-Mi sami kreiramo svoj život. Zadovoljstvo zbog onog što postižemo svojim radom, pozitivna energija i samostalnost, mir u duši, sve se to prepoznaje u našoj porodici, kaže Gordana Šokšić za I love Zrenjanin.
Pozitivna iskustva porodice Šokšić mogu biti dobar primer za sve koji se u današnje vreme susreću sa brojnim problemima u vezi sa zaposlenjem. Ljudi koji su vredni i uporni, uvek su i uspešni. Na svojoj zemlji. I u svojoj zemlji.
Banat je plodno tle. Iznedrio je izuzetne umetnike, naučnike, sportiste. Velikani srpske kulture rođeni su u Banatu. Ali Banat je iznedrio i vredne i uspešne ljude. Neki od njih, zadojeni ljubavlju prema ovdašnjoj masnoj zemlji, prema miru, tišini, vraćaju se korenima i biraju povratak na selo. Tako i porodica Šokšić koja prosperitet ostvaruje obrađujući generacijama sticano imanje kraj Tise, u Tarašu.
.jpg)
-Mi sami kreiramo svoj život. Zadovoljstvo zbog onog što postižemo svojim radom, pozitivna energija i samostalnost, mir u duši, sve se to prepoznaje u našoj porodici, kaže Gordana Šokšić za I love Zrenjanin. – Ja sam radila u sudu, suprug takođe imao posao, no odlučili smo se za odlazak iz grada i bavljenje poljoprivredom. Naše su njive sve ovde u Tarašu zato što je tu dobra plodna zemlja, imamo blizinu Tise, tu klimu, zdravu sredinu, dobre uslove za proizvodnju. Proširujemo imanje, počeli smo sa onim što je ostalo iza naših roditelja, a kad god smo u prilici, kupujemo nove parcele. Sve u svemu, punih jedanaest godina smo u ovom poslu.
Porodica Šokšić od 2007. bavi se organskom poljoprivredom, odnosno proizvodnjom hrane. Najpre je to bilo bojažljivo, kako naša sagovornica kaže, sa znanjima koja su usvojili od svojih roditelja koji su se bavili zemljoradnjom, a potom sve ozbiljnije, radeći na proširivanju znanja i usavršavanju proizvodnje. Gordana i Vojislav imaju dvojicu sinova, Mirka i Gorana, koji su takođe aktivno uključeni u posao, a uz to su stručnjaci u oblasti organske proizvodnje – inženjeri poljoprivrede. Njihov porodični posao sada je već sasvim lepo razvijen, posluju sa velikim trgovinskim lancima. Žive u selu, spokojno.
Danas sam poslom bila u Beogradu. Ko bi pre desetak godina, kada smo počinjali posao, rekao da ću Beograd tako dobro poznavati, smeje se Gordana.
– Prija mi tamošnja gradska vreva i dinamika. Ali mi još više prija taraška tišina kada se vratim. To što smo u selu, ne znači da nemamo kvalitetan i sadržajan život. Naš moto je da se u životu mora podjednako i raditi i uživati.
U razgovoru sa Gordanom primećujemo spokoj i zadovoljstvo kojima ona zrači. Ako je, kako kaže, ravnoteža u radu i uživanju, pitali smo u čemu ona to uživa, ali i da li ima brige u vezi sa poslom.
-Volim da čitam knjige i da putujem, kaže kroz smeh. – To su moje dve strasti. A kada je posao u pitanju, brine me to što mnogi odlaze iz sela, i iz zemlje. Nama je za proizvodnju uvek potrebna pomoć ljudi koji su spremni da rade, a njih je sve manje. Tehnologija ne može uvek da zameni čoveka.
Pozitivna iskustva naše sagovornice i njene porodice mogu biti dobar primer za sve koji se u današnje vreme susreću sa brojnim problemima u vezi sa zaposlenjem. Ljudi koji su vredni i uporni uvek su i uspešni. Na svojoj zemlji. I u svojoj zemlji.
.gif)
.gif)
