Programi prekogranične saradnje predstavljaju finansijsku podršku saradnji susednih država sa ciljem da se unapredi društveno-ekonomski, kulturni i istorijski potencijal tih oblasti. Korisnici tako mogu da reše zajedničke probleme, podstaknu društveni i ekonomski razvoj i zapošljavanje. Ovi projekti doprinose i unapređenju prijateljskih odnosa između država i gradova u pograničnim regijama. Šta je sve u Zrenjaninu urađeno kroz projekte prekogranične saradnje proveravali smo u kabinetu gradonačelnika.
U koliko projekata prekogranične saradnje je do sada grad Zrenjanin bio uključen ili je još uvek uključen? Koji su to projekti?
Grad Zrenjanin je do sada učestvovao u više prekograničnih projekata. Među značajnijima su:
Education to easier employment – E3 -Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja. Reč je o projektu koji je finansiran u okviru IPA Program – Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji. Realizovan je u periodu 2014-2015. godine, a ukupan budžet je bio 224.776 evra. Nosilac projekata bio je RCR Banat, a Grad Zrenjanin partner. U Zrenjaninu je kroz ovaj program uspostavljen i izgrađen Regionalni edukativni centar-Banat.
Joint management of flood risks – Zajedničko upravljanje rizicima od poplava. Ovaj projekat je finansiran u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Ukupan budžet bio je 830.000 evra, a realizovan je tokom 2016. Nosilac projekta je bio RCR Banat, a korisnik Grad Zrenjanin koji je primio opremu za reagovanje u vanrednim situacija u vrednosti od 500.000 evra.
FirSt and last Mile Inter-modal mobiLity in congested urban arEas of Adrion Region-SMILE- Prva i poslednja milja mobilnosti u raznovrsnim i paradigmatskim urbanim područjima regiona Adrion je projekat koji je finansiran u okviru Interreg Adriatic-Ionian programa. Realizovan je u periodu 2018-2019. godine, a budžet je bio 1.290.415,45 evra. Partner u projektu bio je RCR Banat, dok je Grad Zrenjanin bio korisnik. Zahvaljujući ovom projektu izrađeni su Održivi scenario za mobilnost Grada Zrenjanina i Studija bezbednosti biciklista u gradu.
Projekti prekogranične saradnje koji su u toku i u pripremi
Smart and Sustainable Energy Consumption – SASEC- Pametna i održiva potrošnja energije je projekat koji je realizovan u periodu od 2019-2021. u okviru Interreg IPA programa prekogranicne saradnje Rumunija – Srbija. Budžet projekta bio je 852.000 evra. Nosilac projakta bio je Grad Zrenjanin, a iskorišćen je za uspostavljanje Regionalnog centra za energetsku efikasnost-Banat. Izgrađena je prva pametna zgrada u Banatu.
Circular Innovation and Resilient City Labs in the Adrion Region – CIRCLE-Cirkularno inovativne i otporne gradske laboratorije u regionu Adrion. Projekat je finansiran u okviru Interreg Adriatic-Ionian programa.
Realizacija je još u toku, a budžet je 1.862.020 evra. Partner je RCR Banat, a Grad Zrenjanin korisnik. Uspostavljena je Cirkularana laboratorija u oblasti upravljanja elektronskim otpadom, potpisan memorandum o saradnji sa svim relevantnim učesnicima, nabavljena oprema za prevoz i odlaganje otpada na teritoriji grada Zrenjanina. Započete su i pilot akcije kroz koje je do sad prikupljeno 4 tone e-otpada.
Romanian – Serbian Cross-Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations-CBRM- Rumusko-srpski monitoring prekogranične kontrole u slučaju vanrednih situacija. Reč je o projektu u okviru Interreg IPA programa prekogranicne saradnje Rumunija – Srbija, koji ima budžet od 1.238.903,82 evra. Grad Zrenjanin je partner, a realizacija je započeta ovih dana. Predviđena je nabavaka cisterne za pijaću vodu i druge opreme za reagovanje u vanrednim situacijama u vrednosti od 250.000 evra.
