Pita sa krompirom apsolutni pobednik „Pitijade“ u Banatskom Despotovcu

Pitijada u Banatskom Despotovcu je ove godine postala punoletna. Prilikom izbora za najbolju pitu žiri je morao da proba i oceni čak 60 uzoraka različitih slanih pita. Prva tri mesta zauzele su pite sa krompirom. Ova Pitijada je prvi put uvrštena u program manifestacije Banatska bajka.

Kada je prvi put organizovana manifestacija retko ko je verovao da će Pitijada postati tradicionalno mesto okupljanja meštana Banatskog Despotovca. Ove godine održana je osamnaesti put. Istina na malo drugačiji način nego do sada.

“Sedamnaest godina pitu delimo u selu. Sada smo hteli da to podignemo na malo viši nivo i da počnemo i da prodajemo pitu. Naša ideja je da se ne zaboravi tradicija koju smo u Despotovac doneli kada smo se ovde naselili 1945. godine. Jako mi je drago što na takmičenju danas imamo i žene iz Aradca, Orlovata, Boke, Jarkovca, Zrenjanina… Reč je o starosedeocima na ovim pristorima koji su, takođe, počeli da prave bosanske pite. Naša pita nije ona što se kupuje u pekari. Mi svaku pitu polako pravimo, ne na brzinu i svaka je kora jednako tanko razvučena”, kaže Ljiljana Savković, predsednica Asocijacije žena Banatski Despotovac.

“Da bi se testo lepo razvuklo i da bi kore bile tanke u testo mora da se stavi malo ulja i malo sirćeta. Da se testo umesi treba 8 minuta. Međutim, ono mora da odstoji sat vremena. Jako je važno i kakvo je brašno. Ako pokušate da razvučete testo i ako vam se ono pod prstima kida, onda nije dobro umešeno. U Bosni je pita sa mesom ustvari burek i u Bosni niko ne pravi pitu sa mesom, nego burek. Mi pravimo samo slane pite i to od sira, krompira, zelja, spanaća, kiselog i slatkog kupusa. Prava bosanska pita se premazuje sa mašću, ne sa uljem”, dodaje naša sagovornica.

I Banatski Despotovac je selo koje stari i deli sudbinu većine sela u Srbiji

Iako Pitijada već dugo traje, organizovati ovakav jedan događaj u selu nije ni malo lak posao.

“Ovo je malo selo, mladi odlaze, stari ostaju. Sve nas je manje i manje. Ko god ode na fakultet više se ne vraća u selo. Sem u goste. U takvim uslovima je jako teško održati nešto, a evo naša manifestacija traje već 18 godina. Udruženje žena ima 12 članica. Problem je što imamo samo dve-tri mlađe članice. Evo ja imam 55 godina. Naše udruženje se trudi da učestvuje na svim manifestacijama na koje nas pozovu. Učestovale smo na takmičenju Izađi mi na teglu, gde smo bile druge”, kaže Savković.

“Za Vaskrs imamo, takođe, lepu manifestaciju za decu. Tada organizujemo dečje igre i tada smo svi na okupu. Deca traže jaja u leglu, nose jaja u kašici, skaču u džakovima, boje jaja i onda biramo najlepše jaje. Dečaci nose jaja na terenu sa preprekama, tražimo najjače jaje. Na kraju se igraju košarka, fudbal…  Ove godine ova manifestacija se održava sedmi put, a počinje u nedelju, baš na dan Vaskrsa, u podne. I za Badnji dan organizujemo za decu program. Pravimo pogače sa srebrnjacima. Naravno, svega ovoga ne bi bilo bez sponzora kojima moram da se zahvalim i ovoga puta”, objašnjava naša sagovornica.

Posetioci su mogli da vide na licu mesta kako se pravi bosanska pita.

Pitijada je postala deo manifestacije Banatska bajka

Pitijada je ove godine prvi put organizovana u sklopu manifestacije Banatska bajka.

