Otkrivena slika sa tri sloja pokrenula priču o konzervatorsko-restauratorskoj službi u Muzeju

Zaintrigirani pričom o tome kako su stručnjaci zrenjaninskog muzeja otkrili tri slikarska sloja, odnosno tri slike jednu preko druge na jednom platnu, želeli smo da saznamo ko i kako dolazi do takvih zanimljivih otkrića. I dobili smo odgovor.

U pitanju je konzervatorsko-restauratorska služba. Ovaj tim vodi Jelena Gvozdenac Martinov, akademski slikar i konzervator u Narodnom muzeju Zrenjanin.

Sa ljubavlju i radošću govori nam o tome šta u stvari podrazumeva ovaj posao.

– Konzervatori imaju zanimljiv posao. Jer, nikad se ne zna na kakve stvari mogu da naiđu u procesu konzervacije -započinje priču naša sagovrnica. -Uloga konzervatora ima više svrha: u kreiranju stalne postavke, u donošenju odluka o svakom predmetu koji se nalazi u muzeju, o izlaganju pojedinačnih predmeta na privremenim izložbama, njihovom iznošenju iz depoa, prenošenju predmeta sa mesta na mesto. O svemu tome odlučuje konzervator. Nijedan predmet bez konzervatorske obrade ne može se naći u postavci. Konzervacija znači čuvanje. Dakle, konzervator je neko ko čuva.

Zrenjaninski muzej ima konzervatore za metal (arheološki predmeti u najvećem broju), za drvo, za slikarske radove, keramičke i  tekstilne predmete. Ova služba Narodnog muzeja rado se odaziva na pozive za saradnju sa drugim institucijama. Ističu saradnju sa osnovnom školom u Tarašu. Tamo su učestvovali  u zajedničkim radionicama sa đacima prilikom formiranja spomen-sobe i konzervacije dela Ljubice Tapavički, umetnice rodom iz tog malog mesta. Slično, i sa učenicima HPTŠ Uroš Predić. Ovaj ženski tim kopmletno je konzervirao i restaurirao slike u kabinetima gradonačelnika, njegovih pomoćnika, i predsednika gradske skupštine, koje su u vlasništvu lokalne samouprave.

Tokom razgovora pokušali smo da saznamo još nešto o zanimljivom slučaju s početka naše priče. U čitavoj toj akciji su učestvovali i stručnjaci iz zrenjaninske bolnice, sa Odeljenja radiologije, i slika je trenutno na hemijskoj analizi na jednom institutu u Novom Sadu.

Pitali smo se kako i ko u takvim slučajevima odlučuje koji će se sloj slike sačuvati.

–Proces je sledeći. Sazove se komisija koju čine konzervatori sa najvišim ugledom u svojoj struci. U konkretnom slučaju, petočlana komisija je posmatrajući sliku i rendgenske snimke, donela odluku da se donji sloj ne otkrije, već da se to samo fotodokumentuje, i da se u tom obliku izlaže, a ostavljen je da živi drugi sloj, dok je prvi sloj slike uklonjen. Fotodokumentacija podrazumeva UV snimke, infrared fotografije, rendgenske  i CT snimke. -Štedljivo daje informacije Jelena Gvozdenac Martinov, jer je za narednu godinu planirana izložba posvećena upravo ovoj slici i priči ili pričama koje to platno čuva.

Martinov je direktor Narodnog muzeja Zrenjanin i s ponosom ističe uspeh sezone ove renomirane kuće, a punog srca, kako kaže, dočekuje letnji period koji će atrijumu – novom pelepom prostoru u muzeju, ali i generalno u Zrenjaninu, udahnuti život. Atrijum je otvoren u Evropskoj noći muzeja, i sugrađani su već prepoznali to mesto kao pravi ambijent za održavanje različitih programa.

-Obnovu Atrijuma, kroz projekat Gradovi u fokusu, finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Uređena je fasada zida zgrade pozorišta, dvorište je popločano (za popločavanje je korišćena i čuvena žuta cigla), postavljenI su osvetljenje i pokretna pozornica, kupljene su stolice za posetioce i ozvučenje. Naš Atrijum – kaže – može da parira sličnim prostorima u starim gradovima, i već u junu imamo zakazane promocije knjiga, a planiramo i projekcije filmova tokom letnjih meseci. Posebno mi se dopada što iz Atrijuma čujemo cvrkut ptica tokom celog dana – završava direktor Narodnog muzeja Zrenjanin Jelena Gvozdenac Martinov.