I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Priča o humanim ljudima u Zrenjaninu – Crveni krst kao najvažniji deo mozaika humanosti

U Zrenjaninu žive mladi ljudi koji su spremni da deo svog slobodnog vremena podele sa onima kojima je pomoć potrebna. Uglavnom su to naši sugrađani koji imaju poteškoće sa kretanjem, oni koji su najslabijeg materijalnog stanja ili nemaju nikog svog. Okupljeni su u organizaciji Crveni krst čije delovanje i dobre namere nikada nisu dovedeni u pitanje. Organizacija je prošle godine na najbolji mogući način obeležila 140 godina postojanja u Zrenjaninu, pokazavši sugrađanima da nisu sami ni kada je najteže. O osećaju sigurnosti koji nam ulivaju i poverenju koje je izgrađeno njihovim dobrim namerama, razgovaramo danas sa sekretarkom Crvenog krsta Zrenjanin, Aleksandrom Tanasijević.

Aleksandra Tanasijević, sekretar Crvenog krsta Zrenjanin

Prošla godina je za većinu građana bila teška i izazovna, naročito ako se setimo početka epidemije i perioda vanrednog stanja. Kakva je 2020. bila za organizaciju i volontere Crvenog krsta Zrenjanin, po čemu ćete je upamtiti?

– Sa tradicijom dugom 140 godina, zrenjaninski Crveni krst u 2020. predstavlja jednu od najstarijih ustanova u ovom gradu, a i šire. Započevši svoj životni vek sada već davne 1880. u ondašnjem Velikom Bečkereku, do danas je u nebrojeno mnogo slučajeva organizacija potvrdila da je nosilac i čuvar humanosti i ljubavi prema bližnjima u nevolji. Upravo u godini svog velikog jubileja, Crveni krst Zrenjanin se našao suočen sa izazovom sa kakvim se do sada nije suočavao – proglašenjem pandemije virusa kovid-19 i uvođenjem vanrednog stanja na području Republike Srbije kao i potrebom za pružanjem pomoći najugroženijim sugrađanima. Na njega je odgovorio spremno, posvedočivši još jednom doslednost u svojoj humanosti i spremnost da nesebično pomogne zajednici kojoj pripada.

I Taxi Zrenjanin

Imate dugogodišnje iskustvo rada u Crvenom krstu Zrenjanin – sa kojom vanrednom situacijom biste mogli da uporedite prošlu godinu? Setimo se samo poplava 2000. godine, kada su volonteri takođe bili izuzetno važan faktor u pomaganju ugroženom stanovništvu.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

– Godinu za nama bih teško uporedila sa bilo kojom prethodnom. Pružati pomoć ugroženim sugrađanima (pre svih, najstarijima koji su u vreme vanrednog stanja bili u svojim kućama) u vreme epidemije virusa kovid-19 o kome se s početka znalo vrlo malo, kako o načinima prenošenja tako i o načinima zaštite je bio svojevrstan izazov sa kakvim prethodnih godina nismo imali iskustva. Crveni krst je organizacija koja svoje delovanje bazira na volonterskom radu. Bez kvalitetne, edukovane volonterske baze, nema ni dobre organizacije Crvenog krsta. Podsećam na to da su volonteri nezamenljiv resurs svakog društva koje teži razvoju i da je njihov učinak višestruk. Volonteri rade na unapređenju svoje zajednice i istovremeno kroz rad, brigu i učenje unapređuju kako svoje, tako i živote svojih sugrađana. U Zrenjaninu je izražena empatija stanovništva u velikim nesrećama i tada ljudi iskazuju veliku solidarnost i želju da pomognu. Slično je bilo 2014. godine kada su Srbiju zahvatile velike poplave. Pojedinci i radne organizacije su tada donosili humanitarnu pomoć namenjenu za stanovnike poplavljenih područja. Veliki broj mladih ljudi se tih meseci priključio Crvenom krstu Zrenjanin gde su danima radili na prijemu, sortiranju, pakovanju i distribuciji humanitarne pomoći. Dirljivo je bilo videti svakodnevno do duboko u noć „lanac“ volontera koji su u šlepere ručno utovarali na hiljade kilograma humanitarne pomoći.

Koliko je bilo teško tokom epidemije organizovati sve resurse – volontere, prevoz, vreme koje je bilo ograničeno, voditi računa o merama zaštite protiv širenja virusa?

