Pedagog Dijana Tanjga – kako se izboriti sa izazovima i iskoristiti potencijale digitalnog detinjstva

Tehnološki razvoj u poslednjim decenijama iz korena je promenio način na koji ljudi žive, rade, uče i komuniciraju.

Digitalne tehnologije postaju sastavni deo svakodnevnog života dece, često već od najranijeg uzrasta. Deca današnjice odrastaju okružena ekranima, sa sposobnošću da još pre nego što nauče da čitaju koriste aplikacije, gledaju video sadržaje i komuniciraju putem digitalnih uređaja. Iako tehnologija može imati pozitivan uticaj na kognitivni razvoj i učenje, njena preterana ili neadekvatna upotreba može dovesti do problema u emocionalnom razvoju, pažnji, govoru, kao i u socijalnim veštinama.

U razgovoru sa pedagogom Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, Dijanom Tanjga,  pokušali smo da pronađemo odgovore na pitanja koja zadaju glavobolju mnogim roditeljima.

Ovaj tekst ima za cilj da pruži smernice roditeljima kako da razumeju i odgovore na izazove koje nosi digitalno detinjstvo, ali i da prepoznaju potencijale koje savremene tehnologije mogu imati u razvoju njihove dece.

Digitalno detinjstvo se odnosi na odrastanje u okruženju u kojem su digitalni mediji dostupni od najranijeg uzrasta. Digitalni svet im je intuitivan, dok roditelji često osećaju jaz između svog detinjstva i detinjstva svoje dece. Digitalno detinjstvo ne znači samo pasivno gledanje crtanih filmova. To je i način na koji deca uče, komuniciraju, zabavljaju se, ali i razvijaju emocionalne i socijalne veštine ukoliko ih neko pravilno vodi kroz taj proces.

Roditelji danas balansiraju između potrebe da zaštite dete i da mu obezbede pristup savremenim alatima koji mu mogu koristiti. Neki od glavnih izazova vezani su za prekomerno vreme pred ekranima.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne koriste ekrane, dok deca uzrasta dve do pet godina ne bi trebalo da provode više od jednog sata dnevno uz ekran, uz obavezan nadzor odraslih.

Preporuka je da roditelji budu digitalno prisutni, odnosno da gledaju i razgovaraju o sadržajima zajedno sa decom. Neophodno je postaviti granice i rutine – definisati vreme i prostor kada se koristi tehnologija kao i razviti alternativne izvore zabave kao što su boravak u prirodi, sport, kreativne igre i razgovor. Od posebne važnosti je naučiti dete digitalnom bontonu koji podrazumeva načine komunikacije na internetu, kao i sposobnost prepoznavanja i prijave neprimerenih sadržaja ili vršnjačkog nasilja.

Kada se koriste promišljeno i uz nadzor, digitalni alati mogu biti izuzetno korisni u procesu razvoja i obrazovanja deteta.

Primeri kako mogu podstaći radoznalost, učenje i kreativnost:

– Virtuelna putovanja i muzeji: zahvaljujući tehnologiji, deca mogu iz svoje sobe „posetiti“ Luvr u Parizu, Nacionalni muzej u Beogradu, NASA-inu svemirsku stanicu ili čak prošetati virtuelno kroz antički Rim.

– Edukativne platforme i aplikacije: postoje brojne aplikacije prilagođene uzrastu dece koje pomažu u učenju jezika, matematike, programiranja, crtanja i muzike.

– Čitanje digitalnih knjiga: e-knjige i audio-knjiga postale su odličan način da se kod dece razvije ljubav prema čitanju. Mnoge biblioteke nude besplatan pristup digitalnim zbirkama.

– Komunikacija i empatija: deca koja koriste video pozive za kontakt sa porodicom koja živi daleko, razvijaju osećaj povezanosti i emocionalne bliskosti. Korišćenje tehnologije u tom smislu jača socijalne veze.

– Razvoj digitalne kreativnosti: digitalni alati omogućavaju deci da crtaju, komponuju muziku, snimaju filmove, prave animacije, čak i da razviju sopstvene igrice. Te veštine im mogu biti od koristi u daljoj edukaciji i karijeri.

Preporuke i saveti za roditelje:

– Budite uzor – Deca najviše uče posmatrajući ponašanje odraslih. Ako često gledate u telefon dok ste sa detetom, ono će to doživeti kao normalno ponašanje. Postavite sopstvene granice jer je „offline vreme“ podjednako važno i za roditelje.

– Uvedite digitalne rutine – odredite dnevno vreme za gledanje sadržaja (npr. 30 minuta do 1 sat, u zavisnosti od uzrasta), zatim nekorišćenje ekrana za vreme obroka, ne koristiti uređaje sat vremena pre spavanja.

– Uvedite „digitalni post“ , dane kada se svi u porodici odriču ekrana (npr. nedelja).

– Sadržaje gledajte zajedno i razgovarajte – ne ostavljajte dete samo da gleda crtaće ili igra igrice. Gledajte zajedno, komentarišite, postavljajte pitanja („Zašto misliš da je junak to uradio?“), diskutujte o porukama koje sadržaj nosi.

– Odaberite kvalitetne sadržaje koji imaju edukativnu vrednost, podstiču kritičko razmišljanje i maštu, nisu prebrzi, bučni i preplavljujući.

– Uključite dete u odluke – kada uvodite pravila, objasnite zašto ih uvodite. Uključite dete u dogovor – postavljanje pravila je efikasnije kada se dete oseća kao deo procesa.

– Podstičite balans – za svaki sat ispred ekrana, neka dete ima i vreme u fizičkoj aktivnosti, kreativnoj igri, čitanju ili interakciji sa porodicom i vršnjacima. Tehnologija treba da dopunjuje, a ne da zameni realna životna iskustva. Roditelji, vi ste digitalni kompas deci.

Digitalno detinjstvo je realnost. Ne možemo ga ignorisati, ali možemo ga oblikovati. Kao i svaka moćna alatka, tehnologija nosi i rizike i potencijale. Odgovornost roditelja nije da dete izoluje od digitalnog sveta, već da ga nauči kako da kroz njega prolazi mudro, bezbedno i korisno. Zajedničko istraživanje, dijalog, postavljanje granica i razvijanje kritičkog mišljenja su temelji digitalnog vaspitanja. Dete koje zna da koristi tehnologiju za učenje, komunikaciju i kreativnost, biće osnaženo da se razvija u skladu sa potrebama 21. veka, ali i da sačuva ono najvrednije: ljudsku povezanost, empatiju i radoznalost.