Novembar je u vreme stare Jugoslavije bio sinonim za svinjokolj. Osim što su ljudi na taj način obezbeđivali hranu za zimu, to je bila i prilika da se komšije i prijatelji okupe i druže. Tradicionalnih svinjokolja je, čini se, sve manje. Ipak, na selu se običaji i dalje čuvaju od zaborava. Tako je proteklog vikenda bilo i u Tiganjici, a sve je zabeležio Milan Nedeljkov.
VIDEO: https://www.instagram.com/reel/CklV3eWIdCq/?igshid=YmMyMTA2M2Y=
.jpg)
Prvi vikend u novembru u Tiganjici je bio rezervisan za svinjokolj.
“U rustičnom prostoru Trofeja@Tiganjice održan je prvi novembarski svinjokoljski dan. Na taj način otvorena je sezona ovog tradicionalnog vojvođanskog gastronomskog običaja. Na meniju je bilo svega po redu. Kožure, čvaraka, obare, gronika sa paprikom, paumfleka, hrskavo pečene sveže slanine, džigerice sa belim lukom i ficle sa turšijom. Kao finalno jelo za disnatorsko druženje na trpezi su se našle friške kobasice i večernji paprikaš. Svakako, sve to praćeno je “paljenom rakijom” i domaćim vinom. Od slatkih poslastica tu su bili salčići, pogačice, štrudle sa makom, ludajnjače… Pa ko može da odoli ovom neobičnom i „nostalgičnom“ disnatorskom šarenilu? Nema te dijete koja će poremetiti ovaj stari svinjokoljski ugođaj”, kaže Milan Nedeljkov.
“U povratku za selo, na obodu Belog jezera, još jedan neobičan, skoro zaboravljeni vizuelni prizor. “Panonski nilski konji“, beli pulin i njihov gazda. I šta nam više treba za ovaj novebraski dan”, pita naš sagovornik.
Fotografije ustupio: Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