U toku je priprema novih projekta za pozive u okviru programa prekogranične saradnje sa Rumunijom i Mađarskom, kao i u okviru transnacionalne saradnje INTERREG Jadransko-jonski transnacionalni program ADRION, Transnacionalni program Dunav. Akcenat je na projektima u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, ali su prisutne i druge oblasti: socijalna zaštita, turizam, zdravstvo… U projekte se pored Grada Zrenjanina uključuju i ostale relevantne institucije sa teritorije grada.
Prekogranična saradnja sa Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovenijom
Kada su projekti prekogranične saradnje počeli da se realizuju u Srbiji i Zrenjaninu?
Realizacija projekata koji se finansiraju iz različitih EU fondova počela je posle 2000. godine. Od 2004. u EU programe teritorijalne saradnje (INTERREG) uključile su se i države koje nisu članice Unije. Srbija je u ovaj vid saradnje tada prvi put uključena kroz tzv. Susedske programe finansirane iz sredstava KARDS 2000-2006, a nakon toga u okviru druge komponente instrumenta IPA (2007-2013).
Sa kojim sve zemljama je grad Zrenjanin ulazio u sraradnju?
Grad Zrenjanin je do sada sarađivao na projektima sa Rumunijom, Mađarskom, Slovenijom, Hrvatskom…
Koliko novca je uloženo u Zrenjanin kroz ove projekte, a koliko je bilo učešće grada?
Ovo je jako teško odgovoriti. Negde je grad bio direktno partner tj. učesnik na projektu, sa predviđenim budžetom. Negde korisnik, na nekim projektima su druge institucije sa teritorije grada bile učesnice na projektim. Što se tiče učešća, najčešće je 15% posto od predviđenog budžeta na projektu. U poslednjih nekoliko godina ovo učešće je moguće obezbediti preko konkursa kod Autonomne Pokrajine Vojvodine tj. Pokrajinskog sekretarijata za finansije.
Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej
Projekat “Revitalizacija navigacione infrastruktre kanala Begej“ je u finalnij fazi. U kom procentu je Zrenjanin zavrsio svoj deo ovog projekta i šta je još ostalo da se uradi?
.gif "Programi prekogranične saradnje za društveni i ekonomski razvoj Zrenjanina 6")
Projekat pod nazivom „Revitalizacija navigacione strukture kanala Begej“, sa akronimom BEGA, jedan je od projekata iz Interreg – IPA programa međunarodne saradnje Rumunija-Srbija. Vodeći partner na projektu BEGA je rumunsko Vodoprivredno preduzeće „ABA Banat“, a ostala tri su županija Tamiš, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ i Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu. Budžet projekta iznosi 13.850.687,41 evra. Budžet za JVP „Vode Vojvodine“ je 6.666.204,16 evra, od čega JVP iz sopstvenih sredstava izdvaja 999.930,63 evra (15%), a sredstva IPA programa iznose 5.666.273,53 evra (85%). Izvor finansiranja je INTERREG – IPA program prekogranične saradnje Rumunija – Srbija. Grad Zrenjanin je bio samo učesnik u realizaciji određenih aktivnosti, ali je benefit koji se očekuje od ovog projekta izuzetno značajan.
Realizacijom ovog projkta obezbeđena je potrebna tehnička dokumentacija za otpočinjanje i nastavak radova na čišćenju kanala i revitalizaciji pristaništa. Rekonstruisane su prevodnice u Srpskom Itebeju i Kleku, zatim u Sanmihaju Romanu (Rumunija), izgrađeno je pristanište i sidrište u Zrenjaninu, kao i biciklistička staza u dužini od 33 kilometra od Zrenjanina do granice sa Rumunijom. Vrednost projekta ogleda se u tome što je usmeren na jačanje mobilnosti građana u okviru turističkih ruta, unapređenje životne sredine i transportne infrastrukture na kanalu Begej.
Značaj prekogranične saradnje
Da li postoji još neki aktivan program i koji?
