I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

“Pčela fest”: Melenčani bi mogli da budu pioniri začetnici apiturizma u Banatu

Poslednja nedelja u martu u Melncima je rezervisana za održavanje međunarodnog sajma pčelarstva, opreme, pčelinjih proizvoda i starih zanata. “Pčela fest” je i ove godine privukao veliki broj pčelara, kao i ljudi koji vole da probaju pravi med i ostale pčelinje proizvode, ali i da vide i čuju najnovija dostignuća u pčelarstvu. Teme ovogodišnje pete manifestacije bile su pravilna zaštita bilja i očuvanje pčela, elektronsko čipovanje košnica i mogućnosti razvoja apiturizma. S obzirom na prirodu i postojanje banje Rusande u Melencima, ovo banatsko selo bi moglo da bude pionir u razvoju novog vida turizma.

Za razliku od prošle godine, kada je u vreme održavanja manifestacije “Pčela fest” bilo snega, organizatorima je ove godine vreme išlo na ruku. Od ranih jutarnjih sati centar sela bio je veoma dobro posećen. Zainteresovani su mogli da probaju i kupe med, medovaču i druge proizvode od meda, kao i opremu neophodnu za pčelarenje. Nisu izostali ni ručno rađeni predmeti poput nakita, grnčarije, drvenih satova u obliku saća, domaći slatkiši…

Fordomanija

“Broj učesnika se iz godine u godinu povećava. Svake godine dižemo lestvicu i svaki put je sve lepše i lepše. Izlagača ima iz čitave Srbije. Imamo predavače iz inostrantva. Tu su stručnjaci iz Slovenije, Hrvatske… Opredelili smo se da ove godine pričamo o zaštiti pčela, jer je vodeći problem nas pčelara trovanje pčela. Sve ostale probleme nekako prevazilazimo, ali trovanje je nešto veoma ozbiljno. Tu moramo da edukujemo ratare da vode računa čime tretiraju svoje useve. Takođe, tema je i apiturizam koji je sve popularniji u svetu. Mi ćemo sa našom školom pokrenuti pčelarsku zadrugu, a plan je i da u okviru toga organizujemo i api komore. Želimo da uvežemo školu, nas pčelare, a tu nam je i banja koja može da nam pomogne u zdravstvenom delu”, kaže Milan Popov, predsednik Društva pčelara Rusanda.

Milan Popov

Zima je bila blaga, pčele su dobro prezimile

Pčelari su zadovoljni kako su pčele prezimile.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Dugogodišnji sam pčelar. Pčelarstvom se bavio moj pokojni otac, a brat i ja ga smo nasledili i sada i mi pčelarimo. Imam blizu sto košnica. Svaka godina je priča za sebe, pa mi pčelari moramo da se prilogođavamo. Ovo lepo vreme je izuzetno dobro za pčele. Voćke cvetaju i za pčele je sad raj. Zima je bila dosta blaga. Kod mene ni jedno društvo nije uginulo, što se retko dešava. Jedino sa čim imamo ozbiljnih problema jeste prskanje u cvetu. Dogovorili smo se da sa ostalim poljoprivrednicima organizujemo tribinu gde bismo govorili zašto su pčele bitne i za pčelare i za voćare i za ratare… Prihodi u poljoprivredi se povećavaju bar za 30 posto tamo gde ima pčela kao oprašivača. Zato je važno obučiti ljude kada i kako se prska”, kaže Branislav Mijatov, pčelar iz Melenaca.

Branislav Mijatov

“Ove godine nisam imao ni bolesti kod pčela, tako da sam sasvim zadovoljan. Ako slučajno bude mraza u narednom periodu to će smetati voćkama, ali ne i pčelama. Jako je bitno da se one dobro utople. Sada u prirodi ima nektara, pa nema potrebe za dohranom pčela. Međutim, ako bude hladno duži period, da matica ne bi stala da zaleže jaja, onda se pčelama daje stimulativ. U dva deci vode se rastopi šećer i to pčele sakupljaju. Jednostavno moraju da imaju simulaciju prirode, da misle da je to nektar. Te pčele koje sad zaležu su nam najbitnije, za bagremovu pašu. One će nam za mesec dana doneti bagremov med”, dodaje naš sagovornik.

