I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Drugi pišu

Poljoprivrednici čekaju bolju cenu za pšenicu

Sa 51.000 hektara pod pšenicom, na području Srednjobanatskog okruga požnjeveno je u protekloj žetvi ukupno 284.000 tona hlebnog žita, a celokupan rod je smešten u silose, uglavnom na čuvanje.

Krajem juna prinosi i kvalitet pšenice na banatskim njivama su bili veći i obećavali još bolji prinos od prosečnih 5,6 tona po hektaru, ali je kiša tokom jula, donekle, pokvarila procene s početka žetve i umanjila rod, kaže Serđo Okolišan iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu.

ZZ mrksicevi salasi

Sudeći prema podacima pristiglim u Poljoprivrednu stručnu službu, prosečan ovogodišnji hektarski prinos u tom delu Banata veći je za 1,5 tona u odnosu na 2012. godinu.

Fordomanija

To je, imajuću u vidu ukupan rod pšenice u Srbiji, oborilo njenu cenu na Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde je protekle nedelje prometovano 450 tona hlebnog žita, po prosečnoj ceni od 17,53 dinara za kilogram.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Direktor i vlasnik zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“ Milan Mrkšić, iz Srpskog Itebeja, izavio je Tanjugu da je cena na Produktnoj berzi neopravdano niska, a da je „cena od 20 dinara za kilogram, koju je ponudila Direkcija za robne rezerve realna, dok je, u isto vreme, količina od 59.500 tona neozbiljna„.

„Zato, posle žetve i nema tržišta, ni prodaje pšenice, već samo ‘predaje’ na čuvanje“, kaže Mrkšić, u čijoj zadruzi se proizvodi sve, od njive do trpeze, u velikim količinama.

Sa 35 hektara Milenko Belić, zemljoradnik iz Zrenjanina, dobio je ukupno 200 tona hlebnog žita, ili u proseku 6,2 tone po hektaru.

Mrksicevi salasi

On kaže da nije prodao ni kilogram pšenice, jer mu ne odgovara sada ponuđena cena od 16 do 17 dinara i podseća da je ta cena pšenice za šest dinara niža od lanjske.

Kao i mnogi drugi ratari, Belić će čekati da“ proradi tržište“, dok je žito smešteno u silosima.

Belić iznosi i računicu o ulaganjima, od setve do žetve, po kojoj, sa svim agrotehničkim merama i punom tehnologijom, trošak po hektaru dostiže čak 120.000 dinara, u šta je uračunao i zakup zemlje od oko 25.000 dinara po hektaru.

Po tom računu, hektarski prinos od šest tona tek pokriva troškove ulaganja, pod uslovom da je kilogram hlebnog žita 20 dinara.

Zemljoradnik Radovan Nosonjin obavio je žetvu na 15 hektara, a kako kaže, žitu je dao „sve što nauka i struka zahtevaju“ i procenjuje da će troškovi odneti pet tona pšenice po hektaru, pod uslovom da cena ne bude niža od 22 dinara za kilogram.

To su, neke, od računica i želja banatskih ratara, posle žetve, koje im kvare trgovci, tržište i ižveštaji sa Produktne berze o ceni pšenice.

Izvor : Tanjug, RTV

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh