 (1).gif)
Pastir je kao zanimanje, vekovima bilo prisutno u našem ravničarskom kraju. Zbog ubrzanog i modernog uzgoja životinja, danas vrlo retko na livadama i pokraj puta možemo videti pastire okružene stadom ovaca, koza ili krdom krava.
Mađarska prezimena poput Juhas (Juhász), Pastor (Pásztor) i Čordaš (Csordás) verno čuvaju sećanje na ovo nekada veoma poštovano zanimanje u našoj sredini.
Život pastira je bio veoma težak. Oni su od ranog proleća do kasne jeseni bili van svojih domova. Radili su od „jutra do sutra“, da bi članovima porodice obezbedili uslove za život.
.jpg)
Njihov rad se uglavnom vršio na otvorenom i često su ga obavljali uz pomoć konja ili psa.
Manifestacija „Pastirski dan“ koja je juče održana u Mužlji, trinaesti put zaredom, jedan je od načina da se prikažu život i rad nekadašnjih pastira. Tako je juče prikazan i gastronomski momenat, kroz takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša i onih pastirskih jela, koja su gotovo zaboravljena – tarane, proje, pastirske pite. Bilo je tu i slatkih i slanih kolača, kvalitetne domaće rakije.
I na kraju, mladi bičevaoci imali su zadatak da prikažu zanimljive pastirske igre bičem, osnovnim alatom svakog pastira, koji im je bio od velike pomoći pri uzgoju životinja.
Piše: Tivadar Borbelj
.gif)
.gif)
