I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Potraga za dokazom o prvobitnom izgledu palate Mencer trajala više od 10 godina

Većina zgrada u glavnoj gradskoj ulici je pod zaštitom. To znači da na njima ne može ništa da se radi bez dozvole nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Cilj je da se stare zgrade sačuvaju kao svedoci vremena u kojem su nastale. Među svim tim zgradama nalazi se i palata Mencer. Interesatno je da u periodu kada je sagrađena uopšte nije izgledala ovako kako izgleda danas. Kako je i kada došlo do izmene izvornog izgleda ove građevine, koliko je bilo teško pronaći dokaz o tome i u kakvom se danas stanju nalazi palata Mencer, razgovarali smo sa Bojanom Kojičićem, istoričarem arhitekture Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Detalj fasade sa šalukatrama, preuzeto sa sajta Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Početkom 19. veka porodica Mencer doselila se u tadašnji Veliki Bečkerek. Članovi ove porodice bili su ugledne ličnosti u privrednom i kulturnom životu grada. Gradu na Begeju ostavili su u amanet i nekoliko građevina. Među njima i palatu Mencer koja se nalazi na adresi Kralja Aleksandra I Karađorđevića 20. Reč je o prvoj privatnoj dvospratnoj zgradi koju je podigao Mihajlo Mencer, osnivač i dugogodišnji predsednik Torontalske štedionice – prvog novčanog zavoda u Velikom Bečkereku. Apoteka njegovog sina nalazila se u prizemlju palate. Na prvom spratu bile su prostorije štedionice, a drugi sprat je bio rezervisan za stanovanje. Zgrada kakvu danas vidimo uopšte ne liči na zdanje koje je bilo izgrađeno u 19. veku.

Palata Mencer – venecijanska palata u srcu Banata

“Mencerova palata, danas potpuno neprimetna u svojoj običnosti, nekada je izgledala poput venecijanskih gotičkih palata. Za mene, ova palata bila je jedna od najvećih misterija iz istorije arhitekture grada. Jedna stara razglednica glavne Bečkerečke ulice, načinjena krajem 19. veka, otkrila nam je njen potpuno drugačiji izgled. Problem je bio taj što je ugao fotografije takav da se veoma nečitko sagledava njena fasada. Međutim, dovolјno da se može zaklјučiti da je bila raskošno dekorisana dekorativnim elementima iz repertoara gotičke arhitekture. Inače, građena je u duhu romantizma, stila u arhitekturi koji se pojavlјuje sredinom 19. veka u Habzburškoj monarhiji. Stila koji oživljava srednjevekovne stilove – romaniku i gotiku. Palata je bila poslednji ‘krik mode’ u provinciji i prva takva u Bečkereku. Tek krajem 19. veka se, u tom stilu, u gradu podižu Reformatska crkva i Pinova vila. Tu kreće potraga za idealnom fotografijom. To mi je postala misija“, kaže Bojan Kojičić.

PerSu marketi

Verovali smo da postoji fotografija palate, jer je tako raskošna građevina, najraskošnija svog doba, morala biti ovekovečena. Potraga je trajala više od deset godina. Sve nama poznate kolekcionare razglednica, lјubitelje istorije grada, kolege iz Mađarske, obavestili smo da tragamo za fotografijom, razglednicom palate Mencer. Lično sam na društvenim mrežama objavio da sledi nagrada onom ko je pronađe. Potraga je konačno završena kada mi je stigao mejl od mladog istoričara Aleksandra Radlovačkog, našeg sugrađanina i saradnika, sa dugo iščekivanom fotografijom, ali u slaboj rezoluciji. Izvor je bio Darabanth Auction House, sajt aukcijske kuće iz oblasti numizmatike, filatelije, gde se mogu kupiti stare razglednice, umetničke slike i grafike, nakit i predmeti primenjene umetnosti. Kupuje se putem licitacije – srećom, razglednica Palate Mencer je pripala meni. Razglednica iz 1907. godine je očuvana u savršenom stanju! U prizemlju se nalaze radnje, na prvom spratu Privredna banka, na drugom salonski stanovi“, dodaje  naš sagovornik.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Bojan Kojičić sa fotografijom na kojoj se vidi kako je nekada izgledala palata Mencer

Veliki Bečkerek je ličio na palanku, a ne na centar Torontalske županije

Kada je i zašto izmenjen prvobitni izgled fasade palate Mencer – i dalje nije poznato.

