I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Proveli smo dan u biobašti Poljoprivredne škole – učenici s razlogom vole praktični deo nastave (VIDEO)

Poljoprivredna škola u Zrenjaninu iz godine u godinu je sve popularnija. Kontinuirano ulaganje u uslove za izvođenje praktične nastave jedan je od glavnih razloga za primetno veće interesovanje učenika za obrazovanje u ovoj školi.

Pored izuzetnih, posvećenih profesora, adekvatnog prostora za obavljanje prakse i najsavremenije poljoprivredne mehanizacije, izuzetno je važno i to što se svaki učenik obrazuje i priprema tako da nakon sticanja diplome može da otpočne samostalnu proizvodnju ili zasnuje radni odnos u struci. Poljoprivredna škola poseduje svoju biobaštu, školsku ekonomiju, voćnjak i vinograd, obradive površine – sve ono što je neophodno za sticanje znanja u korak sa trenutnim uslovima na poljoprivrednim gazdinstvima i tržištu.

U biobašti koja se nalazi u sklopu Poljoprivredne škole, uzgajaju se povrće, cveće, začinsko i lekovito bilje. Sve je bazirano na organskoj proizvodnji, bez upotrebe hemijskih sredstava.

I Taxi Zrenjanin

– Učenici danas pleve šargarepu a kao što vidite između redova šargarepe posađena je kadifica kao biološka dezinfekcija zemljišta. Biljke čuvaju biljke, nema nikakve hemije. Ručno se plevi, uklanjanju se korovi, lisne vaši. Ukoliko se pojave neke bolesti, koristimo smešu sa ljutom paprikom ‘karolina riper’ čijom ljutinom zaustavljamo bolesti i uništavamo insekte. Beli luk takođe koristimo kao biozaštitu – ubacujemo ga u sve gredice, nalazi se između redova cveća i povrća. Primetićete da istu ulogu ima i neven koji smo posadili između redova graška, kaže Magdalena Gak, profesor stručnih predmeta koja je i sama nekada pohađala ovu školu.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Na ovom prostoru učenici smerova poljoprivredni tehničar, tehničar hortikulture i cvećar-vrtlar obavljaju praktičnu nastavu i sa profesorima prolaze kroz sve procese proizvodnje – od setve, proizvodnje biljaka, pikiranja (rasađivanja), do branja biljaka i plodova a zatim i pripreme za plasiranje proizvoda na tržište. Ovde se proizvode čajevi, sušeni paradajz u teglicama, razni macerati i drugi proizvodi.

Profesorka Magdalena Gak i učenice uređuju parcelu na kojoj je posađena šargarepa

– Mi, profesori, jako volimo ovaj deo nastave jer nam omogućuje da uspostavimo dobru komunikaciju sa decom. Dobijamo decu iz različitih sredina – sa sela i iz različitih gradskih naselja, decu sa dobrim i lošijim uspehom. Oni se upravo ovde, u praktičnom delu nastave, zbližavaju sa nama, gradimo poštovanje, iskrenu komunikaciju, razvijamo ljubav i učenici se tako grade u dobre ličnosti. U prvoj godini, tek kada dođu u školu, bude i otpora i problema, ali vremenom, sve to prevaziđu i promene se. Kada izađu iz ove škole u trećoj ili četvrtoj godini, bivaju obučeni za samostalni rad. Iz ove bliskosti koju razvijamo na svakom času, oni stvaraju radne navike koje im kasnije mnogo znače ili za dalje školovanje ili otpočinjanje samostalne proizvodnje, pojasnila je profesorka Gak.

Na drugom kraju bašte učenici su okopavali i uređivali parcelu na kojoj je posađen luk. Prema rečima profesorke stručnih predmeta Veselinke Nikin, učenici su uradili mere nege, okopavanje i uklanjanje korova i razbijanje pokorice kako bi došlo do provetravanja zemljišta. Pored luka je, kao biozaštita protiv insekata, posađena lavanda.

– Deca su izuzetno raspoložena za rad. Druže se, pričaju i sve rade sa ljubavlju. Praktičan deo nastave im je zanimljiv jer imaju priliku da vide ceo proces od semena do male biljke koju rasađujemo u veću saksiju, a nakon toga na otvoren prostor. Značajan broj učenika se nakon završetka školovanja i privatno bavi proizvodnjom cveća, povrća i lekovitog bilja. Ovo znanje je primenljivo odmah po izlasku iz škole, kaže profesorka Nikin.

