Već duže vreme se u javnosti pojavljuju informacije kako je vazduh u Srbiji zagađen. Merenja neretko pokazuju drastična odstupanja od dozvoljenih vrednosti zagađujućih materija. Po zagađenju vazduha često smo u vrhu zemalja koje imaju ovaj problem. Zvanični podaci za Zrenjanin pokazuju da odstupanja od graničnih vrednosti za pojedine zagađujuće materije postoje, ali ne tako često. Da bi proverili kakav vazduh zaista udišemo u Zrenjaninu, Udruženje gađana ZRAK je sa partnerima postavilo šest senzora za građansko merenje kvaliteta vazduha. Podaci sa ovih uređaja se mogu pratiti na nekoliko sajtova, a informacije se dobijaju u realnom vremenu, jer se ažuriraju gotovo svakog minuta. Proveravali smo koliko su rezultati dobijeni sa ovih mernih uređaja pouzdani i koliko se razlikuju metodologije rada Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin i sajtova koji pokazuju kvalitet vazduha u Srbiji.
Udruženje ZRAK je proisteklo iz neformalnog udruženja „Stop kafileriji“ i okuplja sugrađane koji, kako kažu, žele da Zrenjanin bude čistiji i zdraviji grad.
„Javnost zna da smo se u okviru tog neformalnog udruženja borili za čist vazduh tj. protiv neprijatnih mirisa koji su se pojavili i mučili građane dug jedan period. U međuvremenu smo shvatili da nedostaje ozbiljna inicijativa koja bi se bavila ekološkim standardima i standardima životne sredine u okviru Zrenjanina. Formirali smo udruženje građana ZRAK i nakon toga smo uvideli, kroz saradnju sa drugim organizacijama civilnog društva i institucije, da u Zrenjeninu nedostaje jedan ozbiljan pristup merenju kvaliteta vazduha, a posebno izveštavanju o tome. Izveštavanje je jedna od bitnijih stvari“, počinje priču Gojkan Stojinović, član Udruženja ZRAK i stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju.
POSTAVLJENI SENZORI KOJI U REALNOM VREMENU POKAZUJU KVALITET VAZDUHA U ZRENJANINU
Kroz projekat koji je pokrenut u Zrenjaninu postavljeni su senzori za merenje zagađujućih materija u vazduhu, a rezultati su dostupni javnosti u realnom vremenu. Jedan od sajtova koji na najpraktičniji način pokazuje vrednosti merenja je Aqicn, a tu su i Sensor Community i Air Care.
„Meni kao građaninu koji nema previše zdravstvenih tegoba znači da vidim neke informacije o kvalitetu vazduha dnevno. A to mnogo više znači nekome ko ima hronične probleme, ko ima disajne i ostale teškoće. Posebno u ovakvim vremenima kada imamo virus koji direktno napada disajne organe. Primetili smo da nedostaje ozbiljnost u svemu tome. Da se ti izveštaji dostavljaju javnosti kasno. Sad imamo dostupan izveštaj iz novembra prošle godine kao poslednji. To ljudima kojima je, da bi zbog zdravstenog stanja znali kako da zaštite svakog dana ukoliko je zagađenje veliko, ništa ne znači. Primetili smo i da Zrenjanin nema automatsku stanicu za merenja i informisanje u realnom vremenu. Na saju Agencije za zaštitu životne sredine imate interaktivnu mapu kvaliteta vazduha u Srbiji gde su automatske merne stanice postavljene. To su zvanični podaci. Zrenjanina tu nema“, dodaje naš sagovornik.
