Pročitaj jošvesti
Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu vredno je radila poslednjih nekoliko godina kako bi uslove za obrazovanje učenika podigla na visok nivo. Prioritet je bilo poboljšanje kvaliteta praktične nastave koja danas mladim ljudima obezbeđuje sticanje stručnosti za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom odmah po izlasku iz školske klupe. Potvrdu da je ova škola odlična baza teorijskih i praktičnih znanja za bavljenje poljoprivredom, daju i roditelji – vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i firmi koji budućnost svoje dece vide u najstarijoj ljudskoj delatnosti.
Kako danas izgleda izvođenje praktične nastave na poljoprivrednim parcelama, na ekonomiji i farmi ove škole i koje su naredne investicije, pitali smo direktora Poljoprivredne škole u Zrenjaninu, Vladimira Popova.
– U poslednjih nekoliko godina poljoprivredne škole u Vojvodini imaju mogućnost da, preko projekata koje raspisuje pokrajina, u značajnoj meri poboljšaju uslove pohađanja teorijske i praktične nastave. Sredstva dobijamo učešćem na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U najvećoj meri smo radili na tome da obnovimo mehanizaciju pa smo tako u poslednje dve godine nabavili dva savremena traktora i veliki broj priključnih mašina. Na školskoj ekonomiji smo podigli voćnjak sa 700 stabala jabuke, pokriven protivgradnom mrežom i sistemom kap po kap. Sada zaista imamo uslove da pokažemo učenicima kako treba da se bavi poljoprivredom a da ona bude ekonomski isplativa i u skladu sa savremenim tehničkim rešenjima i tehnologijama proizvodnje. Mi smo ranije imali mehanizaciju koja je bila stara više od 20 godina. U takvim uslovima smo dolazili u situacije da školu upišu učenici čiji roditelji imaju poljoprivredno gazdinstvo sa najsavremenijom mehanizacijom. Bilo je jasno da nivo kvaliteta praktične nastave mora da se podigne, kaže Vladimir Popov za portal I love Zrenjanin.
Kakve se mogućnosti otvaraju učenicima koji završe srednju Poljorivrednu školu u Zrenjaninu?
– Ako uporedimo period pre desetak godina i ono što pružamo danas, to je sasvim druga priča. Deca sada zaista mogu puno toga da nauče, da vide i primene na svojim gazdinstvima, da čuju šta kaže struka i kako bi trebalo da se radi. Mi smo poslednjih 20-30 godina imali veliki problem u društvu jer su se poljoprivredna struka i proizvodnja zanemarivale. Vreme je ipak pokazalo da je struka ta koja treba da ima zadnju reč kako bi se ispunila ekonomska dobit i kako bismo jednog dana mogli da pariramo boljim i jačim poljoprivrednim zemljama u Evropi. Da ne kažem Danskoj i Nemačkoj, ali zašto da ne Mađarskoj u kojoj je struka pokazala da se bez nje ne može. Mislim da se poslednjih godina to polako vraća i kod nas kroz neke konkretne poteze koji ulivaju nadu. Ministarstvo poljoprivrede je, na primer, donelo odluku da ne možete da konkurišete za IPA i IPARD projekte ako u gazdinstvu nemate zaposlenu osobu koja dolazi iz poljoprivredne struke, minimum sa srednjom poljoprivrednom školom. Smatram da ova škola ima kapacitet za obrazovanje kvalitetnih kadrova, budućih proizvođača i radnika u poljoprivredi. Pored učenika iz srednjeg Banata, nama su okrenuti i učenici iz celog severnog Banata i delom južnog Banata. Imamo učenike iz Žablja kojima je za putovanje bliži Zrenjanin nego Futog. Kapaciteta dakle ima, i mislim da bi i Poljoprivredna škola u Zrenjaninu u budućnosti mogla da bude jedan lep centar u kome bismo mogli da školujemo decu koja su iz ovog regiona i koja su opredeljena za poljoprivredu. Cilj je da postignemo ono što danas imaju Svilajnac i Valjevo. To su poljoprivredne škole za primer u ovoj državi, obrazovne ustanove koje su postigle zaokružen proces – od pružanja teorijske i praktične nastave do doma za učenike.
Koji mladi ljudi u današnje vreme pokazuju interesovanje da se obrazuju u Poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu?