– Koordinacija i upravljnje volonterima je veoma složen, zahtevan i izuzetno odgovoran posao. U Crvenom krstu Zrenjanin se godinama predano radi na kontinuiranom zanavljanju volonterske baze, pre svega mladih volontera. Mladi volonteri, počev od osnovnoškolskog potom srednjoškolskog uzrasta rastu, uče i sazrevaju u Crvenom krstu kroz najrazličitije vidove edukacija i u dobu od 20 do 25 godina starosti stiču pravu zrelost edukovanih volontera koji bez obzira na svoju mladost imaju za sobom veliko iskustvo u radu Organizacije. Upravo na taj način su pripremljeni za delovanje u najrazličitijim situacijama posebno kada je u pitanju pomoć i zbrinjavanje ugroženog stanovništva. Zahvaljujući dobrom radu sa mladima u prethodnom dugom periodu, danas u Organizaciji imamo divne, mlade, pametne ljude koji rade po jasnim uputstvima i po strogo definisanim procedurama Crvenog krsta. Ovo pre svega, zarad sopstvene bezbednosti (bezbednosti volontera koja nam je na prvom mestu), naravno i zarad bezbednosti korisnika naših usluga i pružanja što kvalitetnije usluge krajnjim korisnicima. Prvog dana po proglašenju vanrednog stanja, u gradu Zrenjaninu na terenu su bili upravo volonteri Crvenog krsta Zrenjanin. Oni su bili „inicijalna kapisla“ za veliki broj volontera koji se potom priključivao sveobuhvatnoj gradskoj akciji pružanja pomoći starijem stanovništvu. Crveni krst Zrenjanin je aktivnosti u vanrednom stanju realizovao sopstvenim volonterskim kapacitetima. Vršena je evidencija „novih“, volontera, ljudi dobre volje koji su iskazali empatiju i spremnost da pomognu, ali bez neophodne edukacije u Crvenom krstu Zrenjanin se nismo odvažili na njihovo značajnije angažovanje. Ovo pre svega zbog bezbednosti volontera i korisnika usluga. S obzirom da je angažovanje značajnog broja volontera podrazumevalo odlazak u domove starijih korisnika, preuzimanje njihovog novca i nabavku potrebnih artikala, Crveni krst je bio spreman da snosi odgovornost isključivo za svoje edukovane, punoletne volontere koji poznaju procedure Crvenog krsta. Kao izuzetno otežavajuće okolnosti i ovog puta su se izdvojili nedostatak adekvatnog magacinskog prostora i sopstvenih transportnih kapaciteta Crvenog krsta Zrenjanin na šta smo mnogo puta ukazivali, posebno nakon 2014. godine kada je nedostatak ovih, za rad Crvenog krsta elementarnih uslova, nemerljivo otežao prijem i distribuciju humanitarne pomoći. I tada, kao i danas, to je nadomešteno ogromnim zalaganjem zaposlenih i volontera koji nekada rade u krajnje neadekvatnim uslovima, bez radnog vremena i uprkos svim problemima sjajno odrađuju poverene zadatke.

Šta je bilo najteže?

– Najteže je bilo raditi u uslovima već pomenutog straha od nepoznatog – nedovoljno saznanje o načinu prenošenja virusa s jedne, a s druge strane neophodnost angažovanja volontera i ispunjenje osnovne Misije, pomoći ljudima u nevolji. Volonteri su, da bi pomogli krajnjim korisnicima, morali da imaju neposredne kontakte. Na početku je bilo nedovoljno zaštitne opreme, nije čak ni postojala mogućnost da se ona nabavi a situacija je nalagala hitno angažovanje. Jedna od osnovnih stvari kojima učimo volontere jeste to da pomažući drugima na bilo koji način i pružajući prvu pomoć unesrećenima pre svega moraju da vode računa o sopstvenoj bezbednosti i ne smeju da je ugroze nijednog momenta. Najteže je bilo to breme odgovornosti za angažovane volontere i njihovu sigurnost. Prvog dana po proglašenju vanrednog stanja održali smo sastanak i dogovorili se o načinima rada a potom smo, kako je vreme odmicalo, zajedno učili i za nama je sada jedno veliko i novo iskustvo u radu. Preponosni smo na činjenicu da u toku vanrednog stanja nismo imali nijedan slučaj zaražavanja ni među volonterima niti među zaposlenima.

Koliko je, iako dobronamerno, bilo opasno samoorganizovanje građana? Imali smo primere putem društvenih mreža da su građani sami kreirali grupe, nudili pomoć pa i uzimali ulogu samostalnih – neorganizovanih volontera. Bilo bi dobro da kroz Vaš odgovor jednom za uvek naučimo zašto, ponavljam, uprkos dobroj nameri, takvim potezima može da se načini veća šteta od koristi?

– Pre svega pozdravljam dobru nameru svakog ko želi da pomogne. Prava je sreća u životu kada smo u prilici i možemo da ponudimo pomoć a ne da smo u ulozi onih kojima je pomoć potrebna. Često apelujemo da je potreban neki vid pomoći jer Crveni krst obavlja svoju „advokasi“ ulogu i poznajući potrebe korisnika posreduje između njih i potencijalnih donatora, praktično zagovarajući potrebe korisnika. Osim potrebe obezbeđivanja raznih vidova pomoći, u Crvenom krstu neretko pozivamo sve one koji su spremni da pomognu i konstantno promovišemo volonterski rad. Stoga smo posebno zahvalni svima koji iskazuju dobru volju i spremnost da pomognu. Nažalost, veliki je broj onih kojima su potrebne različite vrste pomoći tako da pod humanitarnom kapom ima mesta za sve one dobronamerne koji žele pomoć da upute. Ono što je važno, kao i u svakom drugom segmentu života i delanja, jeste sistem, sistemski rad i organizovan sistemski odgovor na potrebe lica u stanju potrebe. Niko u obavljanju ovog posla nema monopol niti je bogom dan za određenu humanitarnu delatnost. U Zrenjaninu postoji integrisan sistem na polju socijalne zaštite sa jasno definisanim prinadležnostima koji funkcioniše u okrilju Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada Zrenjanina. Svoje zakonskim odredbama poverene zadatke u okviru sistema obavljaju Centar za socijalni rad, Gerontološki centar, Centar za pružanje usluga socijalne zaštite Most i Crveni krst Zrenjanin. Navedeni činioci su u stalnoj i dobroj komunikaciji. Baza korisnika raznih vidova pomoći je jedinstvena (npr. Centar za socijalni rad utvrđuje rešenjima pravo korisnicima na korišćenje toplih obroka ili mesečnih paketa hrane u okviru rada Narodne kuhinje kao i pravo na ostvarivanje drugih vidova pomoći. Crveni krst je u tom delu izvršilac posla i pruža neposrednu pomoć opredeljenim korisnicima). Ponavljam, prostora da se pomogne ima, posebno korisnicima u tzv „sivoj zoni siromaštva“. U pitanju su lica koja su granični slučajevi te ne bivaju prepoznati kao sistemski korisnici (npr imaju penziju ili primanja za par dinara iznad graničnih vrednosti za ostvarivanje nekog vida pomoći). Važno je voditi preciznu evidenciju i takvih lica da ne bi došlo s jedne strane do preklapanja te da ista lica dobijaju pomoć iz različitih izvora dok značajan deo potencijalnih korisnika ostaje bez bilo kakvog vida pomoći. Danas je baviti se humanitarnim radom postalo veoma popularno a svedoci smo u protekloj deceniji nicanja humanitarnih organizacija i udruženja u velikom broju. Mnogobrojni su i slučajevi samoorganizovanja građana sa inicijativom pružanja pomoći. Najčešće mogućosti su prikupljanje i pružanje pomoći u namirnicama, nekada i toplim obrocima, sredstvima za higijenu, obući i odeći. Osim već pomenutog izbora i evidencije korisnika, kriterijuma na osnovu kojih se opredeljuju isti a za što je svakako relevantna volja pružlaca pomoći, jako je značajno povesti računa o bezbednosti. Ovo pre svega kada je u pitanju hrana. Pažnja mora da bude usmerena na rokove trajanja namirnica, njihovu ispravnost, industrijske deklaracije… (U Crvenom krstu npr ne možemo da prihvatimo donacije domaćih proizvoda bez deklaracije iako se nekada pojave bake i domaćice koje su pripremale kolače, pekmez ili sokove, to je nažalost nešto što ne smemo da prihvatimo jer ne možemo da pružimo garancije za bezbednost tih proizvoda). Poseban oprez mora da postoji kada su u pitanju pripreme toplih obroka jer priprema hrane (uslovi u kojima se priprema, način pripreme…) a posebno načini distibucije toplih obroka nameću i nose sa sobom mnogobrojne zdravstvene rizike.