“Ovo je druga manifestacija koju smo uvrstili u koncept Banatske bajke, a koja se ne održava u gradu Zrenjaninu. Prvi put smo bili u Belom Blatu na Kobasicijadi. Biće još nekoliko naseljenih mesta koje ćemo u narednom periodu pomoći i posetiti. Ideja Banatske bajke je da objedini sve ono što opština Zrenjanin ima da ponudi svim stanovnicima i njihovim gostima. Prve dve godine smo naseljena mesta dovodili u grad da se tamo predstave. Ove godine ideja je da Zrenjanince izvedemo iz grada u sela. Danas smo u Banatski Despotovac doveli autobus gostiju. Radimo na promociji i popularizaciji ruralnog turizma. Vidim da ovde ima puno pita, miriše na sve strane, siguran sam da nema loše pite danas ovde. Ja lično najviše volim pitu sa krompirom“, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanin.

„Kulturni centar je od početka jedan od organizatora manifestacije Banatska bajka. Tako ćemo i ove godine zajedno sa Turističkom organizacijom i IP media 023 organizovati niz događaja u kojima će naši sugrađani moći da uživaju. Ponedeljkom će to biti filmske i dramske večeri, utorkom vinske priče uz muziku, sredom multimedijalne večeri. Četvrtak je rezervisan za program za decu. Petkom će biti organizovane tamburaške, a subotom evergrin i zabavne večeri. Nedeljom će biti prezentovani sportovi i zdrav život. Pita je deo naše tradicije. U mojoj kući se pita često jede. Da li je to sirnica, zeljanica, krompiruša ili burek nje bitno”, objašnjava Goran Marinković, direktor Kulturnog centra Zrenjanina.

Gosti Pitijade uživali u mirisima i ukusima različitih vrta pita

Gosti Despotovca imali su samo reči hvale za svoje domaćine.

„Ovo je divno. Daj bože da ovakvih manifestacija bude bar svaki drugi dan. Ko nije došao danas u Banatski Despotovac ne zna šta je propustio. Ja sam fasciniran. Svaka čast našim domaćinima kako su nas dočekali. Autobus kojim sam došao danas organizovano je bio pun. Probao sam nekoliko pita. Krompirušu, zeljanicu, sirnicu… Sve su bile odlične. Evo sad ću jednu rakijicu da popijem posle svih tih pita. Kažu valja se posle dobrog jela. Dobro je za krvne sudove”, kaže Ahmo Peljto, predsednik Udruženja penzionera Dositej Obradović.

“Prvi put sam na ovoj manifestaciji. Ja ne živim u Srbiji, ja sam iz Belgije iz Brisela. Jako mi lepo. Obišli smo park u Banatskom Despotovcu, čuli smo priču o selu. Ovoga nema u Belgiji. Ovo je drugi svet. Ljudi se ovde mnogo više druže”, kaže Bosiljka.

Najbolja pita je krompiruša

Žiri koji su činili Bogoljub Kandić, Zorica Kontić, Dmitar Majstorović i Biljana Popadić imao je ozbiljan posao. Morao je da proba čak 60 vrsta pita.

„Danas smo ocenjivali različite vrste pita. Bile su to zeljanica, sa sirom, krompirom i kupusom. Imali smo muke da izaberemo najbolje. Puno je uzoraka bilo. Ipak na kraju su se tri izdvojile. Odluka o prvom, drugom i trećem mestu je doneta preglasavanjem, većinom glasova. Kod pita smo ocenjivali izgled, kakvo je testo i ukus, ali je ukus, ipak, bio presudan. Neke pite nisu bile dovoljno slane, neke su bile ljute… Zanimljivo je da su sve tri najbolje pite, pite sa krompirom. Moram da pohvalim trud žena koje su pravile pite. Po meni, svi koji su danas došli i učestvovali na Pitijadi su pobednici. Za pravljenje pite, ipak, treba vremena. Naravno, ne mogu svi da osvoje nagrade. Biće prilike sledećeg puta da se osvoji nagrada“, kaže Biljana Popadić, predsednik žirija.

Dva pehara ostala u selu             

Drugo i treće mesto osvojile su žene iz Banatskog Despotovca, pa su pehari ostali u selu.

„Ovo mi je prvi put da sam učestvovala na Pitijadi i evo osvojila sam drugo mesto. Za danas sam pravila pite od sira i krompira. U pitu od sira sam stavljala sir, mileram i malo kajmaka. Kore sam razvačila ručno, ne znam na oklagiju, to mi je komplikovano. Za pripremu testa mi je bio potrebno 10-ak minuta. Onda je ono malo odstojalo i onda mi je opet trebalo 10-15 minuta da razvučem kore i da ih nafilujem. Pošto u mojoj porodici svi volimo da ručkamo pite redovno ih pravim“, kaže Radmila Konjik.

