I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Pozorište Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Praznična depresija nije mit, ali na nju možemo da utičemo

Za većinu ljudi praznici predstavljaju radost, blagostanje, priliku da se odmore i nekoliko dana provedu sa porodicom. Poslednjih godina, usled promena u društvu – ubrzanog ritma života, prezaposlenosti, brojnih obaveza, razvedenih brakova, odlaska velikog broja ljudi u inostranstvo, nije zanemariv broj onih koji praznike dočekuju sa tugom i setom. Ono što je utešno jeste činjenica da je praznična depresija reaktivne prirode, te da ona prolazi po završetku praznika i vraćanja u rutinu, obaveze, radnu atmosferu. Takođe, na njenu pojavu se može uticati pre dolaska samih praznika.

– Depresija je bolest koja se javlja tokom cele godine. Ona ima svoj ritam, međutim, mi stičemo utisak da je praznična depresija češća, samo zato što je ona u tim danima vidljivija, izraženija. Praznična depresija je jedno reaktivno stanje u kome je praznik okidač za pojavu neraspoloženja. Kod ljudi koji su u depresivnom stanju, tada je izražen osećaj usamljenosti, ponekad i odbačenosti, sećaju se praznika u prošlosti, kako je to bilo pre 20 i više godina, kako je bilo kada su bili deca. Danas je recimo naš grad okićeniji, raskošniji nego što je to bilo u prošlosti, pre dve-tri decenije, ali je u to vreme porodica bila jača, svi smo unutar porodice pravili jednu toplu atmosferu, blagostanje, osećali smo se bezbrižno. Mnogi od onih koji pate za tim danima, ne treba da zaborave da su u to vreme bili deca i da nisu imali brige koje imaju danas kao odrasli ljudi. To treba uzeti u obzir kada se prepuštamo vraćanju u neke lepše dane i kada smo skloni da idealizujemo i vidimo lepše nego što je možda i bilo, kaže za portal I love Zrenjanin dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka dnevne bolnice Psihijatrije u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“.

Prisećanje na praznične dane u prošlosti, dok je porodica bila na okupu, u nekim ljudima budi nostalgiju, naročito onima čija su deca svoj životni put nastavila u inostranstvu.

PerSu marketi

-Nostalgija u prazničnim danima je najviše izražena jer je veliki broj naših sugrađana u inostranstvu i kilometrima su daleko od svoje primarne porodice. Onda je normalno da zbog prisutnog žala za najmilijima, takav praznik ne može da se slavi punog srca. Usamljenost je sama po sebi neprijatna, a u danima praznika se pojačava. I tada, u tim trenucima smo skloni da pravimo bilans koji je uvek negativan. U tom smislu da sve što smo hteli da ostvarimo prošle godine nismo uspeli da ostvarimo, ili ne u meri u kojoj mislimo da smo mogli. Prazničnoj depresiji su sklonije osobe koje su emocionalno nezrelije, koje su i u drugim periodima sklone čestim promenama raspoloženja. Zato one lakše od ostalih ulaze u praznične dane neraspoloženi i skloniji su da sebe samosažaljevaju nego da učine nešto da to stanje promene. U tim danima postavljaju sebi pitanje „šta ću sada ja, kome ja trebam“. Međutim, te osobe ne smeju da zaborave da ima i onih kojima je mnogo teže. Setimo se samo koliko ljudi praznike dočekuje u bolnicama, onih koji zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da provedu te praznične dane u krugu porodice jer je njihovo zdravlje ugroženo. Šta je njima prioritet? Ne treba da gledamo sebe kao žrtvu samo zato što za praznike radimo, ili što smo sami.. Treba preformulisati situaciju, misli, promeniti stav. Ako ove godine radite i dežurate, sledeće godine će biti drugačije. Ako ste ove godine sami, sledeće ne smete to da dozvolite. Stvar je izbora kakav ćemo praznik da imamo, kao i mnogih drugih stvari u životu, ističe doktorka Jašin Laletin.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Onima koji su skloni prazničnoj depresiji ona savetuje da se unapred organizuju – da odu kod prijatelja ili da prijatelje pozovu na kafu, na druženje, u šetnju. Da odu iz grada ukoliko imaju mogućnosti.

– Ne smemo se prepustiti. Dane praznika treba unapred isplanirati, i onda neće biti iznenađenja. Nacrtajte svoju jelku želja baš za praznike i budite realni. Najbolja godina života je ona u kojoj preuzmemo odgovornost, ne kriveći više majku, državu, druge ljude za ono što se nama dešava. svim sugrađanima želim uspešnu 2020. godinu, poručila je dr Vesela Jašin Laletin.

Dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka dnevne bolnice Psihijatrije

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh