Povrtari kažu da iz godine u godinu imaju sve više problema da održe proizvodnju. Da bi se dobili zdravi i zreli plodovi potrebno je pronaći kvalitetno seme i izboriti se sa klimatskim promenama, bolestima, štetočinama, nedostatkom vode i adekvatnih preparata za zaštitu. U ovakvim uslovima, objašnjavaju, ne treba očekivati da će hrana biti jeftinija, a dodatne investicije u proizvodnju povrća su gotovo nezamislive, piše RTS.
Porodica Bogoljuba Vitomirova se poljoprivredom bavi više od tri decenije. Od 2015. proizvode lubenice, dinje i papriku, a da bi sve mogli da odrade kvalitetno, ove godine su odlučili da smanje površine pod povrćem. Na početku je, objašnjava naš sagovornik, najvažnije odabrati kvalitetno seme, jer ako se tu pogreši proizvodnja je od starta osuđena na propast.
Međutim, nakon stavljanja semena u zemlju, izazovi tek počinju. Ove godine velike probleme i štete nanele su im vrane. Protiv njih je teško boriti se, jer su, kako kaže, veoma inteligentne životinje i vrlo brzo se naviknu na različite zvuke, zmajeve i ostala sredstva za rasterivanje.
.jpg)
„Vrane su porazbijale prvi rod lubenica i izbušila su sva creva za navodnjavanje na paprici. Kad vrane probiju lubenicu, ona više nije za upotrebu, pa smo prve lubenice koje su trebale da nam donesu zaradu bacili. Pet tona ovog povrća otišlo je u nepovrat. Creva smo pokušali da pokrpimo, ali to nije imalo smisla, tako da smo morali da kupimo novih 24 kilometara creva“, objašnjava za RTS Bogoljub Vitomirov, poljoprivrednik iz Tomaševca.
Problemi sa insektima
Ovogodišnju proizvodnju prati i najezda insekata.
„Zime su sve blaže, insekti preživljavaju i samo se razmnožavaju. Hemija je izuzetno skupa, a mi smo primorani da prskamo mnogo puta. Kada isprskamo mirni smo samo dva, tri do pet dana. Mnogo je efikasnih preparata povučeno iz upotrebe, a adekvatne zamene nema. Obično se sada koriste kontaktni insekticidi, to ubija smo insekte koji su prisutni, dok sa strane dolaze novi“, navodi.
Nedostatak padavina pokušavaju da nadomeste zalivanjem, ali navodnjavanje nije dovoljno da bi se proizvodnja očuvala.
„Paprika je zbog visokih temperatura odbacivala cvet, tako da će rod biti smanjen. Tripsa ima puno, on utiče na kvalitet plodova, pa ne možemo da se nadamo da će biti puno prve klase. A ona nas i izvlači, ako nje nema, nema zarade“, kaže Vitomirov i dodaje da je poseban problem što je njegova proizvodnja u području u kojem često duvaju jaki vetrovi.
„Kada krene da duva, to izlomi papriku, lubenicu. Sa pojavom sunca kreću bolesti, a za papriku je najpogubnija bakterioza. Tu nema spasa, jer bolest možemo samo koliko toliko da držimo pod kontorlom, izlečenja nema“, dodaje.
Ulaganja u proizvodnju povrća su velika, a zarada upitna
Svake godine, kaže, u proizvodnju ulaze sa velikom neizvesnošću i dok ne prodaju i poslednji proizvod ne mogu da znaju da li su i koliko zaradili. U ovoj porodici sve više razmišljaju da nešto menjaju. Da li će to biti promena setvene strukture ili potpuni izlazak iz povrtarstva, još ne znaju.
„Kod nas radi nas petoro iz kuće, to je pet plata. Da radimo negde u firmi, gde je plata, recimo 80.000, to je za godinu dana zarada od oko pet miliona. Da li mi možemo pet miliona da napravimo tako što radimo ovo što radimo, nešto baš i ne vidim“, kaže Vitomirov.
Hrana je sve skuplja
I na imanju Atile Pataia povrće se gaji više od dve decenije. U poslednje vreme sve je teže očuvati proizvodnju peršuna, paštnaka, šargarepe i cvekle.