Dostupni fondovi EU u Srbiji: IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć, IPA II, IPA III, Prekogranična saradnja. Što se tiče prkogranične saradnje za Grad Zrenjanin dostupni su: Mađarska-Srbija, Rumunija-Srbija, transnacionalna saradnja: INTERREG Jadransko-jonski transnacionalni program ADRION, Transnacionalni program Dunav, tu su još Programi EU: Horizont 2020, COSME, Program za zapošljavanje i socijalne inovacije, ERAZMUS, Kreativna Evropa, Evropa za građane i građanke…
Zbog čega je sve prekogranična saradnja važna?
Programi prekogranične/transnacionalne saradnje predstavljaju instrument Evropske unije koji doprinosi uspostavljanju novih i jačanju već postojećih veza između različitih institucija u Republici Srbiji i njenih suseda. Programi predstavljaju finansijsku podršku saradnji pograničnih teritorija susednih država (prekogranična saradnja) ili saradnji delova ili celih država (transnacionalna saradnja) sa ciljem da se unapredi društveno-ekonomski, kulturni i istorijski potencijal tih oblasti. Korisnici imaju priliku da kroz projekte koje sprovode sa svojim susedima reše zajedničke probleme, podstaknu društveni i ekonomski razvoj i zapošljavanje. Takođe, mogu da steknu iskustvo u korišćenju sredstava Evropske unije i u dostizanju evropskih standarda, što kao krajnju potvrdu ima primenu i širenje ideja i vrednosti koje dele sa zemljama članicama Unije. Svakako, ovi projekti doprinose unapređenju prijateljskih odnosa između država i gradova u pograničnim regijama.
Izrada projekata
Koliko je izrada ovih projekata zahtevna?
Priprema projekata iz bilo kog donatorskog programa je zahtevan posao koji podrazumeva, pre svega, upoznavanje sa pravilima podnošenja. Potrebno je znanje engleskog jezika, znanje i iskustvo u pripremi projektnih aplikacija. Takođe, od izuzetnog je značaja pronalaženje adekvatnih partnera i prethodna iskustva u realizaciji istih. U Odseku za pripremu, sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz fondova Evropske unije obavljaju se poslovi koji se odnose na identifikaciju i formulaciju projekata za korišćenje sredstava iz fondova EU, predlaganje projekata u skladu sa procedurom utvrđenom od strane Nacionalnog IPA koordinatora, usklađivanje predloga projekata sa tehničkim zahtevima, programskim i sektorskim prioritetima, pripremu relevantne projektne dokumentacije, neophodne aktivnosti kako bi sredstva za nacionalno sufinansiranje bila na vreme obezbeđena, učešće u relevantnim odborima za praćenje programa, staranje o ispunjavanju zahteva u vezi sa vidljivošću IPA programa.
Kontrola
Kako izgleda kontrola napisanog programa i realizacije?
Kao i kod izrade projektne aplikacije, tako i kod realizacije i izveštavanja, moramo biti upoznati sa pravilima donatorskih programa koja se moraju striktno poštovati tokom realizacije projekta. Svi troškovi moraju da budu u skladu sa relevantnim zakonodavstvom EU, programskim pravilima, nacionalnim zakonodavstvom i PRAG –om (pravila nabavki) sa pratećom dokumentacijom i aneksima. Postoji nekoliko stepena kontrole prilikom izveštavanja. Nadzorni odbor projekta koji čine predstavnici rukovodstva projektnih partnera, nadgleda rad projektnog tima, proverava izveštaje o napretku projekta i odobrava finansijske izveštaje projekta pre njihovog slanja donatoru.
Prvostepena kontrola utvrđuje prihvatljivost troškova koje su napravili korisnici i na taj način garantuje Upravljačkom telu da su poštovana sva pravila i zakoni na programskom i nacionalnom nivou, kao i odredbe propisane ugovorom o donaciji i odobrenim aplikacionim formularom. Nakon svih ovih kontrola, najčešće po završetku projekta, eksterna revizija programa još jednom provera prihvatljivost troškova na projektu. Elektronski monitoring sistem je web aplikacija razvijena od strane INTERREG programa koja funkcioniše kao veliki informacioni sistem sa ciljem da podržava prikupljanje svih informacija o podnetim i odobrenim projektima, njihovu implementaciju i dostignuća, modifikacije i zatvaranje.
.gif)
.gif)
.gif)
