Procenjuje se da u Srbiji ima oko 460.000 traktora, od kojih je čak 90 posto starije od 20 godina, piše RTS. Da bi zastarela mehanizacija obnovila potrebno je da se u poljoprivredu do 2030. godišnje uvodi 21.000 novih traktora, kažu stručnjaci. To, međutim, u trenutnim okolnostima nije realno. S jedne strane proizvođači tvrde da poslednjih godina jedva preživljavaju, jer im rod uništavaju vremenske neprilike, dok je istovremeno cena njihovih proizvoda niska. Uz to, navode upućeni, u našoj zemlji nema proizvodnje traktora zbog čega smo usmereni na njihov uvoz.
Traktori koji se koriste na srpskim njivama u proseku su stari 30 godina. A kako trenutno stvari stoje u poljoprivredi, teško da će se nešto u skorije vreme promeniti, piše RTS.
“Pre nekoliko godina sam kupio atomizer, a inače sva ostala mehanizacija je prilično stara. Jedan traktor mi je star 45 godina, a drugi je malo mlađi, ali ne mnogo. Za sada ne planiram nabavku nove mehanizacije. Imam puno godina, a ne znam da li će to neko nastaviti da radi. Naš posed je mali i samo od toga se ne može živeti”, kaže Dušan Lekić, poljoprivrednik iz Lazareva.
“Krediti ne dolaze u obzir, a i sa državom imam loše iskustvo. Konkurisao sam za kopanje bunara, pa nisam dobio podsticaje. Napravio sam po njima propust, jer nisam predao predračun, već račun i odbili su me. Tada sam rešio da mi ni od koga ništa ne treba. Što mogu sam, to ću da uradim i nabavim, drugačije ne”, dodaje ovaj poljoprivrednik.
Slično razmišlja i većina drugih proizvođača.
“1999. i 2005. sam uzeo po jedan traktor. Priključne mašine su još iz 80-tih godina prošlog veka. Remontujemo ih svake godine, održavamo da budu precizne, ali… Mehanizacija je skupa, repromaterijal je skup, a naša roba je jeftina. I onda ne bismo da se širimo da ne možemo da se pokrijemo”, objašnjava Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.
“Ne volim i ne uzimam kredite, jer je to mač sa dve oštrice. Tako da za sad i ne razmišljam o obnovi mehanizacije. Ako bude cena naših proizvoda malo bolja, pa da možemo da skupimo malo para onda ćemo obnavljati jednu po jednu priključnu mašinu. Do tada ništa”, navodi.
Obnova mehanizacije, tvrde proizvođači, mora da čeka neko bolje vreme.
“Mehanizaciju nisam skoro zanavljao zbog cena i same mehanizacije i naših proizvoda. Mislm da će to čekati neko naredno vreme. Krediti su trenutno jako skupi. Dobar vid za nabavku mehanizacije je bilo subvencionisanje od strane pokrajine i republike gde je bilo relativno povoljno da se dođe do nove opreme. Kad se steknu uslovi prvo bih uzeo jednu dobru prskalicu”, kaže Ognjen Rackov, poljoprivredik iz Zrenjanina.
Tržište poljoprivredne mehanizacije od početka godine je usporeno
U Poslovnom udruženju uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije kažu da je u prvih šest meseci ove godine osetno manje poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina uvezeno nego u istom periodu lane.
„Traktori i telehendleri koji su od početka godine „ušli“ u Srbiju u većini slučajeva su isporuke koje su deo IPARD 2 programa. Takođe, mnoge od uvezenih mašina su naručene prošle godine, ali zbog dužih rokova isporuke nastalih zbog nedostatka pojedinih komponenti u industriji, isporuka je pomerena za ovu godinu“, kaže za RTS Marija Antanasković, generalna sekretarka Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.
Od početka godine, prema podacima kojim ovo udruženje raspolaže, uvezeno je novih 6.433 mašina vrednosti 103.512.417,86 evra. Prošle godine u istom periodu je bilo uvezeno 7.748 novih mašina vrednosti 83.091.633 evra.
„Vrednost uvezenih mašina je znatno veća bez obzira na broj jedinica, budući da su cene poljoprivrednih mašina u međuvremenu povećane za od 10 do 40 odsto, zbog poskupljenja sirovina i energije“, objašnjava.
„Evidentan je pad uvoza priključne poljopirvedne mehanizacije. Tako je, na primer, u prvih šest meseci 2022. bilo uvezeno 581 novi plug, a ove godine 125. Takođe, lane je uvezeno 382 sejalice, a ove godine u prvih šest meseci 243. Ovi brojevi pokazaju značajan pad u prvih šest meseci ove u odnosu na isti period prošle godine“, dodaje Antanasković.
IMT traktori i dalje dominiraju srpskim njivama
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 460.000 traktora. Čak 90 posto ih je staro više od 20 godina.
“Većina je proizvedena u IMT-u, koji je zatvoren 2015, a koji je proizvodio do 45.000 traktora godišnje. Računica pokazuje da bi u narednih 10-ak godina trebalo zameniti oko 200.000 traktora. Istovremeno, svega 5 procenata ovih poljoprivrednih mašina staro je do 10 godina“, kaže za RTS prof. dr Lazar Savin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prosečna starost traktora u našoj zemlji je oko 30 godina.
„Sa takvim traktorima nemoguće je imati uspešnu ekonomičnu proizvodnju hrane. Često se kvare, pa dolazi do zastoja što nepovoljno utiče na izvršenje agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima čime se smanjuje prinos svih biljnih vrsta“, objašnjava profesor.
„Za obnovu zastarelog traktorskog parka neophodno je da se do 2030. u poljoprivredu uvodi najmanje 21.000 novih traktora godišnje. To je u ovim uslovima nemoguće jer nemamo sopstvenu proizvodnju već se oslanjamo na uvoz. U 2022. uvezeno je oko 5.000 traktora, za šta je uloženo oko 111 miliona evra“, navodi Savin.
Stručnjaci rešenje problema vide u obnovi domaće proizvodnje traktora. Ukoliko bi se godišnje u Srbiji proizvodilo oko 30.000 ovih mašina – 20.000 za domaće tržište i 10.000 za izvoz, naša zemlja bi ostvarila dobit od oko 300.000.000 evra godišnje.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
.gif)
.gif)