Profesorka Veselinka Nikin sa učenicima

Đaci ovde uče o suštinskoj razlici između konvencionalne i organske proizvodnje. Primećuju da je organski uzgajano povrće nema toliko lep izgled kao povrće u supermarketima, ali da je daleko ukusnije. Profesorka stručne nastave Jelena Šaletić insistira na principu da je bolje imati manje proizvoda koji su kvalitetniji, nego velike količine koje nisu zdrave.

– Deca više vole da su na praktičnoj nastavi nego u učionici jer ovde imaju priliku da vide kako kombinujemo biljke u bašti, koje biljke su zaštitnice vrta, zašto su nam one potrebne, zašto u jednoj gredici kombinujemo više vrsta biljaka – cvetne, povrtne, zbog čega toliko insistiramo na lekovitim i začinskim biljkama i šta sve pravimo od njih. Posebno je interesantno kada pravimo macerate od nevena, žalfije, oraha, pojašnjava profesorka Šaletić. – Učimo ih o značaju organske proizvodnje, o tome koliko je važno da sve što unosimo u organizam bude zdravo i kvalitetno. Moj zadatak je da prenesem tu ljubav i znanje deci, da vide da može i drugačije da se proizvodi, živi i razmišlja, jer ova biobašta je način života. Kada izađu iz škole mogu odmah da se bave sopstvenom proizvodnjom zato što su videli i naučili sve faze – osposobljeni su „sto posto“.

Profesorka Jelena Šaletin i učenice u školskom plasteniku vrše pikiranje (presađivanje) biljaka

Organska proizvodnja zahteva upotrebu đubriva kao što su stajnjak, kompost, glistenjak.

– Ovde koristimo stajnjak koji dolazi sa naše školske farme u svežem stanju, nakon čega ga raspoređujemo na dve lokacije. Deo ide u hladna komposišta i tu se razgrađuje narednih devet meseci. Drugi deo stajnjaka odlažemo na većoj površini, prekrivamo ga slamom i tu sadimo muskatne tikve. On se razgrađuje godinu dana, zatim se prosejava i nakon toga se koristi u našim plastenicima. Deo stajnjaka koji se nalazi u hladnim komposištima posle devet meseci prosejavamo i odlažemo u gredice naše biobašte svake godine u novembru. Glistenjak u kome imamo dva legla kalifornijskih glista punimo svežim stajnjakom i one ga razgrađuju kroz probavni trakt. Dobijamo mrvičastu strukturu, gliste vadimo napolje, razgrađeni stajnjak prebacujemo u drugi deo a glistenjak stavljamo u rupe u koje kopamo sadiljkama. U rupe stavljamo jednu šaku razgrađenog glistenjaka i zatim tu sadimo biljke iz rasada, pojasnio je nastavnik praktične nastave Jovan Nataroš.

Nastavnik Jovan Nataroš pojašnjava učenicima kako da vode brigu o glistenjaku

Anđela Grubački je učenica II-3 razreda, smera tehničar hortikulture. U biobašti u okviru škole usvaja nova znanja i nadograđuje postojeća s obzirom na to da se kod kuće bavi proizvodnjom afričkih ljubičica. Kako kaže, želja joj je da po završetku srednje škole upiše biološki fakultet i da pokrene proizvodnju ljubičica u većem obimu ili da otvori sopstvenu cvećaru.

– Mi ovde učimo kako se pravilno sade biljke, kako se one pravilno gaje, razmnožavaju. U plasteniku imamo veliki broj različitih vrsta biljaka koje kasnije presađujemo u otvorene plastenike ili biobaštu. Pre četiri godine sam počela da formiram svoju kolekciju afričkih ljubičica i zato sam smatrala da je najbolje da upišem Poljoprivrednu školu. Imam trenutno oko 230 ljubičica. To je moj hobi ali se i moji roditelji bave poljoprivredom, pa je bilo nekako prirodno da i ja nastavim tim putem. Preporučila bih toplo ovu školu mladima jer vidim da se budućnost zasniva na poljoprivredi, a pogotovo će značiti onima koji vole prirodu i biljke, rekla nam je Anđela.

Praktična nastava se za neke smerove odvija i dva puta nedeljno, a održava se i u blokovima od po pet ili deset dana, kao i profesionalna praksa koja traje tri nedelje. To je skoro 50% od ukupne nastave što je značajan fond za sticanje znanja iz direktne proizvodnje i osposobljavanje za rad nakon završetka škole.

U ovoj školi je na raspolaganju pet smerova – četvorogodišnji profili veterinarski tehničar, poljoprivredni tehničar i tehničar hortikulture, kao i trogodišnji – rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike i cvećar-vrtlar.

Sve informacije o školi i upisu 2021, mogu se dobiti na sajtu srednje Poljoprivredne škole

Nastavak priče zašto se učenici opredeljuju za Poljoprivrednu školu pročitajte OVDE

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh