Za pojedine lekove, prema poslednjoj izmeni takozvane pozitivne liste, procentualna participacija podignuta je sa 60 na 80 odsto, pišu „Novosti“.
Pacijentima se za pojedine antibiotike bukvalno više ne isplati da idu lekaru, jer poslednjom izmenom takozvane pozitivne liste, za pojedine lekove iz ove grupe, procentualna participacija povećana je na 80 odsto. Kada plate fiksnu participaciju za pregled, od 50 dinara, i ”doplate” za kutiju leka, ispada da su potrošili skoro isto novca kao da su sami kupili antibiotik.
Tako za ”hemomicin” od 250 miligrama pacijent s receptom sada mora da ”doplati” 470 dinara. Za 50 dinara više, taman toliko koliko je potrošio za participaciju kod lekara, u nekim privatnim apotekama koje imaju nižu maržu, mogao bi da kupi ovaj lek. Problem je jedino u tome što je država zabranila prodaju ove grupe preparata bez lekarskog recepta.
Sa 60 na 80 odsto procentualna participacija je povećana za još neke antiobiotike: ”sumamed” kapsule ili tablete, ”azitromicin”, ”zmaks”. U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja kažu da je za ove lekove iznos procentualne participacije uvećan za razliku u ceni lekova iz ove grupe u odnosu na ”eritromicin”.
.jpg)
„U sezoni respiratornih infekcija pacijenti shvataju da im se ne isplati da potroše recept, pa kupe antibiotik, a recept ostave da na njega još jednom mogu to da urade kod privatnika. Tako se opet vraćamo na staro i odluka da antibiotici ne mogu da se prodaju bez recepta postaje besmislena, jer pacijent zadržava papir i može da ga koristi kada mu zatreba“, kaže za ”Novosti” dr Nevenka Dimitrijević, lekarka u Domu zdravlja Voždovac i predsednica Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Za lekove iz grupe hinolonskih uroantiseptika – ”pipem” i ”pipegal” uvedena je procentualna participacija od 25 odsto, jer su za toliko skuplji od ”norfloksacina”. Za ”pancef” iz grupe cefalosporina, participacija je sa 50 povećana na 65 odsto.
„Na pozitivnu listu je stavljeno još 267 lekova, od kojih su 52 nova. Time su proširene terapijske opcije za obolele od akutnog infarkta miokarda, angine pektoris, hipertenzije, srčane insuficijencije, genito-urinarnih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove bolesti, šizofrenije, bipolarnog poremećaja, depresije, bolesti zavisnosti, hronične opstruktivne bolesti pluća, glaukoma, venske tromboembolije“, kaže Sanja Mirosavljević, savetnica za medije direktora RFZO.
U RFZO tvrde da su sa liste skinuti neki lekovi, i to po dva osnova: zato što su to tražili nosioci dozvole za stavljanje tih lekova u promet, ili zato što tih formula već duže nema na tržištu. Dr Nevena Dimitrijević, međutim, kaže da nije baš tako.
„Ni za jednu indikaciju o trošku osiguranja, posle izmene pozitivne liste, ne izdaju se antireumatici diklofenak, diklorapid, brufen, movalis, a na listi su recimo diklofenak i movalis ostali samo u obliku ampula“, navodi dr Dimitrijević.
Mesec dana posle korekcije cena lekova u apotekama, promenjeni su i cenovnici po kojima RFZO kupuje lekove. Tako su preparati sa takozvane B liste, koje bolnice nabavljaju same, poskupeli u proseku za oko 10 odsto, dok su lekovi sa A i A1 liste, koji se izdaju u apotekama o trošku osiguranja, poskupeli, u proseku, za šest odsto.
.png)
.gif)
.gif)
