„Iskoristi svoje pravo da živiš slobodno i zdravo“ bila je parola današnje protestne šetnje zaposlenih u zrenjaninskom zdravstvu. Oni su simbolično odabrali Svetski dan zdravlja za dan njihovog protesta.
Okupljanje je započeto u 14 časova ispred Opšte bolnice „Đorđe Joanović“, a zatim nastavljena prema Železničkoj stanici, nadvožnjaku, Avali, Kapetaniji sve do Trga slobode.
Na Trgu slobode okupili su se zaposleni iz svih zdravstvenih ustanova nakon čega je usledilo 16 minuta tišine za preminule. Nakon čega je usledilo 15 minuta buke.
.jpg)
U najavi ovog protesta zdravstveni radnici su rekli da su tu:
- Zato što studentski zahtevi nisu ispunjeni.
- Zato što naše društvo nije zdravo.
- Zato što ne živimo slobodno.
- Zato što smo sagoreli na poslovima koje neizmerno volimo.
- Zato što naši pacijenti zaslužuju bolje.
- Zato što naš glas mora da se čuje.
Na protestu zaposlenih u zrenjaninskom zdravstvu jedan od govornika bio je i dr Ivan Mihajlov:
„Svi mi odlično znamo definiciju zdravlja. Učili smo je u srednjim medicinskim školama i na medicinskim fakultetima. A potom je nebrojano puta čuli svakog 7. aprila prilikom obeležavanja Svetskog dana zdravlja. No, nije na odmet da tu definiciju još jednom ponovimo.
Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Tako kaže Svetska zdravstvena organizacija. A ako pitate naše pacijente, odgovor je uvek isti zdravlje je najveća radost.
Radost koju mi sve teže vraćamo u njihove živote.
A zašto?
Zato što su loše kadrovske politike učinile da zdravstvenih radnika nema dovoljno u većini naših službi.
Zato što je neefikasna organizacija zdravstvenih ustanova dovela do preopterećenja u svakodnevnom radu.
Zato što nam povećani administrativni zahtevi oduzimaju dragoceno vreme prilikom pregleda pacijenta.
Zato što je konstantan raskorak između zakonom zagarantovanih prava na zdravlje i izdavanja iz budžeta u te svrhe.
Još hiljadu manjih i većih „zato“ na to jedno ogromno „zašto“.
Ipak mi svakodnevno dolazimo na svoja radna mesta i činimo najbolje što možemo u okolnostima koje su nam date.
Pacijenti, nažalost, osete da sagorevamo. Primećujemo to i sami. Angažman u pozivu koji neizmerno volimo sve više postaje nužnost, a a sve manje zadovoljstvo.“
.gif)
.gif)
