 (1).gif)
Godišnjim rasporedom rada pokrajinskog zaštitnika građana, predviđeno je da svaka od specijalizovanih oblasti, jedanput godišnje ima svoj prošireni kolegijum kao oblik zbornog rada. Do sada ovakav oblik aktivnosti obavljen je za rodnu ravnopravnost, zaštitu prava deteta, a u Zrenjaninu za jezik i nacionalni identitet.
Kolegijum ove institucije predstavlja mehanizam putem kog izabrana lica i zaposleni u njoj zajednički razmatraju najvažnija pitanja u oblastima koje su u njenoj nadležnosti. Ideja proširenih kolegijuma jeste da se pozovu stručnjaci iz oblasti o kojoj se raspravlja, pa su tako i ovom sastanku prisustvovali predstavnici nacionalnih saveta.
– Odlučili smo se da tema proširenog kolegijuma bude jezik i nacionalne manjine, odnosno pitanja vezana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u kontekstu upotrebe prava na jezik i pismo. Smatramo da je to neobično važno u kontekstu zaštite ljudskih prava svih građanki i građana koji žive u Republici Srbiji. Želimo da skrenemo pažnju javnosti da smo mi stalno prisutni i da vodimo računa da svaki pripadnik nacionalne zajednice koji ima pravo na upotrebu jezika, koji je u službenoj upotrebi u određenoj sredini, to pravo zaista i koristi na onaj način na koji je to predviđeno ustavom, zakonom i podzakonskim propisima – izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana.
Ombudsman je pohvalio model koji se primenjuje u borbi protiv nasilja u Zrenjaninu i smatra da bi i drugi trebalo da ga prihvate.
– Mi kao ustanova, moramo da kažemo da iskustva koja je imao pravosudni deo u ovoj lokalnoj samoupravi je za svaku pohvalu, kada se radi o borbi protiv zlostavljanja, odnosno borbi protiv svih oblika nasilja. Model koji se primenjuje u Zrenjaninu i Somboru, smo preporučili nadležnim institucijama u ministarstvu pravde i u drugim ministarstvima koja se bave ovom problematikom – dodaje Pavlović.
Lavinija Tapalaga iz Nacionalnog saveta Rumuna, smatra da je važno učestvovati na ovakvom jednom kolegijumu kako bi se moglo ukazati na dobre primere, ali i na pitanja koja još uvek nisu našla svoja rešenja.
– U Zrenjaninu još od 2008. godine, odlično funkcioniše zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna, a posebno bih istakla Zrenjanin kao pozitivan primer jedne dobre saradnje jedinice lokalne samouprave, sa nacionalnim savetom rumunske nacionalne manjine u oblastima koja su od velikog značaja za zaštitu i uređenje manjinskih prava – izjavila je Tapalaga.
Zamenik gradonačelnika, Saša Sanovac, ističe da grad Zrenjanin želi da bude lepo mesto za život svih ljudi, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost.
– Poštujemo sve ono što su zakonske odredbe kako bi i sa te strane omogućili svim predstavnicima nacionalnih manjina potpuno identična prava. Zrenjanin je sjajno mesto za održavanje ovakvih skupova jer, prema poslednjem popisu stanovništva, dvadeset dve nacionalne manjine žive na teritoriji našeg grada, a u službenoj upotrebi je četiri jezika, i upravo to pokazuje širinu Zrenjanina i to daje velikii značaj, želju i potrebu da se poštuju i nacionalne manjine.
.gif)
.gif)
