Oko spomenika streljanim rodoljubima na Žitnom trgu nedavno je postavljena ograda kako bi mogli da počnu radovi na njegovoj obnovi. Ovo javno spomen obeležje tj. ratni memorijal postavljen je 7. jula 1986. godine povodom 45. godišnjice ustanka. Radove na obnovi finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a po predlogu projekta sanacije i restauracije koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Spomenik streljanim rodoljubima na Žitnom trgu podseća na junačku borbu i tragičnu smrt 30 rodoljuba i zarobljenih partizana. Na svečanosti otkrivanja spomenika govorio je Milan Pribić-Đokica, prvoborac i organizator ustanka u ovom delu Banata.
“Spomenik je posvećen žrtvama fašističkog terora iz ovog grada i okoline, koje su najpre streljane u dvorištu policijskog i sudskog zatvora, a zatim javno obešene na ovom mestu. Streljanje nedužnih građana izvršeno je kao posledica odmazde fašističkog okupatora za trojicu nemačkih vojnika stražara ubijenih u kikindskom ataru. Za ubijena tri okupatorska vojnika, 9. januara 1942. godine streljano je 150 rodoljuba. Streljanje je izvršeno u Banatskom Aranđelovu, Dragutinovu (Novom Miloševu), Mokrinu, Kikindi i Zrenjaninu”, podseća Dragana Šijak, arhitekta konzervator, viši stručni saradnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
.jpg)
Krvavi Božić
“Prvi dani nove 1942. godine u Petrovgradu (današnjem Zrenjaninu) obeleženi su zločinačkom akcijom zloglasnog Juraja Špilera i njegovih u narodu zvanih Špilerovih dželata. Krvavi pir otpočet je na prvi dan pravoslavnog Božića – 7. januara 1942. godine. Tog dana je svim zatvorenicima u sudskom i policijskom zatvoru bila dozvoljena poseta sa porodicama, a za pojedine je to bilo i poslednje viđenje. Sutradan 8. januara oko 20 sati, došavši u sudski zatvor, Špiler je sa svojim agentima pročitao spisak imena zatvorenika koji će sutradan biti streljani. Sledećeg dana, 9. januara, u Zrenjaninu su oko suda sve ulice bile blokirane. Uhapšeni rodoljubi, povezani u grupe od po deset, bili su postrojeni ispred zida malog sudskog dvorišta, gde su streljani. Za pola sata izgubljeno je 30 života, uglavnom mladih ljudi”, dodaje naša sagovonica.
“Pred sudskom zgradom je čekala grupa preplašenih Roma koji su ubacivši tela streljanih u deset zaprežnih kola, ista preneli na Žitni trg, radi vešanja. Tokom sprovoda, policijski narednik Andrija Halas je naredio Romima da pevaju, ali je kolona ipak ostala nema. Nakon stizanja na Žitni trg, prema naredbi, pod policijskim bičem, čin vešanja vršili su Romi. Leševi su visili 24 časa, a zatim su kolima preneti na Bagljaš i sahranjeni u zajedničku grobnicu”, objašnjava Šijak.
Šta sve podrazumeva obnova spomenika streljanim rodoljubima?
Autor spomenika je arhitekta i memorijalista Milorad Berbakov iz Zrenjanina, koji je izradio tridesetak spomen-obeležja u kojima dominira odrednica – arhitektura kao skulptura u prostoru.
„Moji spomenici nisu strašila, ne zaplašuju, nisu integracija događaja, već rezultat žrtava i stradanja, pobede, perspektive, otkrivanja novog rezultatima žrtava a ne činu, plemenitost, saglasje forme s idejom u likovnom smislu… Poruka postoji i ona naprosto izleti. Spomenik se poznaje i po materijalu. Ja najviše koristim kamen kao formu, boju, deo pejzaža. Kamen je čovekov pratilac, trajan, lep, lako se ukomponuje”, govorio je autor spomenika za časopis Kultura, rubrika Susret sa umetnikom.
“Kompoziciju spomenika čini postolje, obloženo belim mermernim pločama na kom su postavljena tri obeliska, sastavljena od kamenih kvadera, koso zasečenih na vrhu i delimično zasečenim spoljnim ivicama po vertikali i jednog horizontalno položenog kamenog kvadera na kom su ispisana imena žrtava i godina postavljanja spomenika. Obelisci su različitih visina. Najviši ima 6 metara, srednji 4,5, a najniži 3 metra. Oko spomenika je bilo postavljeno 30 žardinjera, koje su simbolizovale broj žrtava”, podseća Šijak.
Predviđenim radovima planirana je sanacija i restauracija spomenika.
“Kameni obelisci biće očišćeni od nečistoća, biofilma, grafita… Obnovićemo postament na kom su bele mermerne ploče oštećene ili nedostaju. Oštećene ploče će biti uklonjene, a postavićemo nove od zlatiborskog mermera po uzoru na prvobitni kamen. Takođe, slede i čišćenje spomen ploče i obnova teksta – obnoviće se postojeći tekst sa imenima žrtava. Očekuje nas i izvođenje aseptičke i hidrofobne zaštite. Posle završetka svih konzervatorsko-restauratorskih radova na spomeniku neophodno je uraditi zaštitu kamena. Biće rekonstruisan i ukrasni zidić od žute klinker opeke”, objašnjava naša sagovornica.
Radove na obnovi spomenika u visini od 700.000 dinara finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Predlog projekta sanacije i restauracije Spomenika streljanim rodoljubima na Žitnom trgu izradio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
.png)
.gif)
.gif)