Gosti iz Šapca redovno pčelare u Melencima na suncokretu

“Pčelarstvom se bavim 25 godina i imam 190 košnica. Prošla godina je bila izuzetno dobra za pčelarenje, za razliku od prethodne dve koje su bile izrazito loše. U Melence donosimo pčele već 20 godina na suncokretovu pašu. A evo došli smo i na “Pčela fest” da ispoštujemo naše prijatelje i domaćine u selu. Proizvodimo bagrem, lipu i livadski med. Izimljavanje je bilo nešto malo lošije nego ranijih godina. Mislim da će ovo lepo vreme mnogo da pomogne pčelama da ojačaju. Imali smo malo gubitaka, ali su društva slabije izašla iz zime. Prva paša nas sad čeka na Ceru, to je bagrem, zatim idemo na Frušku goru na lipu, i onda ovde u Melence na suncokret”, objašnjava Davor Šašić, pčelar iz Šapca.

Davor Šašić

Pravilna upotreba pesticida štiti i biljku i pčele

Veoma veliko interesovanje prisutnih pčelara privuklo je predavanje o zaštiti bilja i očuvanju pčela.

“Radim sa pesticidima, a istovremeno sam i pčelar. Moj zadatak danas je bio da objasnim na koji način je moguće istovremeno štititi useve i očuvati pčele. Ja imam i voćnjak, a tu su i pčele. Postoji veliki strah ljudi od pesticida. Pesticida se najviše plaše poljoprivrednici. Oni ih kupuju, u direktnom su kontaktu sa njima, a često nisu sigurni u rezultate koji će ti pesticidi dati. Kada se suoči sa problemom insekata, bolesti, poljoprivrednik tada misli samo da spasi svoje kulture. O pčelama tada više niko ne misli”, objašnjava Siniša Ilinčić.

Siniša Ilinčić

“Kod zaštite bilja i očuvanja pčela, dve stvari su bitne. Poljoprivrednici moraju da znaju da se sredstva koja su otrovna za pčele ne koriste  pre i u toku cvetanja, već samo posle. Pčelar mora da zna da je med na malim parcelama, ali da je život pčela na velikim parcelama. On mora da se javi domaćinu gde ide. Da ostvari kontakt sa njim i da bira velike parcele i dobre domaćine. Jer ti veliki imaju knjige polja. Oni mogu ili ne moraju da vole pčele, ali zasigurno ne žele probleme. Sve drugo je kocka i sa jedne i sa druge strane”, dodaje naš sagovornik.

Biljke se ne prskaju pre cvetanja i u cvetu

Osnovno pravilo je da se biljke prskaju uveče ili tokom noći. Ali, nije dovoljno samo to znati.

“Mora da se zna da se voćnjak ne prska nikada, znači ni noću, kada u njemu ima korova koji cveta. Jer tada pčela neće uzeti pesticid iz voćnjaka, ali hoće sa korova koji cveta. Tada će se pčela otrovati od korova. Kada je u pitanju uljana repica, treba znati da nju sve napada, jer je kupusnjača koja je ukusna. Ali, ni ona se ne tretira kada cveta. Ona se štiti pre cvetanja. Prskati je u cvetanju je glupost, jer tada više ne može ništa da se uradi. Šteta je već učinjena. Sjajnik koji napada uljanu repicu jede polen. Prskati uljanu repicu protiv sjajnika kada ona procveta je bespotrebno”, kaže Ilinčić.

Mogućnost za razvoj apiturizma u Melencima

U Sloveniji je apiturizam veoma razvijen. Zbog toga je svaki savet na ovu temu dobrodošao. Melenačko društvo pčelara će se potruditi da pokrene i podstakne razvoj ovog vida turizma.

“Ako pratite trendove u turizmu možete da vidite da ljudi kod nas dolaze kako bi sreli druge ljude i da bi doživeli nešto autentično. Pčelarstvo je ustvari to nešto što je kod nas autentično. Mi smo po tome poznati. Prvi koji je učio o pčelarstvu u Beču je bio naš čovek – Anton Janša, za vreme Marije Terezije. Moram da kažem da je apiturizam dobra stvar. Ljudi to cene. To nije masovni turizam, već je turizam za dve do tri manje grupe koje uživaju u onome što pčele i naša priroda nude”, kaže Tomaž Rogelj, direktor Turističke organizacije Bled.

Tomaž Rogelj

“Postoji nekoliko ciljnih grupa kojima prilagođavamo program. Zavisi da li je reč o profesionalnim pčelarima kojima pokazujemo kako se mi ovim poslom bavimo. Iako u Sloveniji ima puno pčelara, mi se time i dalje više bavimo kao da nam je hobi. Sve je i dalje usko vezano za prirodu. U nekim drugim zemljama pčelarstvo je ozbiljna industrija, pa je ljudima interesantno da vide kako mi to radimo. Zatim, omogućavamo ljudima da se oslobode alergena, da se odmore, udišu mirise košnice, relaksiraju, šetaju. Da se približe prirodi u vremenu kada svi negde žure. Oni mogu i da rade u pčelinjaku sa domaćinima. Možda će naredno doba biti doba ekologije, pa ćemo mi to spremno dočekati. Moguće je da će tada odmor izgledati tako što ćemo gostima uzimati mobilne telefone, zaključavati ih negde i voditi ih da uživaju sa pčelarima”, dodaje naš sagovornik.