„Ovo mi je treća nagrada po redu. Na Pitijadi učestvujem od kad je osnovana. Ranije sam osvajala jedno drugo i jedno treće mesto i sad sam opet trećeplasirana. Za danas sam pravila pite od krompira i od spanaća. Kore sam razvlačila. U pitu sa krompirom sam stavljala sekcani krompir, a u onu sa spanaćem je isao fil od jaja, sira i spanaća. Za to mi je trebalo dva sata. Pite pravim svake subote obavezno. Velika mi je porodica i svi volimo da jedemo pite“, objašnjava Boja Bikić.

Jasmina Tubić napravila najukusniju pitu sa krompirom

Najbolju pitu ovoga puta umesila je penzionerka iz Orlovata.

„Ovo mi je prvi put da učestvujem na Pitijadi u Banatskom Despotovcu i osvojila sam prvu nagradu. Danas sam pravila pitu s krompirom. Testo sam zamesila od 300 grama brašna, kašičice soli, malo ulja i vode. Testo sam premazala uljem i ostavila da odstoji 10 minuta. Onda sam ga rastanjivala oklagijom. Kada sam razvučeno testo prebacila preko oklagije ono se samo tanjilo kako je visilo. Onda sam filovala pitu krompirom. Krompir obavezno mora da bude seckan. U pitu se nikako ne stavlja vegeta, samo so“, kaže Jasmina Tubić.

“Prava bosanska pita se uvija kao rolna, nego se gužva kao lepeza i onda se umota u krug. Tako se stavi u tepsiju da se peče. Pre pečenja pita se ne maže ničim. Kada je pita ispečena prelije se sirupom. On se priprema tako što se u pola litre vode dodaju dve kašike ulja i kašičica soli i to se prokuva. Vrela pita se preliva vrelom tečnošću i onda se ostavi da odstoji. To je prava bosanska pita. To me je naučila jedna Bosanka, moja komšinica. Moj suprug je Lala on nije ljubitelj pite, ali moje dve ćerke su se udale za Bosance, pa one često prave pite. I to isto oklagijom, ne tegle ih oko stola. Pravim ja svašta nešto. Štrudle s makom… A tek kiflice sa salom… Na Kiflijadi u Aradcu sam za te kiflice osvojila prvo mesto“, dodaje naša sagovornica.

Žene iz Krajišnika i dalje neprikosnovene u prezentaciji tradicije

Na manifestaciji je biran i najbolje postavljen šand. Žiri su činile Boja Bikić i Zorica Kontić.

„Danas smo gledali kako su stolovi postavljeni i birali smo onaj najlepši. Zadovoljni smo kako su izgledali stolovi, kao i sa pitama, kolačima i ručnim radovima koji su bili izloženi. Stolovi su ustvari predstavljali tradiciju mesta iz kojeg su žene koje su došle na Pitijadu. Svi su bili približno lepo uređeni, ali se za nijansu izdvojio sto žena iz Krajišnika. One su se baš potrudile da prikažu sve čime se bave“, objašnjava Boja Bikić, predsednica žirija.

„Iskreno ne znam koji put smo osvojili priznanje i nagradu za najbolje uređen sto. Prestali smo da brojimo. I ovoga puta smo se potrudile da to što bolje izgleda. Izložili smo naše tradicionalne proizvode. Drenjine, vunene čarape, preslicu, tronožac, nošnju… Čuva se tradicija da se ne zaboravi ko smo i odakle potičemo. Imamo mi mnogo toga da pokažemo i nadamo se da ćemo uskoro imati prilike da to i uradimo. Ako sve bude po planu Krajišnik bi trebalo da dobije jedan mali etno kutak koji će svi zainteresovani moći da obiđu vikendom. Procedura otvaranje ovog kutka je malo komplikovanija, ali verujemo da ćemo je uspešno završiti“, kaže Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.

Dok je žiri ocenjivao stolove i pite posetioci Pitijade u Banatskom Despotovcu mogli su da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom programu.