„Nakon toga smo saznali da je Grad Zrenjanin proletos doneo Plan o merenju kvalitata vazduha za 2020/2021. godinu. Po tome se ne mere PM2.5 čestice. Takođe, od šest mernih mesta, tri su izbačena. Merenja se vrše samo na tri merna mesta. To su sve činjenice koje su nas podstakle da pokušamo da vratimo to u neke normalne tokove. Da građanima ponudimo alternativna rešenja kako bi mogli da saznaju dnevno i trenutno kakav je kvalitet vazduha koji udišu. Naravno tu je bila inicijativa „Vazduh nije roba“ tj. Zrekologija gde je udruženo 16 organizacija civilnog društva i to ide u jednom ozbiljnom pravcu. Mi smo se priključili tome i uključili smo se u borbu za pravovremeno i pravilno informisanje i potencijalno čist vazduh“, kaže Stojinović.
REZULTATI MERENJA KVALITETA VAZDUHA TREBA DA POMOGNU DA SE PROBLEM ZAGAĐENJA REŠI
Rezultati koje prikazuju novopostavljeni uređaji u gradu ne ulaze u zvanične izveštaje o merenju kvaliteta vazduha.
„Što se tiče samih uređaja oni su donacija Beogradske otvorene škole (BOŠ), koja je, takođe, deo cele priče. Uređaji, ako govorimo o zvaničnom i formalnom delu nisu zvanični i formalni. Na taj način se ne mogu posmatrati. Međutim, sa druge strane ako pogledamo zastupljenost tih uređaja u onome što se zove građansko merenje, ne samo u Srbiji nego u celom svetu, dolazimo do činjenice da su oni pouzdani. Dovoljno pouzdani da bi mogli da kreiraju javno mišljenje, javnu politiku, a u nekim situacijama i pritisak javnosti na institucije sistema da bi one vršile praktično posao za koji ih mi plaćamo“, objašnjava naš sagovornik.
„Trenutno je u Zrenjaninu i Elemiru postavljeno 6 mernih uređaja. I to u ulicama Stanoja Glavaša, Cara Dušana, Banatska, Pančevačka, 9. jugovića, Karađorđev Park i u Elemiru. Postoji jedan uređaj koji je od ranije u Zrenjaninu i koji je jedan entuzijasta koji nije uključen ni u jednu od ovih priča postavio u svom dvorištu. Plan je da se ova mreža proširi sa još uređaja. Još ne mogu da Vam kažem gde će to tačno biti, ali želimo da obuhvatimo što veću površinu grada Zrenjanina, kao i naseljena mesta u okolini“, kaže Stojinović.
NOVOPOSTAVLJENI UREĐAJI REGISTRUJU I NAJSITNIJE SUSPENDOVANE ČESTICE PM2.5
Senzori koji su postavljeni mere i zagađujuće materije koje, objašnjavaju u udruženju ZRAK, zvanični merači Zavoda za javno zdravlje ne registruju.
„Ovi uređaji mere čestice PM2.5 i PM10. PM2.5 čestice su vrlo, vrlo opasne čestice. Spadaju u grupu zagađenja koje gradski zvanični senzori tj. merni instrumenti koje koristi Zavod za javno zdravlje Zrenjanin ne mere. U Planu merenja zagađenja vazduha koji je donet ne stoji da se te čestice mere. One ulaze duboko u organizam. Organizam nije u mogućnosti da ih izbaci. Svojim taloženjem stvaraju potencijalno ozbiljne probleme koji mogu i fatalno da se završe“, ističe naš sagovornik.
„Ono što je jedan od ciljeva prema kojima idemo jeste uticaj na sledeći Plan merenja kvaliteta vazduha. To je javni dokument koji usvaja jedinica lokalne samouprave i u čijoj izradi javnost ima pravo da učestvuje. Naša vizija kratkoročna je da utičemo na donošenje sledećeg Plana, da probudimo javnost Zrenjanina. Da se kaže da se na osnovu informacija iz građanskih merenja došlo do zaključka da vazduh nije kvalitetan u gradu, da postoji zagađenja i da se na osnovu toga donese set odluka koje bi uticale na poboljšanje kvaliteta vazduha u Zrenjaninu“, objašnjava Stojinović.
