U prethodnom periodu nisu se održavale manifestacije, sajmovi, skupovi… Mesecima unazad su tvorci rukotvorina svoje radove mogli da prezentuju samo preko društvenih mreža. Dani piva su im omogućili da, konačno, široj javnosti uživo prikažu šta je to što prave. Na ruku im ne idu vreme i niska kupovna moć građana.
Tradicionalno, prostor ispred glavne apoteke u centru grada za Dane piva rezervisan je sa bazar rukotvorina. A tu će i oni najizbirljiviji pronaći nešto što im se sviđa. Od magneta, preko nakita, slika do drvenih igračaka, krznenih prsluka ili meda.
„Ja slikam, a ćerka šije jastuke, ukrase, majice, torbe, maske… Znači nam mnogo ova manifestacija, jer jedno vreme nismo radili. Ja sam penzionerka, a penzija je mala, ćerka ne radi nigde. Ipak, u budžet dođe koja para. Ne kupuje se kao što se ranije kupovalo, manje je ljudi, ali preživljavamo. Uglavnom sad kupuju maske i jastuke. Maske su 100 dinara, pamučne postavljene srpskim platnom. Jastuci su 300, 350 dinara… Cene su povoljne“, kaže Hajnalka Todorov.
„Drago nam je što se održava manifestacija. Ljudi je na izgled kao nekada, ali ih je u stvari mnogo manje. I kupaca je drastično manje nego prethodnih godina. A i vreme nas ometa… I to se, takođe, oseti. Kupovna moć je opala, mere su strožije. Jedna bina je manje ovde na Trgu Zorana Đinđića, samim tim je manja posećenost ovde. Za Dane piva dajem popust od 10 posto na sve drvene igračke, a cene se kreću od 2-3, pa do 10 evra“, objašnjava Ištvan Galamboš.
Ljudi najčešće na Danima piva kupuju sitnice za uspomenu
Gotovo da nema umetnika koji u prethodnih 16-17 meseci nije poželeo da svoje rukotvorine izlaže na štandovima, tezgama raznih manifestacija.
„Znače nam Dani piva, jer se ovde na neki nači i promovišemo. Ljudi mogu da vide šta radimo, da ima dosta kreativnih ljudi… Svaka tezga ima neku svoju priču. Sve su to predivne stvari. Sada je pravi trenutak da se to što radimo izloži, jer su došla takva vremena da ne postoji mogućnost izlaganja na drugi način. A nama je jako bitno da ljudi uživo vide šta je to što radimo. I ta neposredna komunikacija je bitna, a ona je već neko vreme zanemarena. Ja radim nakit od stakla, vitraž tehnikom. Dođu ljudi, gledaju, interesuje ih to što radim, pitaju koliko šta košta. Cene su pristupačne i kreću se od 300 dinara pa na više. Kupci najčešće uzimaju minđuše“, ističe Maja Tot.
Slike, magneti, kutije od bakra na bazaru rukotvorina
Pažnju posetilaca privlači štand sa predmetima od bakra.
„Bavim se radom na bakru i aluminijumu. Ovo mi je četvrta godina da radim tu vrstu rukotvorina. To je jedinstvena tehnika. Mislim da u Zrenjaninu to niko ne radi. Čak sam dobila i specijalno priznanje za tehniku kojom se bavim. Jako sam srećna, radim ovo iz čiste ljubavi. Ovo mi je prvo pojavljivanje u javnosti, da se predstavim publici, da vide šta radim. Tehnika je sama po sebi relativno zahtevna. Kad je savladaš nije toliko teško i komplikovano. Ja, recimo, nemam dara za slikanje. Ovo je jedna vrsta umetničkog zanata. Meni je trebalo tri godine da savladam početničke stvari. Sad već, pošto sam ušla u neku rutinu sa svakim novim radom još ponešto saznam. Radim slike, korice za rokovnike, sveće, flaše, kutije za vino, magnete… Sve ono što ima upotrebnu vrednost“, objašnjava Dragica Šušak.
„Da bi se dobio ovakav jedan rad lupka se i kucka po bakru i aluminijumu. Sve se radi sa zadnje strane. Radim i sa paljenim bakrom. Tada se prvo iscrta motiv, pa se pali, pa se onda kucka, lupka. Za jednu sliku srednje veličine treba mi tri dana, dok slikari takvu sliku mogu da naslikaju za sat. Kada je reč o magnetima ne mogu više od 4-5 magneta da uradim tokom 4-5 sati. Ovo iziskuje vreme i strpljenje. Još nisam čula negativnu kritiku za radove. Ljudi su oduševljeni bojama, ne veruju ništa nije slikano, da se slika dobija samo paljenjem bakra. Meni bi lično značilo da mi neko kaže šta ne valja da bih to mogla da ispravim. Cene se kreću od 200 dinara za magnete, do slika koje su 4.500 dinara. Najčešće se kupuju magneti i sovice koje su 500 dinara“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
.gif)
.gif)
.gif)
