Svako zlo za neko dobro, napisala je jedna učiteljica iz centralne Srbije prvih dana po proglašenju vanrednog stanja, zahvaljujući Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin” na tome što su Zvučne knjige za decu na sajtu biblioteke svima dostupne. Biblioteke su prestale da rade sa korisnicima, pa je izbor učiteljice bio da svojim đacima kao lektiru upravo preporuči šest audio knjiga koje je 2018. godine objavila Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”.
U vreme kada učiteljičin mejl sa izrazima zahvalnosti stigao, zrenjaninski bibliotekari upravo su započinjali i sa realizacijom nove ideje koja će biti most ka korisnicima u danima kada, prema zdravstvenim preporukama ne sme da dođe neposrednog kontakta i kada svaka biblioteka mora da izmeni način rada.
Vođeni idejom da su priča i pričanje ljudima odvajkada pomagali da nešto nauče, izbore se sa nepoznatim i zbliže se, bibliotekari su osmislili “PRIČAonicu zrenjaninske biblioteke”.
– Najpre smo se setili Bokačovog “Dekamerona” u kom junaci, mladi ljudi, bežeći od kuge iz Firence, na bezbednoj udaljenosti od grada pričaju jedni drugima priče kako bi prekratili vreme i zabavili se. Naravno, tu je i Šeherezada koja “otkupljuje” pričama dane svog života, a o vitalnoj snazi priče govorio je i Ivo Andrić u čuvenom govoru “O priči i pričanju” na svečanosti uručenja Nobelove nagrade, kažu u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“.
Preko društvenih mreža poslat je poziv svim ljubiteljima knjige da se snime dok čitaju svoje omiljene priče i pesme, a audio zapis pošalju biblioteci koja ga potom objavljuje na Youtube kanalu i društvenim mrežama.
-Na taj način možemo da budemo zajedno, a bezbedni, da zajedničkim snagama negujemo kulturu čitanja i pozitivnim vrednostima stajemo nasuprot onome što nas je snašlo, dodaju u biblioteci.
Inicijativa je već u prvim danima naišla na odličan odziv: čitane su knjige za decu, beletristika, pesme, a naratori su bili i stariji i mlađi ljubitelji knjige. Prema želji autora audio snimaka, njihova imena su objavljivana ili su, pak, potpisani pseudonimom. Najmlađe interpretatorke imaju 7 i 10 godina, a među starijim naratorima su penzioneri.
– Oduševio nas je odziv, poruke solidarnosti i zajedništva koje su uz audio materijal stizale, ponosni smo na divne ljude koje je ova ideja okupila. Među onima koji su, pored zrenjaninskih bibliotekara, čitali omiljene priče, ima i kolega, bibliotekara iz Bijeljine, Beograda i Novog Sada, potom novinara kako iz našeg grada, tako i Beograda, istoričara umetnosti, izdavača, naših korisnika, školskih bibliotekara i nastavnika sa kojima godinama lepo sarađujemo, a ima i dece koja su želela da pročitaju delove iz omiljenih knjiga. Ima i onih naratora koje nismo upoznali, a čitavu priču su svojim interpretacijama učinili bogatijom. Svima im se zahvaljujemo na ovom zajedničkom dobru i pozitivnoj energiji koju razmenjujemo, kažu bibliotekari ne krijući oduševljenje zbog odličnog odaziva javnosti.
PRIČAONICA ĆE NASTAVITI DA „RASTE“ I NAKON VANREDNOG STANJA
–Za mesec dana, koliko Pričaonica zrenjaninske biblioteke postoji na YouTube kanalu, ona je obogaćena sa preko 170 audio priča i pesama koje su pregledane 4.831 put. Najviše je slušalaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a među pratiocima ima i ljudi iz Rusije.
U ovu inicijativu uključeni su i dugogodišnji saradnici zrenjaninske biblioteke iz Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih Zrenjanin. Sve audio priče i pesme biblioteka prosleđuje njima, a oni dalje svojim članovima.
-Pričaonica će nastaviti da raste i kada se vratimo ustaljenom režimu rada, a želja nam je da nastavimo sa snimanjem i objavljivanjem audio knjiga koje smo započeli 2018. godine – ovog puta pojačani i novim snagama – nadarenim naratorima koje je čitava ova situacija iznedrila.
Ukoliko nemate dovoljno koncentracije za čitanje ovih dana, poslušajte neku od priča iz Pričaonice, izbor je zaista veliki. Možete se i pridružiti i okušati se kao “čitač” svoje omiljene priče ili pesme tako što ćete svoj audio zapis poslati na mejl adresu: pricaonicazrbiblio@gmail.com. Starosna granica ne postoji, niti je neophodno prethodno iskustvo. Prema rečima nekih dosadašnjih naratora, ovakva vrsta “zadatka” da izražajno i jasno pročitaju tekst imala je i terapijsko dejstvo: usmeravajući pažnju na što bolje čitanje, na trenutak su skrenuli misli sa teških tema i relaksirali se.
NAŠE PREPORUKE IZ ČITAONICE ZRENJANINSKE BIBLIOTEKE:
1 . „Moj begejski deo sveta“ Radivoja Šajtinca, priče o nekadašnjem Zrenjaninu
2 . „Pisma bratu“ Vinsenta Van Goga
3 . Andersenove bajke
4 . „Gavran“ Edgara Alana Poa
5 . „Najgora deca na svetu: priča o Sofiji sofi“ Dejvida Valijamsa , za svu decu koja ovih dana previše vremena provode uz TV