Znam da su gestovi poput ovog najdobronamerniji ali mišljenja sam da sa sobom nose mnoge rizike te da pored mnogih pozitivnih efekata samo jedan nemili slučaj može da ima veću cenu od svega što je urađeno dobro. Crveni krst u oblasti humanitarnog rada i angažovanja volonterskog kadra ima značajno iskustvo i svako ko želi da pomogne preko mreže Crvenog krsta ili se u nju uključi je dobrodošao. Te kapacitete Crvenog krsta su u toku prošlogodišnjeg vanrednog stanja prepoznale neke od lokalnih samouprava te su koordinaciju rada svih gradskih volontera i udruženja i organizacija koje su pomagale poverile gradskim organizacijama Crvenog krsta. U tim slučajevima su bile poznate i jasne linije komunikacije, koordinacije ali i odgovornosti i primeri takve prakse su se pokazali efikasni i pozitivni. U našem gradu to nije bio slučaj, stoga je Crveni krst Zrenjanin bio odgovoran isključivo za svoje volontere koji su uzeli učešća u akciji koordinisanoj od strane Gradskog štaba za vanredne situacije. I u budućnosti Crveni krst Zrenjanin je spreman da svoje kapacitete i volontere stavi na raspolaganje organizovanim sistemima zarad pravovremenog i najboljeg načina pružanja pomoći korisnicima. Na isti način, spremni smo da pod okrilje organizacije prihvatimo sve pojedince i udruženja koji prihvataju principe Crvenog krsta i jasno definisane procedure reda.

Volonteri Crvenog krsta se obučavaju i pripremaju za dejstvovanje u vanrednim situacijama. Šta ono što je presudno i najvažnije – da li su to dobra organizacija, koordinacija, spretnost, brzina u donošenju odluka, poštovanje protokola organizacije za delovanje u vanrednim situacijama i verujem poštovanje hijerarhije?

– Među deset programa koje Crveni krst realizuje je i Program pripreme i delovanja u nesrećama. U okviru programa mlade volontere edukujemo i pripremamo za delovanje u nesrećama. Deo obuke odnosi se na pružanje prve pomoći i samopomoći, deo za humanitarno zbrinjavanje (uključujući magacinsko poslovanje, prijem, sortiranje, skladištenje i distribuciju humanitarne pomoći). Učimo o postupcima i načinima delovanja u različitim vrstama nesreća (požari, poplave, zemljotresi, saobraćajne nezgode većih razmera… sada i epidemije.). Uvežbavamo korišćenje opreme (npr podizanje porodičnih ali i trijažnih šatora, šatora za kolektivni boravak i opremanje privremenih trpezarija i sl). U okviru organizacije Crvenog krsta postoje definisane procedure za delovanje u vanrednim situacijama i jasno definisane linije komunikacije, koordinacije i izveštavanja. Na taj način organizacije Crvenog krsta u gradovima i opštinama mogu da se obrate za pomoć jedna drugoj (po horizontalnoj liniji) i višim oblicima organizovanja – Crvenom krstu Vojvodine i Crvenom krstu Srbije (po vertikalnoj liniji) i na taj način u slučaju nesreće upotpune svoje kapacitete u humanitarnoj pomoći ali i opremi koju često prate i stručno edukovani volonteri nacionalnih timova za spasavanje CKS (pumpe, sušilice, prečistači za vodu, cisterne, oprema za dezinfekciju, setovi za sanaciju, dušeci, ćebad, standardizovani paketi pomoći…). Dakle izuzetno je važna edukacija i dobra priprema volontera. Od izuzetnog je značaja dobra koordinacija i delegiranje zadataka, poštovanje principa i procedura Crvenog krsta i jasno mesto i uloga organizacije Crvenog krsta koja neće pružati odgovor na nesreću samostalno već u koordinisanom odgovoru svih subjekata zaštite i spasavanja na teritoriji na kojoj deluje.

Zajednica i grad su prepoznali važnost uloge Crvenog krsta u protekloj godini. Kako su volonteri, naročito mladi, doživeli i shvatili najviše priznanje grada – Nagradu grada Zrenjanina koja vam je nedavno uručena?

