uobičajeno za jednu devojčicu. Oduvek je crtala ptice, njima je fascinirana. Prilikom testiranja za upis u prvi razred, psiholog u školi je pitao da li ona ide u školu crtanja. Mislila sam da sva deca tako crtaju. U prvom razredu, prvi put je poželela da pošalje crtež dečijem časopisu, nadajući se da će dobiti nagradu. Naravno, crtež je objavljen, ali je nagrada izostala. Objasnili smo joj da to i nije tako važno”, ističe Marijana Purkov, Leonidina mama.
“Ovaj period korone uticao je da se smanje kontakti i druženje, pa smo nastojali da kreativno iskoristimo to vreme. Suprug i ja podržali smo Leonidu da uči da slika, crta i pronašli Bojaninu školu slikanja, kupili neophodan materijal i uživali u njenoj radosti da sve to oproba. Voli da je samostalna u pripremi za rad i u toku samog rada, to za nju nikako nije obaveza. Poslednjih pola godine nastajale su slike i crteži koji su bili izloženi na izložbi u prostorijama Tradicije. Predsednica udruženja i učitelj, puno su nam pomogli u tome i dali prvobitnu ideju”, objašnjava naša sagovornica.
Ključ za uspeh deteta su ljubav, bezrezervna podrška i osluškivanje njegovih želja
Leonidina mama dodaje da se oni kao roditelji trude da joj budu podrška, ali da joj nikada nisu stvarali pritisak i odavezu.
“Nismo strogi roditelji. On line škola crtanja postala je potreba, kada prosto nisam umela da je naučim da slika i da odgovorim na njena mnogobrojna pitanja. Ona slika i crta onda kada joj to prija. Ima našu podršku, trudimo se da je samo usmeravamo i mislim da je to najvažnija uloga roditelja. Moguće je da je od nekoga iz porodice nasledila talenat, jer često sama kaže da je to nasledila od dede. Ne bih znala koje bih reči uputila roditeljima talentovane dece. Savete i sugestije i ja želim da čujem. Nadam se da ne grešim ako mislim da su ključne varijable ljubav, bezrezervne podrška i pažljivo osluškivanja želja deteta”, objašnajva Marijana.
Izložba slika Leonide Purkov u Elemiru prvi je korak ka izložbi u Parizu
Pre nekoliko dana meštani sela, ali i drugi posetioci mogli su da se uvere kako Leonida slika.
“Jedan od ciljeva Udruženja „Tradicija“ Elemir je očuvanje starih zanata i ručnih radova. Od početka svog postojanja imamo odličnu saradnju sa Sinišom Milićevićem, učiteljem O.Š.”Svetozar Marković Toza“ iz Elemira. Njegova prošla generacija bila je naša prva generacija sa kojom smo radili. Radom sa mališanima kod njih podstičemo kreativnost, a kreativnu i talentovanu decu svim srcem podržavamo. Tako smo, radeći sa našom drugom generacijom na takmičenju pod nazivom “Moj tradicionalni rad“ otkrili talenat Leonide Purkov. Među nagrađenim radovima našla se njena slika suncokreta, koja joj je donela specijalnu nagradu. Preuzeli smo odgovornost da joj organizujemo prvu samostalnu izložbu. Obećanje smo ispunili početkom avgusta u prostoriji našeg udruženja. Posetioci su mogli da vide preko 40 Leonidinih radova različitih slikarskih tehnika. Nadam se da će joj ova izložba ostati u lepom sećanju, a za to će joj pomoći i knjiga utisaka koju smo otvorili”, kaže Anđelka Davidovac, predsednica Udruženja “Tradiija” Elemir.
“Leonidine slike su fenomenalne. Prave umetničke. Lea je jedna divna devojčica. Nadam se da će nastaviti svoj put do zvezda, da neće posustati i da će neko prepoznati njen talenat i pomoći joj na tom putu. Obećala mi je da će sa svojim slikama krenuti od Elemira, preko Zrenjanina, Novog Sada, Beograda…do Pariza. Mi možemo samo da joj poželimo ispunjenje tog sna i kažemo “Vidimo se u Parizu”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
.gif)
.gif)
