Pomozimo da Miloš i Milan imaju bezbrižnije i lepše detinjstvo

Miloš i Milan Praštalo su blizanci rođeni septembra 2016. godine u 27-oj nedelji trudnoće. Prevremeno rođenje je na ove mališane ostavilo višestruke posledice. Miloš, između ostalog, ima dečiju paralizu, a Milanu je oštećen vid. U prethodne četiri i po godine roditelji su se borili da im obezbede kvalitetno detinjstvo i sve troškove lečenja su sami snosili. Iako, ni sada nisu tražili pomoć drugih, članovi Udruženja “Naši mali anđeli” iz Žitišta rešili su da u narednom periodu organizuju humanitarni bazar na kojem će se novac prikupljati za lečenje ova dva dečaka. O tome koje su sve posledice prevremenog rođenja blizanaca, zašto se roditelji nikada nisu obraćali humanitarnim fondacijama za pomoć i šta sve čeka mališane u narednom periodu razgovarali smo sa Olgicom Guranov, zastupnicom Udruženja “Naši mali anđeli”.

Miomira Praštalo je imala urednu blizanačku trudnoću. Međutim, u 27. nedelji dolazi do pucanja vodenjaka i prevremenog rođenja Miloša i Milana.

“Na otpusnoj listi piše da smatraju da je viroza majke, iako majka ne zna da je imala virozu, prouzrokovala prevremeni poređaj. To nije sigurno, samo je pretpostavka. Dečaci su nekoliko meseci bili u bolnici zbog svih dijagnoza koje su imali na rođenju. Njih je teško i navesti, a zamislite kako je deci koja sa svim tim dijagnozama žive i njihovim roditeljima koji se neumorno trude da ih odvedu na svaki pregled, svaku terapiju, vežbu, operaciju”, kaže Olgica Guranov, zastupnik Udruženja “Naši mali anđeli”.

Blizanci imaju brojne dijagnoze, ali je za Miloša prioritet rehabilitacija nakon operacije, a Za Milana rešenje problema sa vidom

U razgovoru za naš portal Olgica je pokušala da pojednostavi dijagnoze i objasni od čega dečaci boluju tako da svi razumemo.

“Miloš je zbog jednog oblika dečije paralize, 15. marta ove godine operisan. Operisali su ga ruski stručnjaci. Roditeljima je u tom trenutku bila neophodna materijalna pomoć, a firma u kojoj je majka zaposlena je nesebično pomogla u tome. Ipak, dalji oporavak zavisi od fizikalnih vežbi, fizioterapija i banjskog lečenja što je dodatni trošak. Miloš još ne stoji na toj nozi. Do pre operacije je vukao nogu, a sada treba da krene na terapije u banju svakodnevno. To su, kažem, dodatni troškovi, pogotovo tretmani koje svi preporučuju, a koji koštaju 10.500 dinara dnevno. Milan ima problem sa vidom. Potrebna mu je operacija očiju zbog oboljenja mrežnjače i prevelike dioptrije. Nažalost, ovu operaciju nije moguće uraditi u Srbiji, a roditelji Lazo i Milomira se nadaju potvrdnom odgovoru ruskih stručnjaka. Ovo nisu jedini zdravstveni problemi koje ovi mališani imaju, ali su prioritetni u ovom trenutku”, objašnjava naša sagovornica.

Dečaci su uvek nasmejani i raspoloženi, uprkos poteškoćama koje imaju

Koliko će novca biti potrebno za lečenje ovih blizanaca u ovom trenutku je teško reći, jer to zavisi od samog toka lečenja.

“Ovi dečaci nisu korisnici humanitarnih fondacija. Roditelji su do sada samostalno snosili troškove terapija, koji su prilično veliki. Naše udruženje je i u prethodnom periodu organizovalo humanitarne bazare i druge akcije. Prikupljali smo sredstva za Anu, za Olivera, za drugu decu. Sada smo rešili da pomognemo našim sugrađanima. Ja sam bila vaspitačica starijem bratu ovih blizanaca i znala sam svu problematiku ove porodice, kao što to znaju i ostali članovi našeg udruženja. Moram da kažem da su roditelji ovih blizanaca toliko tihi i skromni, da nikada nisu u prvi plan stavljali materijalna sredstva. Njihova deca su toliko vesela i radosna. Kada ih vidite oni su nasmejani, raspoloženi… Prema njima se niko ne ophodi kao da imaju neki nedostatak. Oni nisu deca koja izazivaju sažaljenje. Čak naprotiv. Roditelji se maksimalno trude da im sve obezbede. Lično imam utisak da su se svega za sebe odrekli“, kaže Guranov.

Milan i Miloš nisu korisnici humanitarnih fondacija

Naša sagovornica kaže da ni sada, uprkos svim poteškoćama sa kojima se porodica suočava zbog bolesti dečaka, roditelji nisu ni od koga tražili pomoć.

„Kao udruženje rešili smo da im pomognemo, a znali smo da će nam biti teško da od njih dobijemo sve neophodne saglasnosti, jer su, kažem, zaista skromni i nikada nisu ni od koga tražili pomoć. Dok smo bili kod njih na razgovoru, oni su pitali da li ima neko kome je novac potrebniji. Moram da kažem da su oni i sami davali svoje stvari na licitacije za pomoć drugoj deci. Oni nisu ni u jednoj fondaciji, upravo iz razloga što misle da je drugoj deci pomoć potrebnija. Mi smatramo da treba da pomognemo ovim dečacima“, objašnjava naša sagovornica.

„Milan i Miloš bi od septembra trebalo da krenu u vrtić, a majka bi trebalo da počne da radi. Mislimo da je ovo trenutak da se urdužimo i da im pomognemo koliko god možemo. Jer, ponavljam, oni ni sada nisu tražili pomoć, ali mi smatramo da im je ona i te kako potrebna, jer za lečenje ovih blizanaca treba dosta novca. Da bi obezbedili lečenje deci, Lazo i Miomira su u prethodnom periodu uzimali kredite, prodavali šta su mogli… Nisu hteli nikoga da opterećuju svojim problemom. Otac je počeo da radi treće smene, kako bi bio tokom dana u kući da pomogne, jer dečak koji je operisan ne može da hoda, mora da se nosi“, kaže Guranov.