Pesnik Milan Gajić, iako rodom sa Kosova, oduvek je želeo da poseti Banat. U goste ga je pozvala Milica Dosković, pa je tako Milan imao i svoju prvu promociju u Zrenjaninu.
„Rođen sam u Prištini, u vreme nemira. Posle mnogo putešestvija doselili smo se u Kruševac. Tu sam završio osnovnu i srednju školu. U srednjoj školi sam postao kadetski reprezentativac Srbije u fudbalu. Fudbalom sam se bavio, jer me je spašavao, i naučio disciplini i vrlinama. Fudbal me je i odveo preko granica Srbije, a stigao sam i do Indije. U Indiji su me pored fudbala angažovali da se bavim i modelingom. To je preokrenulo moj život, jer sam u Indiji postao čovek. Shvatio sam da moram da se okrenem obrazovanju, što mi je i bio cilj. Poslednju fudbalsku sezonu sam odigrao u Švajcarskoj, i zarađeni novac uložio u obrazovanje“, naglasio je pesnik Milan Gajić.
Milan je i pored teškoća prilagođavanja studentskom životu u početku završio Pravni fakultet u Beogradu. Ujedno je i radio i stvarao uslove za svoju budućnost. Završava master studije, takođe na pravnom fakultetu.
„Do sada sam izdao tri zbirke pesama. Veliki motiv svih mojih pesama je ljubav. Ljubav je nemoguće uobličiti u jedan oblik. Ljubav sažima sve u sebi, i ne može se potpuno iskazati, ali sve govori. Mislim da sam i kroz svoje tri zbirke ispoljio ljubav prema domovini, porodici, Bogu i osobi pored sebe. Bitno mi je da u prezentovanju moje poezije ljudi shvate da je ja zaista osećam i vodim život koji u pesmama opisujem. Znači mi kada osobe predstave emocije koje su doživele kroz moju poeziju. Bitno mi je da talenat koji mi je dat od Boga, svedočim svojim delima“, ističe pesnik Milan Gajić.
Milanova poezija je veoma prihvaćena, a neretko se dešava da je interpretiraju poznate ličnosti. Milan ističe da je najlepše kada je interpretiraju oni, koji je zaista osećaju.
„Ko sam ja, još uvek nisam saznao i dokučio do kraja. Shvatio sam da je traganje za samim sobom i za smislom postojanja životni proces. Sve što sam prošao u životu je upravo to. Čini mi se da sam delimično dokučio samog sebe.“
Pesnik Milan Gajić, ljude događaje i gradove pamti po osećaju
„Mnogo je teško pronaći izdavača, jer ja sam sve ovo sam radio. Poslednju zbirku i je izdao Hram Svetog Save, a ja sam sve ostalo organizovao. Za prethodne dve zbirke sam se takođe potrudio. Imajući u vidu da sam do sada napisao preko 600 pesama, voleo bih da izdam još koju zbirku. Pesama trenutno ima za još minimum 5 zbirki. Ja događaje, gradove i ljude ne pamtim po izgledu, nego po osećaju koji su u meni probudili. Pesma je osećaj, i pitanje je samo inspiracije i trenutka. Ako ne uhvatiš taj trenutak i ne zapišeš ono što želiš, posle to izčezne i nema ga. Kao da nam Bog udene nešto u glavu i srce, i prosto dobije čovek neutaživu želju da to nešto zapiše“, predstavlja pesnik Milan Gajić.
Pesma je prema Milanovim rečima ono što izađe u trenutku, i nema vraćanja i prepravljanja. Pesme nastaju iz srca.
„Prvi put sam u Zrenjaninu, ali ovo je tek početak. Ni sam ne znam zašto, jer iako se moje poreklo ne vezuje za ove krajeve, vezan sam za ravnicu i Vojvodinu. Osećam se specifično kada sam ovde. Možda je neko od mojih predaka ostavio kosti ovde pa me to vuče. Mnogo volim ovde narod, i privlači me i mentalitet. Nisam slučajno ovde“, zaključuje pesnik Milan Gajić.
„Najveća zahvalnost za moj dolazak u Zrenjanin ide Milicin Dosković. Upoznao sam je u Prizrenu, i čak je i bila moja inicijativa i odmah sam želeo da dođem. Mnogo sam srećan što sam ovde, i nadam se da su i ljudi srećni i zadovoljni koliko i ja“, naglasio je pesnik Milan Gajić.
.gif)
.gif)
