 (1).gif)
Na teritoriji rada RC PIS Zrenjanin beleže se vrlo visoke aktivnosti glodara, pre svega, poljskih miševa i voluharica. Posledice ove pojave su veoma velike štete do skoro na parcelama uljane repice, a u poslednjem periodu i na usevima ozime pšenice, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Konstatovana brojnost glodara je u kategoriji V, vrlo visok napad, gde je broj aktivnih rupa poljske voluharice 2 do 5 po m2, a poljskog miša više od jedne aktivne rupe po m2.
“Vrlo visoka brojnost uočena je na ozimim usevima koji se graniče sa parcelama gde se nalaze nezaorani ostaci kukuruza ili suncokreta ili gde su oni kasno zaoravani. Zbog dugotrajnog zadržavanja žetvenih ostataka kao što su osip zrna nakon žetve, prisustvo klipova i sl, takve parcele su bogat izvor hrane glodarima. To je doprinelo bržoj i obilnijoj reprodukciji. Kao izvor hrane su poslužila i lucerišta. Nova tehnologija obrade zemljišta, poslednjih godina, koja isključuje izvesne agrotehničke mere poput oranja i podrivanja, kojima bi se narušila životna sredina glodara dovela je do prenamnožavanja. Mora se napomenuti da u poslednje tri godine imamo naročito povoljne vremenske uslove za intenzivniju pojavu štetočina”, ističe Snežana Parađenović.
“Sa nicanjem ozimih useva, prvo uljane repice, a kasnije strnih žita, došlo je do intenzivne migracije na novoposejane parcele. Štete su se u početku manifestovale u vidu oštećenja nadzemne mase u oazama, pojavi pojedinačnih rupa, ali kako su vremenski uslovi tokom septembra i oktobra pogodovali razvoju glodara, tako je dolazilo do prenamnožavanja i povećavanja šteta. To se naročito beleži na parcelama gde se nije krenulo na vreme sa suzbijanjem ili je rađeno jednokratno, gde su u blizini bili ili su još prisutni ostaci okopavina, lucerišta, zakorovljeni obodi parcela i sl”, dodaje naša sagovornica.
Trenutne štete na pojedinim parcelama strnih žita kreću se od 10 do ča 80 odsto, gde je uništena lisna masa i usev zaustavljen u porastu.
“Ako na ovakim parcelama glodari nastave svoju dalju ishranu pod zemljom, hraneći se korenom i semenom pšenice, nastale štete će biti nepovratne i očekujemo presejavanje ovakvih parcela u proleće. Postoji vrlo realna mogućnost da će se površine pod stnim žitima, pre svega, pšenicom smanjiti. Poslednji put ovako velike štete na našem terenu imali smo 2007. godine, ali na okopavinama, gde je, takođe, bio prisutan uticaj glodara na smanjenje prinosa. Razlika je što su tada primenom mehaničkih mera kao što su oranje, brže uklanjanje žetvenih ostataka i intenzivnim hemijskim tretmanima – ranije postavljanje mamaka, veće štete na ozimim žitima sprečene” zaključuje Parađenović.
.gif)
.gif)