– Mladi volonteri su poslednjih godina prisutni na gotovo svim značajnijim gradskim sportskim i kulturnim manifestacijama i postali su svojevrstan brend. Pružaju tehničku podršku i sanitetsko obezbeđivanje sportskih događaja i učesnika manifestacija u okviru izuzetne saradnje sa Sportskim savezom grada, Savezom za školski sport, JU „Sportski objekti“, Turističkom organizacijom grada. Prestižno priznanje grada došlo je upravo u godini kada je Crveni krst obeležio značajan jubilej i u godini u kojoj je Organizacija stavljena pred novi veliki ispit i položila ga sa najvišom ocenom upravo pre svega zahvaljujući angažovanju mladih volontera u vreme vanrednog stanja. Ovo je još jedan od dokaza da se volonterski rad sve više poštuje. Nedavno je Gradska uprava potvrdila značaj volonterskog rada vrednujući ga prilikom dodela učeničkih stipendija. Sve više je poslodavaca koji blagonaklono gledaju na potencijalne kandidate za posao sa volonterskim stažom. Posebno nam je zadovoljstvo kada mladi volonteri osim lične afirmacije i usavršavanja kroz volonterski rad dožive i zasluženo uvažavanje ali i dodatni motiv i obavezu koje je ova nagrada donela.

Pored pomoći građanima u vanrednoj situaciji, Crveni krst Zrenjanin je obavljao i druge redovne aktivnosti – akcije dobrovoljnog davanja krvi, program Narodna kuhinja, obeležavanje važnih datuma radi edukovanja stanovništva, pa i učešće na takmičenjima. Da li postoje aktivnosti koje niste mogli da sprovedete?

– Naveli ste dve bazične aktivnosti za koje smo morali da pronađemo najbolji mogući način da se odvijaju u kontinuitetu. Dobrovoljno davalaštvo: Motivacija građana za dobrovoljno davanje krvi je jedno od najvažnijih javnih ovlašćenja poverenih Crvenom krstu Zakonom o Crvenom krstu. Zadatak Crvenog krsta Zrenjanin je da vrši promociju dobrovoljnog, anonimnog, nenagrađenog davalaštva krvi, da regrutuje i zadrži davaoce krvi i organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi u partnerstvu sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine. Veliki broj volontera Crvenog krsta Zrenjanin je uključen u realizaciju ovog značajnog, obimnog i izuzetno odgovornog posla. Kontinuirano, blagovremeno i efikasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima (komponentama i derivatima) predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema svake zemlje i zato je od izuzetne važnosti rad na podizanju svesti kod ljudi o značaju dobrovoljnog davalaštva krvi i razbijanju predrasuda. Najveći izazov, sa kojim se Crveni krst Zrenjanin suočio u oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi tokom 2020. godine, bilo je obezbeđivanje nesmetanog održavanja akcija dobrovoljnog davanja krvi u uslovima pandemije i nepovoljne epidemiološke situacije izazvane virusom Kovid-19. Uz predan rad zaposlenih i velikog broja volontera omogućeno je kontinuirano održavanje akcija dobrovoljnog davanja krvi tokom trajanja vanrednog stanja kao i po njegovom okončanju uz poštovanje svih preporučenih epidemioloških mera. Realizovano je svih 37 akcija predviđenih godišnjim planom akcija kao i 2 vanredne akcije. Na akcije se odazvalo preko 2000 humanih sugrađana, a prikupljeno je 1889 jedinica krvi.

Kada je u pitanju program Narodna kuhinja, tokom 2020. godine Crveni krst Zrenjanin je ulagao maksimalne napore da odgovori na sve izraženije potrebe za socijalnim angažovanjem prema najosetljivijim kategorijama stanovništva. Najvidljiviji program za ublažavanje siromaštva je program „Narodna kuhinja“ koji u Zrenjaninu partnerski realizuju grad Zrenjanin, Centar za socijalni rad grada Zrenjanina i Crveni krst Zrenjanin u kontinuitetu, počev od 2009. godine. Grad Zrenjanin obezbeđuje sredstva za realizaciju programa i to: – za pripremu 262 kuvana obroka svakog radnog dana, – za nabavku 262 paketa konzervirane hrane nedeljno za potrebe korisnika toplog obroka u dane vikenda i – za nabavku 340 porodičnih paketa hrane. Centar za Socijalni rad grada Zrenjanina utvrđuje rešenjima korisnicima pravo na korišćenje toplog obroka ili mesečnih paketa hrane. Crveni krst Zrenjanin vrši distribuciju toplih obroka (262 obroka dnevno), nedeljnih paketa hrane (262 paketa nedeljno) i mesečnih paketa hrane (340 paketa mesečno, od toga 110 paketa u gradu Zrenjaninu i 230 paketa u naseljenim mestima) i vodi evidenciju korisnika. Među korisnicima toplog obroka je 93 dece uzrasta do 14 godina. Posredstvom Crvenog krsta Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije obezbeđuje deset osnovnih artikala hrane za pripremu toplih obroka (ulje, brašno, pasulj, pirinač, testenina, začin, konzervirani đuveč, boranija i grašak, mesni narezak). Tokom 2020. godine na distributivnom punktu u Crvenom krstu Zrenjanin podeljeno je 57000 toplih obroka.