ČEKA SE REAKCIJA NADLEŽNIH U REŠAVANJU PROBLEMA ZAGAĐENJA VAZDUHA
O svojim idejama i zahtevima 16 organizacija civilnog društva uključujući i ZRAK obavestilo je i nadležne institucije.
„Mi smo lokalnoj samoupravi 20. januara poslali zahtev za dostavljanje konkretnih podataka vezano za monitoring, troškove, nadzor, propisane procedure… U zakonskom roku smo dobili odgovor koji je prilično zabrinjavajući i ‘tanak’. U državnom sistemu grad Zrenjanin nije obuhvaćen, nije postojala nijedna stanica za automatski monitoring. Podaci pokazuju da postoje propusti, kašnjenja, da se ne primenjuju propisane strategije. Napravljeno je novo obraćanje nosiocima javnih funkcija i uputili smo zahtev za što brže rešavanje, po našem mišljenju, najprioritetnijih problema. Čekamo odgovor na ovaj zahtev“, dodaje naš sagovornik.
Poslednji izveštaj o kvalitetu vazduha koji je dostupan na sajtu grada je iz novembra 2020. godine. Rezultati merenja pokazuju da je prekoračenja vrednosti čađi bilo na mernom mestu u Bulevaru Veljka Vlahovića tokom jednog dana. Takođe, zabeležene su i povišene koncentracije kadmijuma i arsena tokom tri tj. četiri dana. Prekoračenje vrednosti tokom svih sedam dana zabeležene su za benzopiren. Svi ostali parametri koje analizira Zavod za javno zdravlje bili su u granicama referentnih vrednosti. Nešto povoljnije rezultate pokazala su merenja na mernom mestu Dositej Obradović i Elemir. Iste zagađujuće materije, izuzev čađi, su bile prisutne u vazduhu, ali kraći vremenski period.
KOJU METODOLOGIJU KORISTI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE ZRENJANIN?
“Kvalitet vazduha se meri na tri merna mesta. Jedno je na Bulevaru Veljka Vlahovića, drugo je Trg Dositeja Obradovića i treće merno mesto je u Elemiru. Prate se različite zagađujuće materije u skladu sa Uredbom i pravilnikom. Nakon uzimanja uzoraka sledi laboratorijsko ispitivanje i nakon toga se dobijaju rezultati. Mi praktično dobijamo rezultate za prethodni mesec. Ne postoje automatske merne stanice koje u realnom vremenu mogu da kažu kolika je koncentracija nekih zagađujućih materija”, objašnjavao je tada Saša Petković, lekar specijalista higijene.
Godišnji izveštaji su pokazivali sličan trend. Povišene su bile koncentracije sumpor dioksida, čađi i suspendovanih čestica.
“Suspendovane čestice su smeša različitih sitnih čestica koje mogu biti različitih veličina. Što su manje to su opasnije po zdravlje. Stižu do sitnih disajnih puteva. Mogu da izazovu različite odgovore organizma. Različitog su hemijskog sastava, oblika, veličine i one znaju isto da budu problem u vazduhu Zrenjanina. Te koncentracije nisu bile toliko visoke da mogu u akutnom smislu da izazovu neke efekte po zdravlje. Ukoliko duže traju ta minimalna odstupanja graničnih vrednosti podrazumevaju veći rizik. Te granične vrednosti su tako formulisane i koncipirane da one imaju najmanji mogući stepen uticaja na zdravlje. Čim vrednost odskače od tih preporučenih normativa onda se apsolutno u skladu sa tim povećava i rizik po zdravlje. Naravno, poneke osetljive populacione grupe, kao što su deca, hronični bolesnici su sklonije tom razvoju negativnih efekata“, govorio je naš sagovornik.
ANALIZE KVALITETA VAZDUHA U ZRENJANINU POUZDANE
Petković je tada rekao i da treba obazrivo pratiti podatke koji se nalaze na sajtovima koji izveštavaju o zagađenju vazduha. Ali, da ih svakako ne treba odbacivati u startu.
