Bake i deke, posle roditelja, imaju najznačajniju ulogu u životu deteta. Tu su da pomognu kada je to potrebno – da pričuvaju decu, skuvaju ručak, srede kuću… Često svoje slobodno vreme posvećuju upravo unucima. Nije retko ni da decu vode i odvode iz vrtića, jer mame i tate to ne mogu da stignu da urade. Da bi im pokazali da znaju koliko su bitne u životu dece, vaspitačice srednje grupe u vrtiću „Crvenkapa“ organizovale su otvorena vrata za bake.
„Baka servis“ priskače u pomoć kad god je to potrebno. Ako se desi da skoči temperatura ili da mama i tata moraju ostanu duže na poslu, ako se dete povredilo… I u mnogim drugim situacijama i roditelji i deca mogu da se oslone na bake. Upravo zbog toga vaspitačice Verica Krstić i Suzana Malešević Paunov iz vrtića „Crvenkapa“ došle su na ideju da organizuju otvorena vrata za bake. Tokom sat vremena druženja bake su bez ikakvih obaveza mogle da uživaju u igri sa svojim unučićima.
„Ovu ideju imamo odavno. Postoji manifestacija Sunčana jesen života, ali tada nismo uspeli da organizujemo otvorena vrata za bake, pa smo rešili da to sada realizujemo. Želeli smo da bake dođu u vrtić da vide kako funkcionišemo, šta sve radimo, kako je deci sa nama, gde borave kada nisu kod kuće… Bake imaju veoma značajnu ulogu u odrastanju dece. One mnogo znače i roditeljima. Primetili smo da mnoge bake i deke dovode decu u vrtić i odvode ih kući. Bake još i spremaju, kuvaju, imaju mnogo obaveza. Ipak, čini nam se da su, uprkos toj značajnoj ulozi, malo skrajnute, pa smo hteli da ovim gestom i njima damo pravu ulogu. Da dođu u vrtić bez obaveza, samo da se druže“, kaže Suzana Malešević Paunov, vaspitač srednje grupe u vrtiću „Crvenkapa“.
Pesme i igre za bake
„Deca su recitovala, pevala, igrala. Bake uglavnom ne dolaze na naše priredbe, pa je ovo bila prava prilika da im pokažemo šta radimo sa decom. Takođe, deca su im pokazivala svoje omiljene igračke. Kada su bile male one nisu imale igračke kakve sada imamo u vrtiću i vrlo rado su prihvatila igru sa decom. Ovo je prvi put da smo organizovali otvorena vrata za bake. Mi imamo otvorena vrata za roditelje koji nam prikazuju zanimanja kojima se bave. Veoma smo zadovoljni odzivom baka. Mislim da su skoro sve bake došle. Nekima su i po dve bake došle. Deca su jako srećna zbog ovog. Čitavo jutro su pitali kada će bake doći, kada će bake doći. Spremili smo bakama i poklončiće. To su magneti za frižider. Koliko smo uspeli da vidimo i bake su bile veoma srećne zbog druženja su unučićima“, dodaje naša sagovornica.
Ni bake ni deca nisu skidali osmeh sa lica
Dok je trajalo druženje baka i unučića niko od prisutnih u srednjoj grupi dece u vrtiću „Crvenkapa“ nije skidao osmeh sa lica.
„Jako sam prijatno iznenađena što sam pozvana u vrtić na druženje sa decom. Čula sam da neće biti proslave 8. marta ovde u vrtiću i izdvojila sam vreme da dođem da vidim decu kako su slatka, raspoložena, zadovoljna. Vidim da su i druge bake veoma zadovoljne. Svi imamo osmeh na licu. Videli smo i šta deca uče dok su im roditelji na poslu, jer su nam recitovali i pevali. Deca lepo izgledaju što znači da su zadovoljna, naspavana. Čujem i da imaju fine obroke. Nena mi stalno kaže da u njenom tanjiru ništa ne ostaje i da često traži dodatak. Kad nema dodatka onda, kaže, ide u sobu, a kada ima i to pojede. A ja joj kažem da ne traži dodatak jer je debeljuškasta“, kaže kroz smeh Jelena Antin, baka Nene Antin.
„Ja volim svoju baku puno. Sa bakom crtam. Kada mi ona veže kecelju oko struka onda zajedno mesimo pite. Baka ima kucu Poka. Ja je puno volim i stalno se igram sa njom“, objašnjava Nena Antin.
Daljina nije sprečila bake da dođu na otvorena vrata u vrtiću
Da bi se družile sa decom bakama nije bilo teško da dođu bez obzira što dosta njih ne živi u Zrenjaninu.
„Ja sam iz Elemira. Došla sam kod unuka u vrtić da vidim kako mu je ovde, šta radi. Vidim da je ovde lepo, da su deca raspoložena. Bake su, takođe, srećne. Moj unuk se zaželeo bake, pa samo hoće da ga držim u krilu. On vikendom i po nekoliko dana tokom raspusta dolazi u Elemir kod babe i dede. Meni je jako lepo sada sa njim. Veoma mi se sviđa ova ideja vaspitačica i podržavam je. Ovo je pun pogodak, veoma je interesantno. Nedavno sam imala malo problema sa krstima, ali sam prizdravila i došla sam. Osim Tadije imam još dva unuka. Matija je stariji i ide u prvi razred, a Maksim živi u Beogradu i tamo ide u vrtić. Kad god je potrebno ja sam tu za svoje unuke. Najvažnije je da su dečica zdrava i da mi možemo da pomognemo našoj deci kada je to potrebno. Baš mi je lepo danas ovde“, kaže Jelica Isak, baka Tadije Kovača.
„Baku volim najviše na svetu. Kada sam na selu najviše sa dedom hranim zeke. Tamo ima i jedna kuca. Volim i da skupljam jaja od koka“, kaže Tadija Kovač.
Sa bakom pravim kolače, testo za supu…
„U ovoj grupi imam dvoje unučića. Jako mi se sviđa ideja o dolasku baka u vrtić i nije mi bio problem da dođem iz Perleza. Druženje je divno. Veliki broj baka se odazvao. Deca su zadovoljna, a bake su prezadovoljne“, objašnjava Snežana Vuleta, baka Koste Maksića i Jane Barjaktarov.
„Ja puno volim baku. Sa njom se igram i pravim kolače. Moja baka živi u Perlezu, pa kada odem kod nje sakupljam jaja, mazim kucu, mace“, dodaje Kosta Maksić.
„Jako je lepo i baš je dobra ideja da dođemo da vidimo gde deca provode vreme. Zaista sam se iznenadila pozivom. Nisam se ni sekunde dvomila da li da dođem. Moram vam reći da se dede malo ljute i da su ljubomorni, jer je druženje bilo namenjeno samo bakama“, kaže Danica Barjaktarov, baka Jane Barjaktarov.
„Puno volim baku. Sa njom se baš lepo igram. Pomogla sam joj da napravi rezance za supu. Baš volim što je baka u vrtiću danas“, objašnjava Jana Barjaktarov.
Susret starih poznanika
Otvorena vrata za bake bila su prilika i da bake tu sretnu prijatelje i poznanike iz mlađih dana.
„Gotovo svakodnevno provodim određeno vreme sa unučićima koji su u ovom vrtiću. Ideja da dođem ovde i vidim šta su sve do sada naučili mi se svidela čim sam saznala da se organizuje druženje baka i dece. Mislim da je to jako važno i za decu i za nas. Svi koji smo ovde smo zaista srećni, presrećni i ponosni na naše unučiće. Vidi se da vaspitačice zaista znaju šta rade i kako da kod dece podstiču ono najbolje što imaju u sebi. Ovde sam srela i nekoliko prijateljica koje znam dugi niz godina, ali sa kojima se dosta dugo nisam videla. Sa nekima sam čak i radila dok nisam otišla u penziju. Ovo je bila prilika da se ispričamo i saznamo šta se to izdešavalo u našim životima od kada se nismo videli. Naravno, sve to uz igru sa decom“, kaže Verica Sinadinović, baka Mihajla i Jovana Bilić.
„Babu volim koliko dišem i još puno više. Kad odemo kod nje šutamo loptu, vozimo trotinet, mazimo kuce Džonija i Dundu, igramo se sa bratom Aleksom, ali idemo i sa dedom u prodavnicu. Sada smo babi pokazali naše omiljene igračke. To su slagaice, kocke…“, gotovo u glas govore blizanci Mihajlo i Jovan Bilić.
Čini se da je vreme za druženje i bakama i deci proletelo brže nego što su očekivali. To samo znači da je ideja o otvorenim vratima bila pun pogodak i da bi mogla da se ponovi. A kako i deke imaju značajno mesto u životu dece, možda bi vaspitaice mogle da pozovu i njih na druženje sa decom. Pogotovo što nekima već sada nije bilo pravo što su samo bake pozvane, ali su to pripisali obeležavanju 8. marta – Dana žena.
.gif)
.gif)
