Vilmoš, Virag, Maki, Piroš, Mariš, Boško samo su neka od imena vesele magareće družine koja bezbrižno živi na salašu Zoltana Budaija nedaleko od Zrenjanina.
Imena su dobijali prema svecu na koji su rođeni. Nekada pa i danas magarci su desna ruka čoveka, služe da nose svakojaki teret. To na ovom salašu nikada nije bio slučaj. Gospodin Budai nabavio ih je svojevremeno samo zato što mu je to bio dečački san. U pauzi radova oko goveda, svinja, ovaca ili peradi sa njima provede trenutke odmora i kako kaže toliko su pitomi da još samo fali da progovore. – Ovi magarci ništa ne rade. Po ceo dan uživaju, pasu, piju vode jednostavno rade šta im je volja. Obožavaju hleb. Kad dajem psima da jedu toliko se deru da moram i njima da dam po komad. Najmlađi Vilmoš došao je na svet pre 7 dana i trenutno ima status najveće maze. No, neće zadugo, za koji dan Virag treba da se opuli, videćemo koji će biti svetac pa će to ime i poneti – rekao nam je gospodin Budai vlasnik salaša.
Magarci se kod nas tek na nekoliko mesta i to u Sremu, gaje zbog visoko cenjenog i skupog mleka.
.jpg)
.gif)
.gif)
