I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Nada Bibić: Uz podsticaj za osnaživanje žena unaprediću poslovanje

U Pokrajinskoj vladi nedavno su uručeni ugovori namenjeni ekonomskom osnaživanju žena iz izbegličkih i raseljenih porodica u Vojvodini. Ukupna vrednost ugovora je četiri miliona dinara. Interesovanje za podsticaje je bilo veliko, što dokazuju 83 prijave koje su pristigle na konkursu. Pravo na bespovratnu pomoć od po 200.000 dinara ostvarilo je 23 žena među kojima je i Nada Bibić iz Elemira. Kaže da će joj odobrena sredstva za osnaživanje žena pomoći da unapredi poslovanje.

Nemili događaji koji su devedesetih godina prošlog veka zadesili tadašnju Jugoslaviju naterali su mnoge ljude da napuste svoje domove i život počnu u nekim drugim, za njih nepoznatim, mestima. Porodica Nade Bibić jedna je od brojnih koja je zauvek napustila ognjište u Hrvatskoj pre skoro tri decenije.

I Taxi Zrenjanin

“Trenutno sam iz Elemira, a inače sam iz zapadne Slavonije iz mesta Trnava. To je između Okučana i Nove Gradiške. Tu sam živela od rođenja do ovih dešavanja 90-ih godina. Prvo smo izbegli u Banja Luku, gde smo živeli možda godinu dana. Posle toga smo odlučili da pređemo u Srbiju. Deca su tada bila mala, pa smo morali da se snalazimo. Preko prijatelja i zeta smo čuli za selo Taraš. Tu su mogle da se kupe dosta jeftino kuće. Mi nismo imali naša sredstva za kupovinu kuće, ali pomogla nas je rodbina pa smo uspeli da se skućimo u Tarašu. Imali smo svoj krov nad glavom. Tu smo proveli nekih 14 godina“, počinje priču Nada Bibić, vlasnica prodavnice zdrave hrane Bio-zdravac iz Elemira.

Nada Bibić

Selidba iz Taraša u Elemir

„Kako su se deca postajala starija javila se potreba da se preselimo bliže gradu, pa smo došli u Elemir. U Tarašu nismo imali čime da se bavimo, jer je to selo u kojem se ljudi uglavnom bave poljoprivredom. Mi nismo imali zemlje, niti traktor da bismo se bavili poljoprivrednom proizvodnjom. U Elemiru smo već 13 godina. Muž se bavi privatnim poslom, on je zanatlija. Ja sam radila i u bolnici, bila sam i spremačica, radila sam i u kuhinji. Najviše sam radila u trgovini, skoro 10 godina. Onda sam se razbolela, počeli su problemi sa kičmom, tako da sam morala da prestanem da radim“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Ova žena kaže da je u životu njene porodice bilo dosta padova, ali i uspona.

„U životu nam je bilo jako teško. Kada smo došli u Srbiju nismo imali ovde rodbinu. Zahvaljujući dobrim ljudima, pre svega, u Tarašu, a onda i u Elemiru mogu da kažem da smo uspeli da prebrodimo najteže trenutke. Ti dobri ljudi su nam pomogli da se saživimo sa ovim podnebljem ovde. Mi smo iz područja koje je više brdsko, pa smo imali i drugačije navike i drugačiju ishranu. Naučili smo dosta od komšija, a sada već i naših prijatelja. I oni su učili od nas o načinu života koji smo imali u Slavoniji. Pomogli su nam i tako što su nam omogućili da radimo kod njih u nadnicu da zaradimo za život i da školujemo decu“, objašnjava Bibić.

„Kad se pročulo za mog muža i za to što on radi i kada sam ja počela da radim bilo je mnogo lakše. Ali, stvarno moram da kažem da smo u početku zaista imali veliku pomoć. Bilo je svega i svačega, pa čak i depresije, tuge“, dodaje naša sagovornica.

Ljudi sve više koriste zdrave namirnice u ishrani

Nada je bez posla bila unazad nekoliko godina, a onda je rešila da pokrene sopstveni biznis. I to u 52. godini života.

„Gledajući šta bi trebalo da radimo kako bismo se posvetili sami sebi i zdravijem načinu životu koliko je to moguće, odlučila sam se da otvorim prodavnicu zdrave hrane. Mislim da je to pun pogodak. Barem mušterije koje dolaze tu da kupuju kažu da su baš zadovoljne. Cene su prihvatljive za naš kućni budžet. Prodavnicu sam otvorila uz pomoć dece. Ćerka mi je magistar farmacije i radi u Novom Sadu, a sin je završio Ekonomski fakultet i trenutno je u Melburnu. Oni su mi mnogo pomogli oko ideje i svega pratećeg. Ja sam ovde da radim“, kaže Bibić.

„Radnju sam otvorila 21. oktobra prošle godine. Zadovoljna sam kako se posao razvija. Za sada je to i više nego što sam očekivala. Jedina sam u selu koja radi samo sa zdravom hranom. I u buduće ću se držati svog koncepta i ideje. Jako sam srećna jer vidim da ljudi prepoznaju i koriste zdrave namirnice. Prijatno sam iznenađena što ljudi dosta čitaju i prate sve o zdravoj hrani. To je nešto što je postojalo i ranije, a što smo zapostavili. I te žitarice, i sva ta ulja“, objašnjava naša sagovornica.

Nada Bibić dobila podsticaje pokrajine za osnaživanje žena

Da bi pomogao ženama iz raseljenih i izbegličkih porodica, pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopranost polova raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava. Podsticaji za osnaživanje žena su ustvari pomoć za pokretanje ili unapređenje postojećeg posla.

