Dr Reljin Sekulić: Postavljanje dijagnoze preko interneta može biti opasno

Razvoj informacionih tehnologija i sve veći broj korisnika interneta doneo je i loše strane. Jedna od njih je lečenje preko interneta, odnosno uspostavljanje dijagnoza bez lekara pa i uzimanje lekova „na svoju ruku“.

Ovakvi slučajevi su sve češći, a opravdanja su različita – od toga da neko želi da izbegne višesatno čekanje u ambulantama, višemesečno čekanje na pregled kod specijaliste, ili jednostavno ovome pribegavaju oni koji nemaju zdravstveno osiguranje i zdravstvenu karticu. Lekari smatraju da je ovo ozbiljan problem, i da se samolečenjem može napraviti šteta.

LEČENJE PREKO INTERNETA?

– Mislim da je lečenje preko interneta veliki rizik za zdravlje pacijenta. Tome najčešće pribegavaju mladi i sredovečni ljudi koji internet koriste svakodnevno i koji žele što pre da dobiju informaciju. Tome pribegavaju i oni koji nemaju vremena za zdravlje ili nemaju vremena da zakažu termin kod svog izabranog lekara. Rizik je veliki zato što se i dijagnoza i terapija postavljaju tako što ljudi neke svoje simptome poistovećuju sa onim što pročitaju na internetu. Mi u medicini ne lečimo ljude samo na osnovu simptoma, već uzimamo i anamnezu koja je jako bitna, radimo kompletan pregled, zatim laboratorijsku dijagnostiku, dopunsku dijagnostiku, da bismo došli do prave dijagnoze. Tek nakon tog procesa dolazi lečenje, kaže za naš portal dr Biljana Reljin Sekulić, specijalista opšte medicine doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“.

Ono što osobe koje se leče preko interneta ne znaju, jeste to da određeni simptomi mogu biti isti za raziličita oboljenja – od onih najlakših do najtežih.

– Upravo tako, pacijent, recimo, može da se veže za neku najlakšu bolest i da kaže „nije mi ništa, ne moram ni da idem kod lekara“, ili, suprotno tome, da se preplaši. Imamo fobične pacijente koji pomisle da im je svašta, pa sami urade kompletnu skupu dijagnostiku, kupuju skupe lekove, a vreme prolazi i bolest napreduje. Na kraju ipak dolaze do lekara, kaže dr Reljin Sekulić.

Opasan uticaj širi se i preko raznih foruma na kojima ljudi dele svoja iskustva i savete. Takođe, preporučuju i lekove koje su koristili i koji su im pomogli. Ljudi koji imaju problem, u tome vide spas i slušaju savete uvereni da tako mogu sebi da pomognu.

NEČIJE ISKUSTVO NIJE PRIMENJIVO NA DRUGE

– Nečije iskustvo ne znači da će taj isti lek pomoći i drugom pacijentu. Ljudi su individue. Neko u sebi ima i druge, pridružene bolesti, i ne može jedna terapija koju je koristio „komšija“, da bude jednako efikasna i kod nekog drugog. nije mali broj onih koji na osnovu informacija na internetu, odlaze sami u apoteke i kupuju lekove „na svoju ruku“. Drugi je problem taj što te lekove koriste onoliko koliko oni misle da je dovoljno. Uglavnom ih ne koriste dovoljno dugo i zbog toga nam se dešava ono ne reagovanje više raznih bakterija na antibiotike, pojašnjava dr Reljin Sekulić.

Ona kaže i da davanje saveta oko ishrane i držanje dijeta takođe može biti opasno, te da je ipak medicinsko obrazovanje najadekvatnije za davanje saveta i terapije. Činjenica je da se malo ljudi koji prihvataju savete i iskustva drugih zapravo pita koliko su kompetentne osobe koje pišu određene blogove ili savete na forumima.