Prvih 14 ugovora o kupovini kuća na selu koje finansira država potpisani su danas u Palati Srbija. Svoj krov nad glavom dobila su dva mlada poljoprivrednika i 12 porodica. Među njima su i tri podnosioca zahteva iz Nove Crnje – Boris Miučin i Biljana Šuković Miučin, Srđan Kopas i Ana Grahovac i Gabor Jojart, koji su kupili kuće u Srpskoj Crnji i Tobi.
Porodica Miučin živi u Srpskoj Crnji. Od danas su podstanarski život zamenili životom u sopstvenom domu. I to zahvaljujući državnom programu kupovine seoskih kuća.
„Fantastičan je osećaj jer je ovo drugi konkurs na kojem smo učestvovali. Na prvom – pokrajinskom nismo prošli, ali bili smo uporni. Ljudi čija je kuća su bili izuzetno kooperativni, želeli su da nas sačekaju i imali su razumevanja za nas. Naša želja je da od tog doma napravimo jedno samoodrživo domaćinstvo koje će imati sve. Imaće šumu, baštu, brdo, fontanu na brdu i solarne panele koji će zagrevati toplu vodu. To je projekat za koji će trebati vremena i truda, ali imamo cilj, kao što smo imali cilj da počnemo da živimo zajedno, da dobijemo našu kuću zajedno sa našim sinom, koji, nažalost, danas nije tu sa nama, sa babom je. Zahvaljujem se ministarstvu koje stvarno brine o selu i opštini koja se izuzetno snašla u ovom projektu. Kao i vlasnicima kuće koji su imali volje da nas sačekaju od prethodnog konkursa“, kaže Boris Miučin.
Porodica Miučin konačno vlasnik kuće u kojoj živi u kiriji
„Mi smo već u toj kući, ali nismo njeni zakonski vlasnici. Od momenta kada smo ušli u kuću osetili smo njenu energiju i znali smo da će biti naša. Supruga je više verovala, ja sam bio skeptik. Presrećni smo i jedva čekamo da odemo da zagrlimo našu kuću, da zagrlimo našeg sina i da mu čestitamo što ima svoju kuću. Prethodnih godinu dana smo puno radili i ponašali smo se kao da je naša i možda je ovo nagrada“, dodaje naš sagovornik.
.jpg)
Biljana je profesor filozofije, a Boris inženjer informatike. Oni su prvi podneli prijavu na ovom konkursu.
„Moram priznati da sam u početku bio malo nepoverljiv, ali eto ispali smo prvi koji su poslali papire na konkurs. I to mi je bilo malo iznenađujuće. Tako to izgleda kada svako radi svoj posao. Mi smo imali iskustva od prethodnog konkursa. Postoje stvari koje se moraju čekati nekoliko dana, ali postoji i opcija da sama lokalna samouprava po službenoj dužnosti prikupi neophodnu dokumentaciju. Mi smo izabrali za nas teži, ali brži način gde smo mi sami pribavljali neka dokumenta i na kraju smo prvi poslali. Svim zainteresovanima bih poručio da je moguće da dobiju novac za kupovinu kuće i da je samo potrebno da nađu kuću i konkurišu“, kaže Boris.
Za kupovinu seoskih kuća u Novoj Crnji potpisana tri ugovora
U opštini Nova Crnja ima šest naseljenih mesta i oko 10.000 stanovnika. Znatno manje nego pre pet, šest ili sedam decenija.
„Ovo je veliki podsticaj za ljude koji žele da ostanu na selu, pre svega, za mlade poljoprivrednike. To je podstrek i pomoć lokalnoj samoupravi koja se bori da raznim sredstvima pomogne mladima da žive i vide svoju budućnost na selu. Kod nas je situacija kao i u svim drugim pograničnim mestima da mladi ljudi odlaze za nekim boljim životom, ali mi želimo da im napravimo klimu i da im predočimo da oni tu mogu da ostanu, da zasnuju porodicu i da svojim radom obezbede egzistenciju. Ovo je dobra stvar, kao i drugi programi koje je ministarstvo najavilo i mislim da je to dobro za male opštine. Posebno smo ponosni što smo prva lokalna samouprava koja je podnela predmet po ovom konkursu i mi smo dobili danas tri ugovora“, kaže Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja.
„Mi sada imamo manje stanovnika nego pre 70 godina. Posle drugog svetskog rata smo imali priliv stanovništva zbog kolonizacije i onda od 60-ih godina se taj broj konstntno smanjuje. Upravo su ovakvi programi, mali pogoni za proizvodnju na kojima radi opština Nova Crnja, konkrusi za mlade poljoprivrednike ti koji mogu da zadrže mlade na selu. Pored toga bitan je i bogat sportsko kulturni život“, dodaje naš sagovornik.
„Želimo da popunimo svih 150.000 praznih seoskih kuća u Srbiji“
Potpisivanje prvih 14 ugovora o kupovini seoskih kuća je i te kako veliki događaj, rekao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.
„Danas je veliki dan za Republiku Srbiju. Ovi mladi muškarci i žene sa svojom decom koji danas iz ove Palate kreću u svoje nove domove u selima Srbije oblikuju jedno novo lice Srbije. Četrnaest kuća koje smo danas dodelili su prva etapa ka našem željenom cilju, a to je da narednih godina i decenija popunimo svih 150.000 praznih kuća u Srbiji“, istakao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.
U najavi novi podsticaji za život na selu
Da bi mladi pristali da žive na selu potrebno je obezbediti im infrastrukturu, ali i uslove da rade i od svog rada žive. Zbog toga su im na raspolaganju razni progami, a u najavi su i novi.
„Hoćemo krov nad glavom, ali i redovnu i sigurnu zaradu. Kada se govori o redovnoj i sigurnoj zaradi ja sam sklon da kažem da ta zarada ne bude bilo kakva, nego da omogućuje pristojan život. Bilo kakva zarada je danas lepa vest, a sutra se pretvara u ružnu stvarnost. Ne bih hteo da to bude ružna stvarnost i hoćemo da poradimo da vi svi skupa i oni koji budu ubuduće ulazili u svoje kuće dobiju stabilne i sigurne izvore egzistencije. Potrudićemo se sa programima za zadrugarstvo. Videćemo u saradnji sa ministarstvom za privredu da osmislimo odgovarajuće programe“, kaže naš sagovornik.
„Neće to biti krediti. Ljudi kredit je loš drug. To je kamen o vrat, obaveza, hipoteka… Ali ti podsticajni programi moraju da daju mogućnost ljudima da u prvim godinama potpuno relaksirano stupaju. I biće ih. Očekujem nešto poput Rumunije. Svakom poljoprivrednom gazdinstvu, ne mislim bukvalno na svako, već na novo kada se mladi ljudi opredele da se bave time Rumunija izlazi u susret sa 76 hiljada evra pomoći. To su inicijalna sredstva koja bitno pomažu. U Sloveniji je to blizu 50.000 evra. Hoćemo da dobijemo našeg čoveka, našu ženu sa njihovim poslovima u njihovoj kući da ne zavise ni od koga“, objašnajva Krkobabić.
Konkurs traje do 1. novembra ili dok se ne utroši 500 miliona dinara
Na konkus je stiglo još dosta zahteva iz svih krajeva Srbije.
„Mi ćemo do 1. novembra ispuniti kvotu od 500 miliona dinara. Ja očekujem, svi u Srbiji će tražiti da ljudi koji kroje budžet Srbije izdvoje naredne godine za to bar 10 puta veća sredstva. Mi treba da ih nateramo da izdvoje pare. Upravo ovako praktičnim potezima. Zahvalan sam vam na učešću i hraborsti da krenete u ovaj pionirski podvig. Zahvalan sam i lokalnim samoupravama, jer bez njih ne bismo mogli. Čućemo se ponekad da nam date sugestije za novi program koji bi trebalo da bude obogaćen vašim iskustvima. Mi ne znamo sve sa čime se susrećete na terenu“, rekao je ministar za brigu o selu.
Vrednost potpisanih ugovora je 16 miliona dinara.
„Pozivam sve koji žele da u narednom periodu podnesu prijave. Pronađite svoju kuću, mogu slobodno da kažem kuću iz snova, otiđite u lokalnu samoupravu, procenićete je i odavde ćete krenuti put svojih domova. Ovo je prvi korak – kuća i krov nad glavom, a onda sigurna egzistencija. Tu je program zadruga, inicijalna pomoć za otvaranje malih porodičnih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji, etnoturizma… Svi izvori egzistencije na selu će biti podupreti. Tu su lokalni i regionalni putevi, vodovodna i kanalizaciona mreža, širokopojasni internet i obnovljeni domovi kulture. Kreće program dodele minibuseva za prevoz ljudi koji će moći iz sela da stignu u druga sela, a onda u opštinske centre, kao i konkrus za Miholjske susrete sela“, objašnjava Krkobabić.
Konkurs namenjen mlađima od 45 godina
Prosečna starost potpisnika ugovora je 35 godina. Njihova obaveza je da se u narednih 45 dana usele u svoje nove domove i da promene adresu prebivališta.
Programom je predviđena dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.
Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.
.png)
.gif)
.gif)