„Kada sam videla javni poziv za dodelu pomoći za osnaživanje žena iz izbeglih i raseljenih porodica, odlučila sam da konkurišem. Ljudi iz pokrajine su došli da vide šta ja to radim i bili su oduševljeni. Kratko nakon posete su me i obavestili da ću dobiti sredstva. Moram da kažem da sam posao sama pokrenula, nisam imala nikakve subvencije, podsticaje… Krenuli smo polako. Nije bilo lako. Novac smo odvajali malo po malo. Počela sam sa skromnom ponudom u radnji, a kako je prodaja išla sve sam ulagala u proširenje asortimana. Naravno da nisam mogla sve odjednom da nabavim. Pošto držimo rinfuz robu prvo smo uzeli po jednu kutiju keksa, pahuljica, brašna, … Sad je to stiglo dotle da radnja može da funkcioniše dobro“, kaže vlasnica radnje Bio-zdravac.

„Konkurs za osnaživanje žena sam videla u aprilu, kada sam i podnela zahtev. Uslov je bio da su oni koji konkurišu za sredstva izbeglice, da su iz opštine u Vojvodini, da imamo papire da smo državljani Srbije. Vrednost podticaja je 200.000 dinara. Ne dobija se novac, nego isključivo oprema. Iz prostog razloga da se pare ne potroše na nešto drugo, već upravo za ono što je potrebno. Očekujem da ću dobiti ono što sam tražila. To su police, zamrzivači, kompjuter, štampač… U ugovoru stoji da je rok za isporuku opreme 120 dana, mada su nadležni rekli da će se truditi da to bude i kraće“, dodaje naša sagovornica.

„Više puta smo konkurisali za različite podsticaje, ali smo ih sad prvi put dobili“

Ovo je prvi put da je Nada dobila subvencije od države.

„Od kada smo u Srbiji, nikada ništa do sada nismo dobili. Nije da nismo konkurisali na javne pozive, ali nekako nismo imali sreće. Konkurisali smo i za plastenike i za još dosta stvari, ali verovano nismo ispunjavali uslove. I velika je potražnja bila za tim sredstvima. Uz to, mi nikad nismo ni imali neku zemlju da bismo bili ozbiljni proizvođači. Zato sam sada prezadovoljna što smo prošli na ovom konkursu za osnaživanje žena. Pomoć će mi jako puno značiti, jer želim da proširim asortiman u prodavnici… Kada sam podnosila zahtev potajno sam se nadala da ću dobiti sredstva, ali nisam verovala da ću biti u užem izboru. Jedva čekam da oprema stigne“, objašnjava Bibić.

Naša sagovornica kaže da joj je drago što su ljudi počeli više da obraćaju pažnju na zdravlje i na to što jedu.

„Ljudi sve koriste što imam u ponudi. Baš me je ćerka pitala da li imam neki proizvod da ga ljudi ne traže. Jednostavno nemam artikal koji mi „stoji“. Dosta kupuju pahuljice i to i ovsene, kukuruzne, ražane, ječmene, traže proso, sočiva, soju, leblebije… Uzimaju aroniju, brusnicu, đumbir, kurkumu, čija semenke… Kupuju i razna ulja – od kokosovog, preko maslinovog, susamovog, lanenog do ulja od koštica grožđa i bundeve. Traže ljudi i razne čajeve i kapi za imunitet. Iznenadilo me je da dosta njih koristi smeđi šećer, himalajsku so i razičita brašna od kukuruznog, ovsenog, lanenog do heljdinog… U mojoj radnji nema običnog pšeničnog brašna, suncokretovog ulja, belog šećera, jodirane soli. Iako se stiče utisak da se riba malo koristi u ishrani iskustvo u mojoj radnji je pokazalo da je drugačije“, kaže Bibić.

„Nikada nam nisu bile bitne materijalne stvari“

Nada kaže da konačno radi ono što voli i da je život njene porodice „uplovio u mirnije vode“.

„Nemam neke preterne planove za budućnost. Kada je bilo najteže decu smo iškolovali. Imala sam jako želju da imam nešto svoje i volim ovo što radim. Meni ne treba sad neka zarada, neko bogaćenje… Zaposlila sam jednu radnicu. Neka ima još neko da zaradi platu i da živi od svog rada. Da se razumemo, nije to neka velika plata, jer ja ne mogu da odvajam više novca za platu, ali svakako želim da se taj iznos poveća. I sama sam radila kod privatnika i znam šta je to. Ako bude više prometa i radnica će imati veću platu. Nisam tip osobe koja vuče samo sebi. Ako imaš samo ti, a drugi nemaju dovoljno ni za osnovne stvari, to ne znači ništa. Treba da imaju svi dovoljno, tek tada ćemo imati dobro društvo. To je filozofija mog supruga i mene i tako smo i decu vaspitali“, objašnjava naša sagovornica.

„Mislim da je ovo što smo stekli dovoljno za nas. Radićemo još onoliko koliko nam je potebno da ostvarimo uslove za penziju, kako bismo posle mogli mirno da provedemo starost. Mi jesmo rano počeli da radimo, ali zbog svih okolnosti koje su nas zadesile, nismo uspeli da skupimo dovoljno staža. Nikada nam nisu bile toliko bitne materijalne stvari, koliko duhovne. Zato smo se i borili da decu izvedemo na pravi put i da obezbedimo sredstva da se oni iškoluju. Sve ovo što sada imamo nam je dodatno“, dodaje Nada Bibić.

U resornom sekretarijatu najavljuju da će rebalansom budžeta biti povećana izdvajanja za osnaživanje žena iz izbegličkih i raseljenih porodica u Vojvodni, što će omogućiti da se poveća broj korisnika podsticaja. Projekat se realizuje prvi put i deo je nacionalne strategije za unapređenje položaja žena.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh