Prinosi suncokreta u Srednjem Banatu variraju od 400 do 3.700 kg po hektaru

Na teritoriji Srednjeg Banata žetva suncokreta se bliži kraju. Proizvodne površine pod ovom kulturom imaju značajan udeo u ukupnoj proizvodnji na našem terenu i kreću se na oko 50.000 hektara. I ove godine prinosi variraju od parcele do parcele, a veliki uticaj na to su imali vremenske prilike i primena agrotehničkih mera.

Tokom 2023. vremenski uslovi su, pored agrotehničkih mera, značajno uticali na prinos.

“Na pojedinim parcelama i lokalitetima gde smo imali vremenske nepogode jedva da je nešto useva ostalo za kombajniranje, te su na takvim parcelama prinosi bili od 400 kilograma po hektaru, na primer u Banatskom Višnjićevu, do 1.100 kilograma po hektaru na Zlatici. Na parcelama gde su primenjene puna agrotehnika i zaštita, a nije bilo posledica nevremena prinosi su išli i do 3.700 kilograma, recimo u Hetinu”, kaže Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.

“Vizuelnim pregledima tokom vegetacije u fazama intenzivnog porasata registrovali smo da su usevi suncokreta pored gustog sklopa, imali i nedovoljno dubuko razvijen korenov sistem. Zbog obilnih padavina nije došlo do stimulisanja korena u dubinu, jer je u zoni porasta uglavnom uvek bilo vlage. Posledica ovoga je smanjenje dužine glavnog korena koji treba da je izrazito žiličast”, navodi naša sagovornica.

Prinos suncokreta varirao u zavisnosti od vremenskih prilika i agrotehnike

Zbog svega ovoga, kaže, tokom olujnih vetrova dolazilo je do lomova stabiljika ili izvaljivanja biljaka iz korena, naročito pred kraj sazrevanja kada su glavice bile otažane. Oplodnja i nalivenost zrna su bile vrlo dobre, kako u sredini glavice tako i na obodu. U kategoriji razvijenosti glavice su bile male do srednje zavisno od vremena i dubine setve, unosa hraniva, preduzetih mera zaštite, osobina hibrida, lokaliteta…

“Zdravstveno stanje useva suncokreta je, takođe, zavisilo od svih navedenih faktora. Na početku vegetacije smo imali dosta problema sa štetočinama. Naročito je bila agresivna pojava stepskog popca, zbog čega je dolazilo i do presejavanja površina. Bila je i vrlo invanzivna pojava zečeva, peščara na suncokretu u osetljivoj fazi klijanja i nicanja, koja je dosta dugo trajala kao posledica neodgovarajućih vremenskih uslova za rast i napredak, te je suncokret dugo bio izložen aktivnosti ovih štetočina na početku vegetacije”, objašnjava Parađenović.

“Kasnije faze porasta lista pratila je pojava plamenjače i vrlo izraženo naseljavanje vaši koje su dodatno zaustavljale usev u porastu. Od faze butonizacije, pa do faze sazrevanja suncokreta imali smo 159,6 l/m² padavina, što je dvostruko više nego godinu ranije”, kaže naša sagovornica.

Na ovom terenu se svake godine sve veći broj proizvođača, shodno preporukama Prognozno izveštajne službe, opredeljuje za primenu fungicida u suncokretu u cilju smanjivanja šteta koje prouzrokuju biljne bolesti.

“Rezultati ocene koju smo obavili na netretiranim parcelama suncokreta na više lokaliteta, različita agrotehnika i različiti hibridi pokazuju da je prouzrokovač crne pegavosti suncokreta bio na 14 do 19% biljaka. Prouzrokovač mrke pegavosti suncokreta od 22 do 26%, prouzrokovač sivo-mrke pegavosti stabla suncokreta od 22 do 24% biljaka, a prouzrokovač bele truleži od 25 do 28% biljka”, objašnjava Parađenović.

“Navedene bolesti su, između ostalog, doprinele da tokom vremenskih nepogoda dođe do jačeg oštećenja biljaka i gubitka prinosa. RC PIS Zrenjanin je u okviru sistema, zajedno sa Pokrajnskim centom za prognozu, tokom vegetacije pratio fenološke faze suncokreta i davao blagovremene preporuke proizvođačima suncokreta”, zaključuje naša sagovornica iz PSS Zrenjanin.

Fotografije ustupila Snežana Parađenović