Posao „kokičara“ opstaje uprkos brojnim krizama

Nekada je bio pravi užitak prošetati se gradom i kupiti kokice od nekog od naših lokalnih kokičara, a danas se pitamo da li se ta navika izgubila. Zanimalo nas je kako sugrađani koji se bave prodajom kokica komentarišu novonastalu situaciju i krizu u svetu i koliko su kriza i ostali faktori poput pandemije, uticali na njih.

Najpre smo razgovarali sa Radmilom Đulinac koja prodaje kokice na naselju Bagljašu. Radmila nam je rekla da je počela je sa prodajom kokica pre 10 godina. „Ranije je prodaja išla mnogo bolje, više ljudi se šetalo i ulice su bile pune, a naročito kada se održavao turnir u malom fudbalu ovde na Bagljašu. To je bio najbolji period, ali već nekoliko godina se ne održava. Takođe, pre nego što se otvorio Big šoping centar, odnosno tadašnji Aviv, bilo je mnogo bolje. Sada imam utisak kao da se ljudi ne šetaju toliko i da češće i radiju idu do Biga. Pre pandemije korona virusa je takođe bilo prometnije. Osetim blage promene zbog inflacije, ali još uvek nije strašno. Nisam mnogo podizala cene tokom godina jer sam svesna da je životni standard nizak i da ljudi nemaju dovoljno novca. Uspevam da pokrijem rashode i najviše pazim na kvalitet robe. Imam i stalne mušterije sa kojima volim da popričam. Bitan mi je i taj kontakt sa ljudima. Snabdevam se u Biošpajzu. Muž i ja smo penzioneri, te nam je ovo dodatna zarada, pa imamo dovoljno prihoda i možemo da preživimo“, navela je naša sagovornica.

Zatim smo razgovarali sa Srđanom Kokijem Milosavljevićem koji se bavi prodajom kokica od 1997. godine. „Ovaj posao mi je zapravo jedini izvor prihoda. Pre otvaranja Big šoping centra imao sam više mušterija. Takođe mi je tokom perioda pandemije bilo teško, kao i svima ostalima. Živim od prihoda koje imam od ovog posla i raspoređujem ih tako da mogu da pokrijem svoje osnovne potrebe. Koliko uložim, toliko otprilike i zaradim i za sada sam zadovoljan. Oseti se malo poskupljenje namirnica, ali to još uvek ne utiče previše na mene. Volim svoj posao i deca vole od mene da kupe kokice pošto imam sliku klovna na policama“, podelio je Srđan.

Naši poslednji sagovornici su Stevan i Mirko Lončar koji nastavljaju prodičnu traduciju prodaje kokica koja je počela još davne 1970. godine. „Zahvaljujući kokicama, petoro dece iz naše porodice je imalo mogućnost da se školuje. Uzimajući u obzir sve godine prodaje, najbolje vreme je bilo kada je radio bioskop „Balkan“. Doduše, mi smo i sada zadovoljni prihodima. Trenutna inflacija ne utiče mnogo na promet. Mi uspevamo da pokrijemo rashode trenutnim prihodima, i imamo dugu tradiciju i stalne mušterije jer su ljudi već navikli na nas. Zadovoljni smo prodajom bez obzira na to kakva je trenutna situacija“, izjavio je Mirko Lončar.

Njegov brat Stevan Lončar je dodao: „Kada su sirovine u pitanju, od istih ljudi nabavljamo kukuruz već punih 50 godina, otkad su oni počeli da se bave time i mi smo njihove prve mušterije. Što se tiče drugih sirovina, kao što je npr. kikiriki, njih volimo da uzimamo od validnog dobavljača koji nam dostavlja račun. Bitan nam je kvalitet i da znamo rok trajanja naših namirnica. Uzimamo namirnice iz biošpajza ali i iz drugih prodavnica jer se menjaju cene, a mi ne planiramo da podižemo cene naših kokica. Kao i svaki drugi prosečan posao, nudi nam dovoljno mogućnosti da preživimo, ali bilo je mnogo lakše kada smo imali i penziju od pokojnog člana porodice. Tokom leta je prometno i imamo sasvim dovoljno prihoda, ali tokom zime na primer moramo da tražimo i dodatne poslove kako bismo mogli da otplatimo račune. Mi takođe imamo i magacin i radionicu gde držimo namirnice. Naši radnici imaju i pauze i topli obrok i dostupan toalet. Zbog svih ovih uslova i imamo ovoliku tradiciju. Kada je bilo reči o tome da li treba da se uvede kasa, mi smo pristali na to da bi kupci bili sigurni, ali na kraju se ispostavilo da je ipak nepotrebna jer je ovo ulična prodaja. Više od pola stvari koje prodajemo pravimo sami, sami pečemo kikiriki, lešnike i šećerne jabuke, uglavnom sve što se vidi pravimo sami“.

Možemo da zaključimo da naši prodavci kokica vole svoj posao i da su zadovoljni njime, iako zarađivati samo od ovog posla za njih predstavlja pravi izazov. Naši sugrađani su se prilikom ovog posla suočavali sa mnogim preprekama i nepredvidivim situacijama, ali uprkos tome su uspeli da se izbore sa poteškoćama. Doduše, posledice sadašnje krize i krize tokom pandemije korona virusa su vidljive. Zbog toga se nadamo da će kokičari uspeti da nadoknade štetu i da se navedene situacije više neće dešavati kako bismo svi mogli da živimo i radimo bez straha od toga da li ćemo imati dovoljno novca da preživimo.