“Mi koristimo pouzdane metode. Reč je o referentnim metodama po SRP standardu i mi dobijamo na nivou od godinu dana rezultate merenja uprosečene i oni su sigurno egzaktni. Na drugim sajtovima praktično mogu biti dosta pouzdani pokazatelji ukoliko oni koriste i laboratorijske rezultate, a pojedini sajtovi ih koriste, i neke satelitske snimke gde imaju grafički prikaz tog aerozagađenja kako se širi. Konkretno za ovaj sajt koji ste pitali –AirVisual ne znam koliko je to egzaktno, mada može da ukaže na neku sliku. Pozvao bih populaciju da više gleda rezultate na sajtovima Zavoda za javno zdravlje i meteoroloških stanica koje koriste ove referentne metode u svom radu i koji su u skladu sa zakonom i uredbama o kvalitetu vazduha”, rekao je Petković.
“Tokom hladnih noći, kada dolazi do temperaturne inverzije, dolazi do nagomilavanja zagađujućih materija. Naša merenja tokom 24 sata su prosek tih satnih vrednosti, nisu pojedinačne vrednosti tokom određenog sata, pa da možemo da kažemo da je, recimo, između 8 i 10 ujutru bila maksimalna koncentracija. To je moguće kada se rade automatska merenja u realnom vremenu. Vi na displeju imate prikaz zagađujućih materija u određenom trenutku. Kod merenja koja mi radimo radi se prosek za 24 sata i možemo da kažemo koji je dan ili koji su dani tokom meseca bili najkritičniji”, objašnjavao je naš sagovornik.
ZAGAĐIVAČI SU U OBAVEZI DA MERE EMISIJU ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Na kvalitet vazduha utiču saobraćaj, individualna ložišta, termoelektrane… Takođe, veliki zagađivač je i industrija, zbog čega je u obavezi da radi merenja emisije zagađujućih materija u vazduhu.
“Procena uticaja na životnu sredinu kod industrije mora da se radi da bi se predvideo posledični uticaj na zdravlje. Mi ne radimo samu industriju. Naša merna mesta su u životnoj sredini, gde se meri zbirni uticaj zagađivača na životnu sredinu. Industrija tj. sam zagađivač je obavezan da radi emisiju zagađujućih materija na svojoj kotlarnici, dimnjaku ili postrojenju gde emituje zagađujuće materije u vazduhu. To su posebna merenja koja rade akreditovane ustanove za ispitivanja u radnoj sredini”, istakao je Saša Petković, specijalista higijene.
Postavljanje automatskih senzora u Zrenjaninu sprovedeno je u saradnji sa udruženjima Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija (ZORO) dok je analitika podataka očitanih sa senzora i stručna analiza poverena portalu VojvodinaMeteo.
Statistika pokazuje da je sredinom januara Beograd bio osmi najzagađeniji grad na svetu kada je u pitanju kvalitet vazduha. Ispred glavnog grada Srbije tada su bili Delhi, Lahor u Pakistanu, Peking u Kini, Mumbaj u Indiji, Daka u Bangladešu, kineski Čengdu i indijski grad Kolkata. Osim u Beogradu tokom januara vazduh je i zvanično bio nezdrav u Čačku, Nišu, Kosjeriću, Novom Pazaru, Paraćinu, Kragujevcu…
ZASAD BEZ ODGOVORA GRADSKE UPRAVE
Redakcija portala I love Zrenjanin poslala je zahtev Gradskoj upravi sa upitom o mišljenju i stavu o postavljanja novih mernih uređaja u gradu i reakciji na vrednosti koje u realnom vremenu pokazuju kvalitet vazduha. Do objavljivanja ovog teksta, odgovore na postavljena pitanja nismo dobili.
Deo fotografija ustupio Gojkan Stojinović
.gif)
.gif)
