IZVOR: Blic
Po odluci zrenjaninske sanitarane inspekcije iz 2004. godine voda je zabranila za piće i pripremu hrane. Ispitivanja su pokazala da zrenjaninska voda ima nedozvoljene količine arsena, amonijaka, gvožđa, huminskih materija. Od tada je bilo više najava izgradnje fabrike vode. Probalo se s nekoliko pilot-postrojenja, raspisivane su javne nabavke, a ta priča je zatvorena posle neuspelog tendera u 2009. godini.
Najava da će ponovo biti raspisan tender za gradnju fabrike vode, malo koga u Zrenjaninu oduševljava, mada je reč o nasušnoj potrebni grada koji sa 70.000 stanovnika. U Zrenjaninu je voda zabranjena za piće od 2004. godine i potom je više puta najavljena gradnja fabrike vode sa prečistačem, ali nije se stiglo ni do prve lopate.
Zrenjaninci godinama prinuđeni da kupuju flaširanu vodu
Doskora su građani za piće isključivo trošili flaširanu vodu iz prodavnica, a kako je kriza jačala nije bilo novca za to. Zrenjanici su, potom, masovno krenuli na česme u Klek i Elemir i dovozili koliko im je potrebno za sedam dana. Mnogi više ne mogu ni to jer nemaju novca za benzin.
Milorad Bjelogrlić, direktor zrenjaninskog “Vodovoda”, kaže da najavljeno raspisivanje tendera nije gotova stvar jer tu zamisao prvo moraju da podrže zrenjaninski odbornici. Potom slede konsultacije sa Komisijom za javne nabavke u Beogradu jer bez usaglašavanja sa njenim predstavnicima, sve može da propadne. To se dogodilo 2007. i 2009. godine, kada su tenderi za fabriku vode u Zrenjaninu propali iz proceduralnih razloga.
Na pitanje odakle novac za tako skupu investiciju, Bjelogrlić odgovara da bi graditelju fabrike bilo dozvoljeno da nekoliko godina naplaćuje vodu, a potom bi ona postala svojina “Vodovoda”.
Milorad Bjelogrilić
– Ima ponuđača koji mogu da naprave vrhunsku fabriku, ali oni planiraju da kubik vode naplaćuju 80 evrocenti, što je za naše građane preskupo. Mislim da ćemo uspeti da pronađemo dobrog investitora koji bi kubik vode naplaćivao oko 35 centi, što bi bilo prihvatljivo. Osim za građane, kvalitetna voda bi bila privlačna i za nove investitore u prehrambenoj industriji – kaže Bjelogrlić.
Zrenjaninci novu najavu gradnje fabrike vode primaju sa nevericom, a neki navode da je reč o predizbornoj priči. Oni koji jednom sedmično, sa gepekom punim kanistera, odlaze u sela koja imaju česme sa prečistačem, kažu da se užasavaju pomisli na takav put.
– Jednom nedeljno odem u Elemir po vodu, ali pre polaska me hvata užas jer znam da je tamo velika gužva. Osim meštana, vodu na česmi toče i ljudi iz drugih sela, a uvek ima desetak vozila iz Zrenjanina. Da ne bih zadržavao red, natočim samo vodu za piće, a za kuvanje koristimo česmovaču, koja je zabranjena za upotrebu – kaže Zrenjaninac Prvoslav Zakovski.
Porodica Vrška godinama kupuje vodu u balonima od 20 litara. Ranije su tu vodu koristili i za pranje zuba, a sada moraju da štede jer je novca u kućnom budžetu sve manje. Sada se voda racionalno troši, maltene pazi se na svaku kap.
– Uveli smo “restrikcije”, ali ne idemo u krajnost jer brinemo za zdravlje dece. Nastavićemo i dalje da kupujemo zdravu vodu, iako sve teže izdvajamo novac za nju – kaže Nela Vrška.
Goran Vorkapić pijaću vodu donosi čak iz Sremskih Karlovaca, a u prednosti je nad komšijama jer u tom gradu radi. Vorkapić u gepek stavi nekoliko balona i svake sedmice donese onoliko koliko je potrebno za piće.
Miroslav Samardžić i dalje se snabdeva sa rafova prodavnica.
– Kupujem vodu za piće, ali nemam toliko novca da bih mogao da flaširanu vodu koristim i za kuvanje. Ranije sam kafu kuvao sa flaširanom vodom, ali sada ujutru prokuvam česmovaču i u nju bacim kašiku kafe – kaže Samardžić.