„Prošle godine smo morali da zalivamo tri meseca u dve smene. To su jako veliki troškovi, a cene naših proizvoda su ostale nepromenjene. Kada su ovako velike vrućine, biljke samo održavamo u životu, napretka nema. Prošle godine počele su da se razvijaju tek u septembru, kada je zahladnelo. Težimo da povećamo površine pod zalivnim sistemima, jer je proizvodnja, čak i ratarskih kultura, sada nezamisliva bez navodnjavanja“, objašnjava Atila Patai, poljoprivrednik iz Novog Itebeja.
Od proizvodnje povrća ne mogu tako lako da odustanu, ali promene u radu su, objašnjava, neminovne.
„Promene kultura u povrtarstvu za sada nema, jer smo za te artikle vezani ugovorima sa trgovinskim lancima sa kojima radimo. U ratarstvu smo već ove godine ubacili mak u proizvodnju, kao i stočni sirak koji bolje podnosi sušu. Videćemo kako ćemo proći. U svakom slučaju, kukuruz polako izbacujemo. Zbog klimatskih promena hranu je iz godine u godinu sve teže prizvesti“, navodi i dodaje da su to razlozi zbog kojih su voće i povrće skupi.
„Ako se ovako nastavi, po meni, jeftine hrane više nema ili ćemo mi, kao proizvođači, propasti. U ovakvim uslovima investicije su samo san, jer zarade nema“, kaže Patai.
Povrće zamenjuje ratarske kulture
Uprkos brojnim problemima sa kojima se povrtarstvo suočava, poslednjih godina se proizvodnja povrća u Srednjem Banatu povećava. Poljoprivrednici koji imaju parcele blizu vodotokova, sa ratarstva prelaze na uzgoj povrća na otrovorenom. Stručnjaci kažu da je gajenje povrtarskih useva daleko zahtevnije od ratarskih.
„Navodnjavanje mora biti intenzivno, a u uslovima kada imamo duge periode sa visokim temperaturama često dolazi do isušivanja ili opadanja nivoa prirodnih izvora vode u kanalima ili bunarima. U uslovima čestog navodnjavanja postoji opasnost od pojave bolesti i visokih isparenja, pa režim ishrane useva mora biti prilagođen ovim problemima, jer je česta blokada mikro i makroelemanata“, kaže Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin.
Na ovom području najviše su zastupljeni paprika, crni i beli luk, karfiol, brokoli, kupus, kelj, krompir, praziluk, šargarepa, celer, cvekla, paradajz, lubenice, patlidžan…
„Ova vrsta proizvodnje, pre svega, zahteva tačnu dijagnostiku problema, kontinirano praćenje zdravstvenog stanja, dobro poznavanje bilogije patogena, cikluse razvoja štetočina, uslove koji doprinose pojavi simptoma, a najvažnija je sanacija i rešavanje ovih problema u cilju proizvodnje kvalitenih useva“, objašnjava i dodaje da je sve teže utvrditi prave uzroke bolesti biljaka.
„Insekti sve češće imaju veliki broj generacija, sitni su i imaju skriveni način života. Prenosioci su virusnih oboljenja, a detekcija prisutnosti nastalih šteta je često nejasna. Takvi isekti su tripsi, vaši, cikade i sve češće grinje. Takođe, zbog visokih temperatura sve je više prisutna i pojava smotavca i sovica, čije larve prave ozbiljne probleme“, navodi.
U proizvodnji hrane, posebno u povrtarstvu, bitno je izabrati prave preparate za zaštitu.
„Veoma je važna primena pesticida koji su registrovani i imaju kratku karencu. Dužina vegetacije povrtarskih proizvoda ograničena i često se konzumiraju u svežem stanju, iznose se na pijacu ili prodaju u marketima, te je neophodna analiza ostataka pesticida u cilju zaštite potrošača“, kaže Parađenović.
Ističe da su proizvođači povrća u Srednjem Banatu vrlo odgovorini i da sarađuju sa poljoprivrednom inspekcijom. O primeni preparata vodi se tačna evidencija, što je bitno kako zbog samih proizvođača, tako i zbog plasmana na tržište.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
