Zrenjaninac Petar Jurković ima 21 godinu i nedavno je pokrenuo sopstveni biznis koristeći podršku koju država daje za samozapošljavanje. Školovao se za mašinskog tehničara motornih vozila i oduvek je, kako kaže, bio zainteresovan za automobile. To je jedan od razloga zbog kojeg se odlučio za rad na estetici vozila, od dubinskog sređivanja do poliranja.
Zašto ste se odlučili da pokrenete sopstveni biznis i kada je to bilo?
Shvatio sam da posle srednje škole imam opciju da nastavim sa studiranjem ili da radim. Odmah po završetku četvrte godine školovanja sam počeo da eksperimentišem sa raznim poslovnim idejema koje me interesuju dok se napokon nisam odlučio za posao koji danas radim.
Koliko Vam je vremena trebalo da se odlučite na taj korak?
Dokle god nisam bio siguran da je to posao kojim želim da se bavim duži niz godina, a konkretno 8 meseci od kada sam saznao za ovaj posao, sam proučavao kako se radi, koji alati su mi potrebni i koja vrsta marketinga je najbolja kako bi moj posao uspeo što pre i kako bih imao što bolji odziv od ljudi.
Kako je izgledala obuka za samozapošljavanje koju ste prošli?
Obuka je bila vrlo jednostavna, jer su ljudi koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje vrlo profesionalni, staloženi i spremni da vas saslušaju i posavetuju. Na početku prijave smo dobili datum kada treba da dođemo na obuku. Sama obuka je trajala dva dana. Iako mi je na početku bilo čudno što je tako kratka, ubrzo sam shvatio da je to i više nego dovoljno vremena jer su sva pitanja odgovorena na slajdovima i listovima koje su nam tamo prezentovali.
Koliko Vam je ona bila značajna?
U pravo vreme ste mi postavili ovo pitanje. Tada sam video samo značaj u informacijama, a sada vidim da sa ovom obukom mogu sam da vodim posao bez previše začkoljica ili pitanja koja bih inače morao da postavljam knjigovođi ili poreskom savetniku.
Sve čari izraza “biti svoj gazda”
Da li ste pre obuke imali predstavu šta znači baviti se privatnim biznisom i šta ste konkretno novo naučili na obuci?
Mislio sam da jesam, dok nisam video svu papirologiju koja ide iza jedne ozbiljne firme i procese koji moraju da se odvijaju kao bi posao lepo funkcionisao. Jako bitne stvari koje su nas na obuci učili jeste da se u preduzetništvo upuštamo sami u smislu da većina nas nema prevelika sredstva da uloži u marketing, menadžment, jasno definisanu strategiju, planiranje resursa, upravljanje finansijama, operativne procese, proizvode/usluge koji su usmereni ka tržištu, kvalitetnu korisničku podršku, tehnološku infrastrukturu i, naravno, kvalitetan tim zaposlenih. Da sve ovo navedeno, pa i više, moramo sami da osmislimo i zamislimo što je ustvari i čar „biti svoj gazda“.
Da li je bilo teško napisati biznis plan?
Kada imate jasne ciljeve i kada ste istražili šta se tačno podrazumeva pod pitanjima koje vam postavljaju u biznis planu onda ne. Takođe, na internetu imate video materijale i forume gde ljudi objašnjavaju korak po korak što vam dodatno olakšava popunjavanje.
Na šta ste konretno morali da obratite posebnu pažnju prilikom pisanja biznis plana?
Naravno, da ne napravim neku grešku ili da dam neku lažnu informaciju. Ipak, mene je kopkao koeficijent ekonomičnosti jer on pokazuje koliko je vaš posao održiv, a ja sam sa svojim preambicioznim idejama imao savršeno ekonomični posao što, naravno, nije bilo realno u tom trenutku. Tako da sam to morao da korigujem i da se ne zanesem. Ali moj savet vam je da imate puno ideja, jer ideje pokreću svet.
Da li ste u prethodnom periodu uspeli da se držite onoga što ste napisali u biznis planu?
Jesam i nisam, a u nekim pogledima i više nego što sam napisao. U pogledu troškova, imam veće troškove nego zamišljene. Što se tiče načina poslovanja pored sređivanja vozila na adresi, uspeo sam da uđem u jednu perionicu tako da sada nudim i dolazak na kućnu adresu, a i na jednoj smo lokaciji gde ljudi mogu lako da nas nađu. Trudim se i da ispunim sve ono što sam u biznis planu naveo kada je reč o marketingu i reklami.
Kako je izgledalo Vaše istraživanje tržišta?
Vrlo jednostavno. Moje tržište i ciljna grupa su svi koji imaju automobile, nameštaj, tepihe ili neko drugo prevozno sredstvo. A to je, ako se ne varam, cela populacija.
Kako izbeći “efekat krabe” prilikom pokretanja sopstvenog biznisa
Koliko ste novca za samozapošljavanje dobili i u šta ste ga uložili? Da li ste morali da ulažete i svoj novac prilikom započinjanja posla?
Dobio sam 300.000 dinara i deo para sam uložio u alat. Jedan deo je otišao na plaćanje poreza, jer sam prvi mesec izgubio u traženju garaže, što je dobra stvar jer sam shvatio da moram da krenem da radim, pa makar nosio alat na leđima od kuće do kuće. I tako sam i počeo sa dolaskom na adresu. Uložio sam još nešto svog novca pored subvencija, ali do danas je prošlo skoro četiri meseca od kada sam dobio podsticaj i još imam deo tog novca kod sebe.
Šta Vas najviše brine, plaši?
Ništa. Zašto da brinem zbog onoga na šta ne mogu da utičem – dešavanja u svetu, klimatkse promene, mišljenja drugih… A zašto da brinem zbog onoga na šta mogu da utičem. Na to ću jednostavno i uticati – razvoj posla, ulaganje, moje zdravlje…
Može li se u ovom trenutku govoriti o planovima za budućnost i ako može kako bi oni iz ovog ugla trebalo da izgledaju?
Ovo mi je omiljena tema, jer je budućnost ono što nam daje nadu, a nada nas gura da ostvarimo ciljeve. Uvek očekujem malo, ali planiram dugoročno. Dalji planovi su da radimo na teritoriji cele Srbije. Da uvek imamo nekolicinu kombija koji bi radili na adresama klijenata, i da imamo bar po jednu autoperionicu u svakom gradu u kojoj se poliraju automobili i nudi širok spektar usluga za estetiku vozila. Sledeći korak je globalno tržište sa centrom u Srbiji kako bi jačali ekonomiju naše države. Trenutno najbolji mogući koraci ka ostvarenju tih ciljeva su kvalitetan rad i poštenje. Da sve što dodajemo od usluga i radimo bude u korist klijenta. Ostalo ćemo lako.
Vaša poruka onima koji razmišljaju da li da se upuste u privatni biznis?
Nemojte misliti da vam treba ogroman novac za biznis. Ja sam krenuo za 15 hiljada dinara, a s vremenom ulažite u alat i znanje i ljudi će to prepoznati. Istražite šta je „efekat krabe“ i znajte da šta god ljudi govore, to ne treba da vas obeshrabi. Neće vam oni plaćati račune i hraniti vašu porodicu!
Fotografije ustupio Petar Jurković
.gif)
.gif)