Najveći broj aktivnosti koje nismo uspeli da sprovedemo u planiranom obimu, odnose se na implementaciju programa za mlade u školama (promocija humanih vrednosti, program borbe protiv trgovine ljudima, zdravstveno preventivni programi, edukacija prve pomoći…). I edukacija volontera u organizaciji Crvenog krsta je bila znatno izmenjena u odnosu na planiranu, pre svega zbog nemogućnosti (zabrane) okupljanja većeg broja učesnika. Prilagođavali smo se novonastaloj situaciji pa smo naučili da možemo da učimo i družimo se onlajn te smo i edukacije prilagodili tom načinu komunikacije. Ipak prezadovoljni smo činjenicom da smo kraj avgusta meseca i u tom momentu povoljniju epidemiološku situaciju uspeli da iskoristimo za realizaciju Kampa omladine Crvenog krsta. Kamp je realizovan uz pridržavanje svih mera zaštie od zarazne bolesti izazvane virusom kovid 19, u odmaralištu Crvenog krsta u Bačkoj Palanci uz podršku pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu a uz moto „Ulažući u volontere, ulažemo u budućnost“. Osim zrenjaninskih volontera na naš poziv učešće su uzeli i mladi volonteri iz još šest vojvođanskih gradova i opština (Novi Sad, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Kikinda i Bačka Palanka) što je bilo od izuzetnog značaja u okviru razmene iskustava u volonterskom radu.

Još jedan vid priznanja za uspešan rad stiglo je krajem godine od Crvenog krsta Srbije. Zbog epidemiološke situacije, takmičenje ekipa Crvenog krsta Srbije u pružanju prve pomoći i realističkom prikazu povreda, stanja i oboljenja, prošle godine realizovano je u vidu foto i video konkursa u kategorijama podmlatka, omladine i realističkog prikaza povreda, stanja i oboljenja (RPPSO). Nakon održanog Pokrajinskog takmičenja, ekipa podmlatka Crvenog krsta Zrenjanin plasirala se na Državno takmičenje ekipa u pružanju prve pomoći i RPPSO. Na Državnom takmičenju u pružanju prve pomoći i RPPSO, u konkurenciji od 13 ekipa u kategoriji podmlatka, ekipa podmlatka Crvenog krsta Zrenjanin osvojila je prvo mesto. Ovogodišnju ekipu podmlatka koja je učestvovala na Državnom takmičenju činili su: Laura Molnar, Anđela Mihajlov, Ilija Ćopić, Jana Srdanov, Teodora Sovilj i Dino Šarvari.

Teško je predvideti šta nas čeka u 2021, ali verujem da postoje planirane aktivnosti koje ćete bez obzira na okolnosti realizovati.

– Prilikom izrada planova rada Crvenog krsta uvek postoji i deo koji se odnosi na aktivnosti koje se ne mogu predvideti – eventualne nesreće, elementarne nepogode i odgovore na potrebe lokalne zajednice. Takav je bio slučaj i sa delovanjem organizacije u situaciji epidemije. Za slične zadatke ćemo se uvek spremati ali se nadamo da ćemo više posla imati u realizaciji redovnih, planskih aktivnosti. Bez obzira na sve, vitalni programi poput organizovanja akcija dobrovoljnog davanja krvi (jer život ne može da stane niti pacijenti da čekaju krv i krvne produkte neophodne za lečenje), Narodne kuhinje i ublažavanja siromaštva moraju da budu realizovani, naravno u skladu sa svim merama koje budu na snazi.

Da li organizacija Crvenog krsta ima zamisli i planove koji ne zavise od vas a voleli biste da se u 2021. reše i ostvare?

