I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Aviv park Zrenjanin
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Pre 75 godina ubijen je Žarko Zrenjanin

4. novembra 1942. u selu Pavliš, kod Vršca ubijen je Žarko Zrenjanin.

Gestapo je činio velike napore i organizovao brojne snage da uhvati „crvenog generala“, kako su Zrenjanina nazivali. Početkom novembra 1942. godine, Tito je pozvao Zrenjanina da dođe na slobodnu teritoriju zapadne Bosne i prisustvuje Prvom zasedanju AVNOJ-a. Prilikom priprema za odlazak u Srem, i dalje u zapadnu Bosnu, Zrenjanin je prokazan Gestapou što je kasnije dovelo do njegove likvidacije.

 

Rođen je 11. septembra 1902. godine u selu Izbištu kod Vršca. Osnovnu školu učio je u Vršcu, a gimnaziju u Segedinu, Beloj Crkvi i Pančevu. Završio je učiteljsku školu u Somboru 1923. godine. Još kao đak Učiteljske škole u Somboru prišao je revolucionarnom omladinskom pokretu.

I Taxi Zrenjanin

Od 1923. do 1926. bio je učitelj u selu Kanatlarci, u prilepskom srezu. Tu je, 1926, prvi put došao u sukob s predstavnicima vlasti zbog svojih shvatanja. Zbog toga je nekoliko puta hapšen. U julu 1926. premešten je u rodno Izbište. Ovde je organizovao analfabetske kurseve i otvorio narodni univerzitet, osnovao u selima narodne biblioteke i čitaonice. Sarađivao je u prosvetnim i pedagoškim časopisima i politički delovao, preko učiteljskog društva belocrkvanskog sreza, čiji je predsednik bio više godina.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Član je Komunističke partije Jugoslavije postao je 1927. godine, kada je i osnovao prvu partijsku ćeliju u Izbištu. Za sekretar Sreskog komiteta KPJ za Vršac izabran je 1930, a marta 1932. godine izabran je za sekretara Okružnog komiteta KPJ za južni Banat.

U svojoj kući u Izbištu organizovao je malu ilegalnu partijsku štampariju, u kojoj je, februara 1933. godine štampan prvi broj „Lenjinista“ (izašla tri broja), organa OK KPJ za južni Banat. Uvodnike i većinu članaka je sam pisao. Aprila 1933, štampariju je otkrila policija. Tada je Žarko osuđen od Suda za zaštitu države na tri godine robije, koju je izdržavao u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Uz Mošu Pijade, Ivana Milutinovića i druge istaknute komuniste, Zrenjanin se borio za prava političkih osuđenika, učestvujući u štrajkovima glađu i drugim akcijama komunista.

Iz zatvora je pušten 6. aprila 1936. godine. Odmah je nastavio politički rad, povezao se s komunistima u Beogradu i partijskom organizacijom u Vršcu. Jula 1936. ponovo je izabran za sekretara OK KPJ za južni Banat, a septembra iste godine izabran je u Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu. Policija ga je često hapsila i proganjala. Do rata 1941. hapšen je pet puta i mučen u policijskim zatvorima u Petrovgradu, beogradskoj Glavnjači i na Adi Ciganliji.

U godinama uoči rata pripada među najistaknutijim aktivistima KPJ. Pored organizacijskog partijskog rada, razvija agitaciju i propagandu. Napisao je mnoge tekstove o nacionalnim, agrarnim i drugim problemima. Stoga je u obnovljenom Privremenom rukovodstvu KPJ za Vojvodinu, krajem 1938, imenovan za sekretara, a u februaru 1939. za političkog sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, i na toj dužnosti ostao do smrti.

Za zasluge u organizovanju revolucionarnog radničkog pokreta i NOB u Vojvodini, Zrenjanin je, 5. decembra 1944, proglašen narodnim herojem. Od 2. oktobra 1946. godine grad Petrovgrad nosi ime ovog revolucionara . Spomenik  mu je otkriven 11. maja 1952. Preko 60 naseljenih mesta u Srbiji, uglavnom Vojvodine, imaju ulicu sa imenom Žarka Zrenjanina.

izvor: wikipedia

naslovna fotografija: Alexzr88

fotografije na: Muzej istorije Jugoslavije

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh