Povoljne cene autobuskih karata vraćaju putnike u autobuse

Značajan broj autobuskih linija i tržišta koje je nekada pokrivalo jedno od najuspešnijih zrenjaninskih preduzeća – „Autobanat“, poslednjih godina pokrivaju firme Net Bus i Banat trans. Dok se prva firma bavi gradskim i prigradskim prevozom, Banat trans kao mnogo mlađa firma u istom sistemu, organizuje međumesne linije.

Borba protiv neregistrovanih odnosno nelegalnih taksista zajednički je problem sa kojim se svakodnevno suočavaju obe firme. U „Banat transu“ kažu da je ova borba dugotrajna i mukotrpna i da je cena usluge jedini način da se suprotstave takvoj kategoriji taksista.

– Cene su jedini način kojim možemo da se borimo protiv nelegalnih taksista. Vozimo po izuzetno niskim cenama koje su skoro duplo niže od onih cena koje bi bile ekonomski isplative. Od momenta kada smo spustili cene, povratili smo poverenje jednog broja putnika. Uvideli su da im je vožnja autobusom isplativija, i zaista ih ima više, kaže na početku razgovora Miroslav Zelen, direktor „Banat transa“. – Uvođenjem novog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju nametnuti su još rigorozniji uslovi za legalne prevoznike. Mi treba da imamo licence za odgovorna lica, licence za preduzeće, i da ispunimo sijaset drugih uslova kako bismo uopšte mogli da se bavimo ovom delatnošću. I pored toga što sve ispunjavamo, s druge strane je taj zakon doneo mogućnost da nelegalni taksisti i dalje mogu da rade. Kada je nacrt zakona bio na javnoj raspravi najviše su se bunili legalni taksisti. Uprkos svemu, oni nisu uneti u zakon, jednostavno kao da ne postoje. U nadležnom ministarstvu kažu da bi inspekcije trebale da se bave tim problemom. Saobraćajna inspekcija zaista izađe na teren, međutim ona tada kontroliše legalne taksiste, koji imaju sve uredno, počevši od registracije. A ovi koji su nelegalni, provlače se na razne načine. Kada takvi taksisti otimaju putnike i voze ih iz Zrenjanina za Beograd ili iz Zrenjanina za Novi Sad i kada se obratimo ministarstvu, oni kažu da je to u nadležnosti grada. Onda kada se obratimo gradu, dobijemo odgovor da time ipak treba da se bavi ministarstvo. Tako se mi nalazimo u jednom stanju vakuuma, kaže Zelen.

Nelegalni taksisti preotimaju putnike na svim stajalištima – najviše na glavnoj autobuskoj stanici, ali i ostalim, duž magistrale i u Miletićevoj ulici. Pre nekoliko meseci preduzeta je još jedna mera kojom je nelegalnim taksistima onemogućen lak prilaz putnicima.

– Ranije su ti taksisti čekali sve one putnike koji bi krenuli na šaltere da kupe karte, i tu smo ih najviše i gubili. Gledali smo da jednim „pešačkim koridorom“ zaobiđemo mesto na kom se najviše koncentrišu divlji taksisti i zato smo prodaju karata za sve pravce izmestili na pristupačnije mesto, uz same perone. To je uticalo svakako da nam se jedan procenat putnika vrati, kaže Zelen.

On dodaje da neregistrovani taksisti nanose veliku štetu, jer za razliku od legalnih taksista i autobuskih prevoznika, ne plaćaju poreze i doprinose.

– Putnici nisu svesni da kada sednu u takav taksi, nisu uopšte osigurani. S druge strane, mi moramo nekoliko osiguranja da platimo. Svaki putnik koji uđe u naš autobus i kupi autobusku kartu, on ima ugovor o prevozu i bilo šta da se desi, apsolutno je pokriven osiguranjem, podseća naš sagovornik.

Obe firme, i Net Bus i Banat trans trude se poslednjih godina da na povećanje broja putnika utiču i kvalitetom vozila.

– Vlasnici firmi konstantno ulažu u kvalitet voznog parka. U našem voznom parku najviše imamo Mercedesovih vozila. Na relaciji Novi Sad – Zrenjanin i Zrenjanin -Beograd ima i drugih prevoznika, pa moramo ponuditi kvalitet da bi putnici išli našim autobusima. Mi smo u stopostotnom privatnom vlasništvu i ono što zaradimo od prodaje karata jeste skoro sav naš prihod, nekih 95%. Ostatak pripada subvencijama Grada Zrenjanina koji na taj način pomaže penzionerima i ugroženim kategorijama putnika da po povoljnim cenama dobiju karte za prevoz, pojasnio je Zelen.

Radničkih mesečnih karata je sve manje i oni autobusi koji rade prve jutarnje polaske najčešće se iz sela vraćaju u grad sa nekoliko radnika. Onda se gotovo prazni ponovo vraćaju u sela po učenike.

ZADOVOLJNI RADOM NOVIH LINIJA
Linije prema Kleku, Ečki i Stajićevu, kao i Lukićevu koje su prošle godine uvedene na inicijativu lokalne samouprave, dobro funkcionišu. Jedino je proređen broj polazaka prema Lukićevu zbog malog interesovanja meštana. Za ostala tri naseljena mesta autobusi saobraćaju tokom celog dana, od 5 izjutra do 22 časa.

Obe firme trenutno imaju oko 60 autobusa i 5-6 mini buseva. Zaposleno je 126 radnika, a kako Zelen kaže, „u budućnosti će se truditi da dostignu bar pola od onoga što je nekada bio Autobanat“.

-Autobanat je nakada bila jedna od najvećih i najuglednijih autoprevozničkih kuća, čak i u bivšoj Jugoslaviji. Većina firmi u ovoj branši koja je privatizovana, ne postoji uopšte. Na sreću građana Zrenjanina, njihova firma je opstala. Malo njih zna da je Banat trans staro ime, odnosno da je nekadašnji veliki Autobanat zapravo nastao od firme koja se zvala kao naša danas – „Banat trans“. Voleo bih da jednog dana budemo kao Autobanat i učiniću sve da tako bude. Najvažnije za razvoj firme jeste to da se dobijaju nova tržišta, a to je moguće otvaranjem novih linija. Otvorili smo novu liniju za Soko banju, i dosta njih je još u planu za otvaranje u periodu pred nama, rekao je Zelen na kraju razgovora.