– Velika želja je da u bliskoj budućnosti iznađemo mogućnost za podizanje nedostajućih kapaciteta čime bi pružanje usluga korisnicima bio podignuto na viši nivo. Pre svega, mislim na završetak radova na poslovnom objektu u Ulici Miroslava Tirša čijom rekonstrukcijom bi se obezbedio preko potreban magacinski prostor i distributivni punkt Narodne kuhinje. Na ovaj način dobili bi bezbedan, dostupan prostor na zadovoljstvo pre svega korisnika naših usluga.

Koliko su građani, pre svega mladi, zainteresovani za volontiranje? Da li se kroz godine intenzitet interesovanja menja?

– U kriznim situacijama smo kao po pravilu ujedinjeniji, u većoj meri imamo potrebu da se oslanjamo jedni na druge i budemo međusobna podrška. Tada je i veća zainteresovanost sugrađana da se uključe u volonterski rad. Mladi Zrenjaninci su zainteresovani za volontiranje ali su neophodni kvalitetni programi i pozitivna energija i atmosfera koji će ih privući da ostanu motivisani na volonterski rad nakon što ga isprobaju. Godinama potenciramo rad sa mladim volonterima i kontinuirano radimo na zanavljanju volonterske baze. Generacije divnih, plemenitih ljudi je prošlo kroz organizaciju Crvenog krsta i steklo bar elementarna potrebna znanja. Neki od njih su toliko uznapredovali u programima Crvenog krsta za koje su se opredelili, da su poput Luke Mandića prepoznati u Nacionalnom društvu ali i van granica naše zemlje. Uz takve volontere budućnost Organizacije Crvenog krsta je zagarantovana, jer će činiti zrelu kvalitativnu volontersku bazu a nadam se i profesionalni kadar.

Ko može da bude volonter Crvenog krsta?

– Volonter Crvenog krsta može da bude svako ko želi da uloži svoje vreme, rad, znanje, energiju u realizaciju programa Crvenog krsta, a za dobrobit krajnjih korisnika sugrađana u lokalnoj zajednici. Volonter mora da bude spreman da poštuje Osnovne principe međunarodnog Pokreta Crvenog krsta i pridržava se smernica u radu. A osim toga, iskustvo pokazuje, da volonter postaje i ostaje onaj ko je dobar čovek, široke duše i velikog srca, onaj ko pronađe zadovoljstvo u davanju sebe, onaj ko poštuje i voli sebe kako bi mogao bez zadrške da voli i poštuje druge. Svakako i onaj ko u volontiranju pronađe smisao i volontiranjem uči, raste, postaje bolji i kvalitetniji čovek.

Da li ima razlike u radu Crvenog krsta Zrenjanin ako uporedimo situaciju danas i period od pre 20 godina? Koje su to suštinske razlike?

– Mišljenja sam da je Organizacija danas daleko prepoznatljivija i da je njen rad daleko više uvažen nego što je to bio slučaj pre dve decenije. To je rezultat predanog i vrednog rada i mukotrpno građenom poverenju u poslednje dve decenije. A kažu da se poverenje stiče godinama, gubi u trenu kao i da je potrebna večnost da se povrati. Upravo zato, činićemo i dalje sve i raditi najbolje što možemo raspoloživim sredstvima da to poverenje sačuvamo.

Koliko volontera trenutno ima organizacija Crvenog krsta Zrenjanin, koliko godina ima najmlađi član, koliko najstariji? Koliko ogranaka ima organizacija?

– Gospođa Dragojla Grujić rođena 10. aprila 1935. godine, najstarija je aktivna volonterka Crvenog krsta Zrenjanin sa preko 40 godina volonterskog staža. Ona i danas posvećeno učestvuje u svim aktivnostima Organizacije. Najmlađi volonteri imaju 11 i 12 godina i učenici su petog razreda osnovnih škola. Nažalost, nedovoljan je broj aktivnih osnovnih organizacija u naseljenim mestima, posebno počev od 2018. godine i primene novog Zakona o transfuzijskoj medicini koji je sveo organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi u naseljenim mestima na minimalan nivo. Raduje činjenica da imamo značajan broj mladih srednjoškolaca iz naseljenih mesta koji volontiraju u zrenjaninskom Crvenom krstu, te bi oni mogli da budu spona za preko potrebno„oživljavanje“ rada osnovnih oblika organizovanja u selima u narednom periodu.

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh