Radnici zrenjaninskog “Šinvoza” imali su nedavno poseban zadatak – da remontuju lokomotivu sa Šarganske osmice, koja šparta uskom prugom na Mokroj gori.
Posle više od četiri meseca rada na njoj, a čak 40 dana pre roka, čuvena lokomotiva je opravljena i biće vraćena na svoj kolosek. Direktor “Šinvoza” Radomir Miljuš kažeda je u pitanju jedno od najstarijih voznih sredstava u funkciji, na samo na našim prostorima, nego i šire.
– Nakon niza godina, u proizvodnim halama kompanije “Šinvoz” remontovana je jedna parna lokomotiva uzanog koloseka. U pitanju je lokomotiva koja saobraća u specijalnim prilikama na turistički najatraktivnijoj pruzi u Srbiji, na Mokroj gori, pa je time veoma značajna za železnicu i Srbiju. Na parnjači koja je kod nas 2004. godine generalno remontovana, sada je odrađena kontrola i sanacija kotla, kočionog sistema, zamena bandaža točkova i još niz poslova – kaže direktor preduzeća za remont šinskih vozila.
NA REMONTU ANGAŽOVANI I PENZIONISANI RADNICI
Opravka te lokomotive rađena je na osnovu programa Vlade Republike Srbije za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila. Za ovaj posao angažovana je stara garda majstora, sastavljena od desetak ljudi sa decenijskim iskustvima u popravci parnjača. Neki od njih su “povučeni” iz penzije, da bi se pozabavili kraljicom uskih pruga. Po rečima Miljuša, bilo je među ovim radnicima nostalgije, ali i mnogo entuzijazma, jer su stari majstori osvežili svoja sećanja i stručna znanja.
Profesor Visoke železničke škole strukovnih studija i ljubitelja železnica Zoran Bundalo kazuje da je parna lokomotiva koja je remontovana u Zrenjaninu napravljena 1923. godine u fabrici “Jung” u Nemačkoj. Stigla je u Srbiju iste godine u paketu sa još 68 lokomotiva, na osnovu ratne reparacije.
Prizor sa Šarganske osmice
– Sve do 1958. bila je u Kruševcu, a onda se seli u Zaječar, gde je locirana sve do 1977. godine, kada prestaje saobraćaj na uzanim prugama Srbije – priča Bundalo i napominje da su parne lokomotive iz serije kojoj pripada i ova sa “Šarganske osmice” bile najbrojnije parnjače uskokolosečne pruge od 760 milimetara.
U periodu od 1904. do 1949. godine proizvedeno je ukupno 185 komada iz te serije, i to u fabrikama u Lincu, u Budimpešti i Nemačkoj, a posle Drugog svetskog rata još 20 u firmi “Đuro Đaković” u Slavonskom Brodu. Od 185 ovih lokomotiva sačuvano je svega 19. Samo šest su u saobraćaju, i to dve u Srbiji, dve rade u bosanskom rudniku Banovići, a dve su na šinama u Austriji.
Izvor : Dnevnik.rs, Ž. Balaban