Elektronsko obeležavanje košnica

Veliki problem sa kojim se pčelari bore jeste i otkrivanje falsifikatora i falsifikovanog meda. Elektronsko čipovanje košnica bi u tome moglo i te kako da im pomogne. Reč je o projektu na kojem je rađeno više od godinu i po dana, a koji je jedinstven u regionu.

“Elektronsko obeležavanje košnica je veoma bitno jer omogućava sledljivost u proizvodnji. Ovo je projekat za koji nemamo uzora, jer ćemo biti prvi u regionu koji će na ovaj način obeležiti košnice. To je važno zbog kvaliteta proizvoda i dokazivanja geografskog porekla istog. Na ovaj način se smanjuju mogućnosti loše proizvodnje tj. smanjuje se mogućnost da se na tržitštu nađe falsifikovani med. Danas na tržištu može da se nađe med od pčela i med od “pčelara”. Ovaj sistem radi po principu radiofrekvencijskog obeležavanja koje se primenjuje kod obeležavanja životinja. I to je propisano evropskim standardima. Da li će ovaj način obeležavanja košnica biti prihvaćen – videćemo. Do sada sam imao dvadesetak prezentacija i mogu da kažem da je interesovnje pčelara bilo veliko”, kaže Darko Rajić, inovativni klaster za unapređenje pčelarske proizvodnje.

Darko Rajić

Sledljivost u proizvodnji je bitna kod otrkivanja falsifikata

Prema zvaničnim podacima u Srbiji ima oko milion i dvesta hiljdada košnica. Godišnje se proizvede između 6 i 7 miliona tona meda.

“To znači da se po košnici proizvede svega 6-7 kilograma meda. To nije dovoljno ni da se pčele prehrane. Zaključak je da mi ustvari imamo tačan zbir netačnih podataka. Uvođenjem ovog načina obeležavanja košnica tačno će se znati koja košnica koliko meda daje. Cena čipovanja košnica još nije tačno određena. Reč je o čipu veličine dva dinara, koji se kači na košnicu. Čitač očitava podatke koji se nalaze u tom čipu. I tu se završava čitav pčelarev posao. Nabavna cena jednog uređaja je oko evr0. Na to treba dodati pdv i našu zaradu. To je otprilike oko dva evra po košnici. Zna se da je vek košnice 12 godina. Znači to je na nivou košnice mizerno. Pčelar u svakom trenutku može da pokaže postojanje elektronskog dnevnika. Tu su greške minimalne, jer elektronika sve sama radi. Nema mogućnosti da se podaci ručno unose, ispravljaju”, objašnjava naš sagovornik.

Podsticanje pčelarstva

Razvoj pčelarstva osim republike pomažu lokalna samouprava i pokrajina.

“Grad će i ove godine podržati pčelare sa 5 miliona dinara. Jedna od novina, a do koje smo došli slušajući pčelare direktno, jeste da pošumljavamo teren bagremom. Podeljeno je 20.000 sadnica bagrama koji je važan i zbog pošumljavanja i zbog meda”, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

“Mi prepoznajemo ovakve manifestacije kroz svoju konkursnu liniju. Sredstva su namenjena manifestacijama koje održavaju tradiciju i karakteristične su za određeni deo teritorije Vojvodine. Takođe, naš sekretarijat podržava i pčelare i pčelarsku proizvodnju. U 2016. godini za pčelarenje je bilo namenjeno 5 miliona dinara. Rebalansom smo opredelili još 5 miliona. Naredne godine za te namene je izdvojeno 20 miliona dinara, koliko i i prošle godine. Ovaj novac namenjen je za nabavku pčelinjih društava, košnica, opreme, preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda. U ovoj godini smo dodali i mogućnost nabavke kontejnera. Opredelili smo rekordnih 25 miliona dinara. Konkurs je u toku i traje do 10. aprila. Pčelari mogu da računaju na povraćaj 50 posto uloženih sredstava. Žene nosioci gazdinstva, poljoprivrednici mlađi od 40 godina i oni koji su u otežanim uslovima mogu da računaju na povraćaj 60 posto sredstava”, kaže Nebojša Krsmanović iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo.

“Pozivam mlade poljoprivredne proizvođače da konkurišu za sredstva koja su namenjena mlađima od 40 godina. I ovaj konkurs je u toku. Oni mogu da ostvare do 90 posto bespovratnih sredstava. Maksimalni iznos je milion i po dinara. Avansno dajemo 75 posto sredstava, a 25 posto po realizaciji”, dodaje naš sagovornik.

Na “Pčela fest” iz Zrenjanina autobusom umesto vozom

Iako je bilo najavljeno da će i ove godine kao i prošle zainteresovani Zrenjaninci na “Pčela fest” moći da dođu organizovano vozom, to se ovoga puta nije dogodilo. Ipak, svi koji su se bili prijavili za ovu vožnju, stigli su na manifestaciju. Preveženi su autobusom od Zrenjanina do Melenaca.

“Drugi put sam na sajmu “Pčela fest”. Došli smo malo da se prošetamo, da izađemo iz kuće, da se družimo. Lepo je vreme, pa da to iskoristimo. Da nismo stalno kod kuće. Gledamo proizvode, a nešto ćemo i kupiti”, kaže Milica Dec iz Zrenjanina.

Milica i Ferenc Dec

“Prošle godine smo bili, ali je bila drugačija maršruta. Tada smo do Melenaca došli vozom. Ovoga puta prevoz je bio organizovan autobusom. Nešto se bilo zakomplikovalo, pa nije moglo da se dođe vozom, kako je bilo planirano. Ujutru smo prvo obišli Banju Rusandu, gde nam je bio obezbeđen doručak. U pitanju je medni doručak, hleb i med… Sada smo došli na trg u selu da vidimo neke nove proizvode, naučimo nešto novo”, dodaje Miličin suprug Ferenc Dec.

Besplatne krofne za posetioce i izlagače

Posetiocma i učesnicima manifestacije “Pčela fest” tradicionalno su deljene krofne.

“Ovo je treći put da se pridružujemo pčelarima i pomažemo im. Oni nama daju materijal, a mi im spremamo krofne. To se deli na manifestaciji “Pčela fest”. Mi pomažemo svim udruženjima u selu koliko god možemo. Danas smo spremili oko 600 krofni. Za to je bilo potrebno šezdesetak kiograma brašna, 40 kvasaca, soli, šećeara, 50 litara ulja za pečenje. Iz godine u godinu povećavamo broj krofni koje pečemo. Moram da kažem da je prošle godine testo za krofne pripremano u pekari, a ove godine smo same mi žene mesile. Da pokažemo da pravimo bolje krofne od pekara. Krofne smo počele da mesimo oko sedam, a u devet sati smo prve pečene već počele da delimo posetiocima”, objašnjava Zorica Berar, presednica Udruženja žena “Đurđevak” iz Melenaca.

Članice Udruženja žena Đurđevak iz Melenaca

Pobednici takmičenja u žičenju ramova

I ovoga puta zainteresovani su mogli da odmere snage u brzini žičenja ramova.

“Treći put se takmičim na ovom takmičenju. Prethodna dva puta sam bio drugi, a sada sam najbrži. Vežbalo se u međuvremenu. Do sada sam ožičio jako puno ramova, ni sam ne znam koliko. To je posao koji se radi zimi, kada nema posla u pčelinjaku. Nagrada za prvo mesto je staklena košnica”, kaže Marko Mijatov pčelar iz Melenaca.

“I ja se takmičim treći put ovde. Do sada sam bio prvi, a sada sam drugoplasirani. Ovo je bila taktika. Bolji je poklon za drugo mesto (smeh). Šalim se svakako, dečko je stvarno bio bolji ovoga puta. Dobio sam satne osnove, kape pčelarske i zbeg”, objašnjava Ivica Halas, pčelar iz Melnaca.

“Ovoga puta sam trećeplasirani. Drugi put se takmičim u žičenju ramova. Prošlog puta sam bio drugi. Jako sam zadovoljan sa poklonima, kao i organizacijom manifestacije. Konkurencija je bila jaka, kolege su bile bolje. Brzina je bila stvarno jedino važna. Dobio sam bežalicu, uramljenu matičnu rešetku i pet neuramljenih rešetki, kesu flašica za propolis i paket satnih osnova”, kaže Nemanja Lukić, pčelar iz Sremskih Karlovaca.

Deca iz predškolske ustanove i nižih razreda osnvne škole dr Boško Vrebalov tradicionalno su se predstavili igrom i kostimima. Splet igara izvelo je i KUD „Kolo“.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh