Privrednici muku muče zbog zastarelih pravilnika i neusaglašene kontrole nadležnih službi. U jednoj radnji kazna zbog drvenih vrata, u drugoj problem što nisu napravljena od tog materijala.
Inspektorima nije lako ugoditi. U jednoj prodavnici pišu kaznu zato što su vrata drvena, a u drugoj zato što nisu takva. Zbog ovakvog „odokativnog“ tumačenja zakona, trgovinsko preduzeće „Gomeks“ presavilo je tabak i odlučilo da pred Upravnim sudom tuži Sanitarnu inspekciju u Zrenjaninu.
Spor je nastao zbog pravilnika na koji se inspektori pozivaju, stolarija na objektu mora biti „od materijala pogodnog za laku upotrebu“. Tu stavku inspektori različito tumače. Jedni kažu da ne valjaju drvena, a drugi da nisu dobra metalna vrata u radnjama.
– Imamo 115 poslovnica i planiramo otvaranje još pet novih, ali ne znamo kakva vrata su po volji inspektora – kaže Dijana Velisavljev, menadžer za odnose sa državnim institucijama u kompaniji „Gomeks“. – Žalili smo se i Ministarstvu zdravlja, u čijoj je nadležnosti Sanitarna inspekcija, ali su oni potvrdili rešenje, a nisu nam otklonili dilemu. Nisu zakoni problem već podzakonski akti, poput pravilnika, koji unose pravnu nesigurnost. Tokom prošle godine imali smo 171 nadzor, a samo sanitarna inspekcija je u naše objekte dolazila 86 puta.
Nadležni u ovom preduzeću presavili su tabak, podneli tužbu Upravnom sudu i sada čekaju da im neko razreši nedoumicu.
– Nemamo samo mi ovaj problem, već ga delimo sa svim ljudima koji imaju prodajne objekte širom Srbije – napominje Velisavljev. – Tražimo da nam jasno kažu kako da se ponašamo i da konačno postave standarde kako treba da izgleda prodajni objekat.
Jelena Bojović, iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj smatra da je neophodno objediniti inspekcije kako bi bolje radile i da se ne bi dešavalo da više inspekcija u kratkom periodu poseti istu firmu.
– Postoji i problem zastarelosti pravilnika, jer su na snazi i propisi stari nekoliko decenija – smatra naša sagovornica. – To je potrebno revidirati, a prvi korak je donošenje novog zakona o inspekcijskom nadzoru koji je najavljen još prošle godine. Potom i pravilnike po kojima rade inspekcije objaviti na jednom mestu kako bi se na najmanju moguću meru smanjila mogućnost diskrecionog postupanja. Potrebno je da svaka inspekcija ima kontrolnu listu iz koje će firma moći da vidi šta je obavezno da pokaže tokom kontrole. To bi privredi olakšalo da uskladi svoje poslovanje sa propisima.
KAZNA U MINUT DO 12
Po Zakonu o upravnom postupku inspektor je dužan da donese zaključak nakon kontrole, ali skoro nijedna inspekcija to ne radi – navodi Dijana Velisavljev. – Oni imaju čak dve godine rok da donesu rešenje. Imali smo tako nedavno situaciju da je inspektorka pet dana pre isteka tog roka promenila zahtev upućen nama i dobili smo da platimo 200.000 dinara.
SAMO FALE “BOROSANE“
Pravilnik o posebnoj radnoj odeći i obući lica koja u proizvodnji dolaze u neposredan dodir sa životnim namirnicama na usluživanju jela i pića u ugostiteljskim objektima, iz 1974. godine, propisuje da konobari moraju imati crne pantalone, belu košulju, belu bluzu ili crni sako, a žene jednodelnu ili dvodelnu haljinu u boji, sa belom keceljom, trakom na kosi i ručnikom u beloj boji – navodi Dijana Velisavljev.
– Jasno je da danas niko ne poštuje to zastarelo pravilo, ali ono može biti povod inspektoru da napiše kaznu.
Izvor : novosti.rs/Z. Radović
.gif)
.gif)