– Uglavnom su to deca koja vole prirodu, životinje, koja su vrlo otvorena u komunikaciji. Ova škola ima neki svoj život, dušu, učenici su ovde bezbedni i opušteni. Ja tako vidim ovu školu. A praktična nastava koja im definitivno najviše privlači pažnju, ima ulogu da sve to još više dovede do izražaja. To su prilike i mesta na kojima se učenici bolje upoznaju, druže, bilo da smo na praceli, plasteniku, na farmi ili u bašti. Taj neposredni kontakt između profesora i dece daje neku posebnu draž i specifičnost ovoj školi. A to će vam i sami učenici reći prilikom posete našoj ekonomiji, koliko je njihovo mišljenje o ovoj školi drugačije u odnosu na mišljenje koje imaju o drugim obrazovnim ustanovama.
Na kojim kapacitetima se odvija praksa za učenike srednje Poljoprivredne škole u Zrenjaninu?
– Praktična nastava je direktno vezana za profile koje imamo. Svaki profil ima normative za izvođenje praktične nastave i oni su od septembra prošle godine promenjeni. Škola ne može da ima neki profil ako nije u stanju da ispuni 75 odsto praktične nastave u sklopu same škole. Ostatak praktične nastave od 25 odsto, može da se obavlja kod određenog poslodavca. Mi ispunjavamo uslove za sve profile koje imamo – od naše biobašte, plastenika za proizvodnju, rasada cveća i povrća, 100 hektara koje obrađujemo svake godine. Deca imaju priliku da na parcelama vide setvu najzastupljenijih ratarskih kultura – pšenice, suncokreta, kukuruza, a na oko 30 odsto naših parcela je zastupljena semenska proizvodnja. Prošle godine smo imali semensku proizvodnju soje, a ove godine semensku proizvodnju pšenice. To su opet drugačiji uslovi rada, procedura, tehnika i kontrola samih uslova koje učenici treba da upoznaju i da o njima uče. Pored toga imamo i vinograd sa sortom kaberne, voćnjak jabuka, a u planu je da se stari voćnjak šljive raskrči i da se u sklopu ekonomije na farmi podigne novi. Tu ćemo proširiti proizvodnju za jedno jutro ili jedan hektar. Imamo farmu sa određenim brojem životinja, pre svega ovaca, konja, živinom, a nedavno smo dobili i tele. To su samo neki od planova za ulaganje i proširivanje kapaciteta.
Pomenuli ste da veliki broj uspešnih, ostvarenih poljoprivrednika školuje svoju decu upravo u ovoj školi.
– Tako je, veliki broj poljoprivrednika, vlasnika poljoprivrednih firmi šalje decu u Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu. To su porodice i gazdinstva sa jedne široke teritorije – od Mokrina, Bašaida, Bečeja, Jaše Tomića pa do Opova, roditelji koji šalju decu u poljoprivrednu školu ako ona žele da nastave da rade na porodičnim imanjima. Imamo slučajeve da su ovu školu završile tri generacije iste porodice.
Kakve planove škola ima po pitanju unapređenja uslova za izvođenje teorijske nastave?
– Ovih danaKonkurisali smo na još nekoliko konkursa, između ostalog i za opremanje objekta inventarom, zatim za izgradnju novih toaleta u okviru same zgrade, s obzirom na to da su nam toaleti i dalje izdvojeni van školskog objekta. Želja nam je da kroz te projekte opremimo i modernizujemo informatički kabinet koji nam je jako potreban za obuku za F kategoriju. U okviru naše praktične nastave za profil poljoprivredni tehničar i rukovalac-mehaničar imamo obuke za F kategoriju koja je u sklopu nastave. Pored toga i drugi smerovi kojima to nije obavezno, takođe mogu da polažu za tu kategoriju. Mi još radimo po starom metodu, sa štampanim testovima, u doba kada je sve oko nas digitalizovano. Naša učionica nema uslove sa modernom opremom i cilj je da u skorije vreme rešimo to pitanje uslova odvijanja nastave i testiranja u informatičkom kabinetu.
U ovoj školi je na raspolaganju pet smerova – četvorogodišnji profili veterinarski tehničar, poljoprivredni tehničar i tehničar hortikulture, kao i trogodišnji – rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike i cvećar-vrtlar.
Sve informacije o školi i upisu 2021, mogu se dobiti na sajtu srednje Poljoprivredne škole
.gif)
.gif)