„Palata je u nekom istorijskom periodu degradirana – ,,modernizovana“ uklanjanjem gotovo svih dekorativnih elemenata sa fasade, osim potkrovnog venca. Ne znamo kada se to dogodilo i zbog čega. Pretpostavlja se između dva svetska rata, jer prema nekim svedočenjima naših starijih sugrađana ona je neposredno posle Drugog svetskog rata već imala današnji izgled. Iako se za ovaka vid skrnavljenja uglavnom osuđivao komunistički režim, ovoga puta to nije slučaj“, kaže Kojičić.

Potkrovni venac, preuzeto sa sajta Zavoda za zaštitu spomenika kulture

„Palata Mencer je prva dvospratna palata u privatnom vlasništvu. Prva u gradu dvospratna zgrada je zgrada Gimnazije podignuta 1846. godine. Zamislite kako je izgledao Bečkerek u sedmoj deceniji 19. veka – više nalik palanki nego gradu koji je bio centar Torontalske županije. Tada nisu postojale Županijska palata kakvu danas vidimo, Finansijska palata (zgrada Muzeja), Hotel grand „Vojvodina“, Bukovčeva palata i sve značajnije zgrade u glavnoj ulici. U toj deceniji tek se grade današnja katolička crkva. Na mestu današnjih palata bile su prizemne ili spratne kuće skromijih gabarita i dekorativnog programa“, objašnjava naš sagovornik.

Vraćanje originalnog izgleda fasade učinio bi palatu Mencer najraskošnijom građevinom u starom jezgru grada

Više od decenije pata Mencer je bila zapuštena i devastirana. Zbog prokišnjavanja krova urušio se deo tavanske i međuspratne konstrukcije. A onda je krajem 2015. godine obnovljen krov palate. Zamenjena je dotrajala građa i postavljeni su nov biber crep i olučna vertikala. Nažalost, fasada ni tada, ali ni do danas nije obnovljena. Radovi su zaustavili propadanje objekta, ali je on i dalje bez namene. Samo se prizemlje koristi u poslovne svrhe.

„2015. godine vlasnik većeg dela zgrade konačno je finansirao obnovu krova prema uslovima Zavoda. To je sprečilo dalјe propadanje spomenika kulture. Kao što se može videti, vlasnik prodaje ceo prvi sprat već neko vreme, ali niko, na žalost, nije zainteresovan. Sve dok se palati Mencer ne pronađu novi vlasnik i nova namena, ona će i dalјe izgledati zapušteno. Sadašnji vlasnici nisu zainteresovani da ulažu u rekonstrukciju fasade. Za to je neophodno obezbediti značajna sredstva. Enterijer je potpuno preoblikovan, osim jednog detalja – ograda stepeništa“, kaže Kojičić.

 

arhivska fotografija, radovi na obnovi krova

„S obzirom na njen istorijsko-arhitektonski značaj  – kategorisana je kao spomenik kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju, važno je restaurirati izvorni izgled palate Mencer. Na osnovu ove fotografije, ali i izvedenih analogija sličnih zdanja na teritoriji Austrougarske monarhije – obišao sam mnoge gradove u Vojvodini, Mađarskoj i Hrvatskoj, a najvažniji reper nam je zgrada u Budimpešti Pekáry House, Zavod za zaštitu spomenika kulture je izradio crtež rekonstrukcije originalne fasade sa preciznošću od oko 80%. Mi smo spremni, samo se čeka novi vlasnik koji će imati jasnu viziju namene zgrade. Kada je reč o enterijeru, u njemu je ostala očuvana ograda stepeništa“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.

palata generala Pekari Imrea u jevrejskom kvartu u Budimpešti, preuzeto sa sajta https://www.wikidata.org/wiki/Q21517311

ograda stepeništa u palati Mencer, ustupio Bojan Kojičić

Na sajtu Zavoda može se pročitati i da bi, ukoliko bi se rekonstruisao originalni izgled palate, „to bila jedna od najraskošnijih i najinteresantnijih građevina u starom jezgru grada koja bi izmenila vizuru glavne ulice“.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh