Ognjen Varićak: Amerika može da bude obećana zemlja, ali i potpuno suprotno od toga

Ognjen Varićak potiče iz sportske porodice. Rođen je u Banatskom Karađorđevu. Završio je Zrenjaninsku gimnaziju, društveno-jezički smer i za to vreme živeo je u Domu učenika Angelina Kojić-Gina. Poslednje četiri godine živi u Čikagu, gde je nedavno zavrsio osnovne studije. Diplomirani je kineziolog i sertifikovani NSCA personalni trener. Slobodno vreme provodi u nekom obliku fizičke aktivnosti – bilo da je to šetnja u prirodi ili trening kod kuće. Vremenski je relativno ograničen, objašnjava, pa gleda da vreme iskoristi što bolje. Kao srednjoškolac nije bio ljubitelj učenja. Ali to se u poslednjih 5 godina promenilo i, kako kaže, možda postalo njegovo glavno zanimanje. Pronašao se u poslu koji radi, tako da su čitanje i učenje, osim fizičke aktivnosti, postali njegov omiljeni hobi. Povrh svega gleda da iskoristi život u Americi i obiđe što više mesta. Jer, ipak, je Amerika zemlja sa 50 različitih država.

Iako je hiljadama kilometara daleko Ognjen Varićak se često seti Zrenjanina i vremena provedenog u Domu učenika Angelina Kojić-Gina.

“Vreme provedeno u domu ću sigurno pamtiti kao jedan od najlepših perioda do sada. Često se setim doma i prijatelja koje sam stekao tamo. I dalje se čujem sa bivšim cimerima i svako malo razmenimo po neku smešnu priču koja nas podseća na dom. Nisam siguran da li bih mogao da izdvojim jednu stvar, jer svaka po sebi nosi nešto posebno. Ali rado se setim doma i svega onog što ga je činilo. Počev od portira, do osoblja u kuhinji, vaspitačica i vaspitača. Mogao bih danima da pričam o dragim i smešnim događajima, ali dom je za te 4 godine, baš kao što mu i ime kaže, za mene bio pravi dom. Društvene mreže su mi omogućile i da ispratim koliko-toliko živote ljudi iz doma sa kojima se ne čujem toliko često”, kaže Ognjen Varićak.

Zrenjanin ima posebno mesto u srcu

“Zrenjanin, kao i dom, ima posebno mesto u mom srcu. Ne toliko zbog samog grada, već zbog ljudi koje sam upoznao za tih nekoliko godina dok sam pohađao srednju skolu. Zrenjanin najviše pamtim po košarci i treninzima jer je kosarka bila glavni razlog odluke da provedem 4 godine u domu. Iz tog perioda mi mnogo toga nedostaje. Kada bih morao da izdvojim jednu stvar to bi verovatno bila košarka i sve ono što je dolazilo sa njom. Počev od Domijada i putovanja sa ginmazijskim timom do klupskih takmičenja sa Proleterom za koji sam igrao dug niz godina. Nažalost, ne dolazim toliko često u Zrenjanin. Poslednje 4 godine sam se fokusirao na studije, vremenski sam bio poprilično ograničen, tako da ni svoj pravi dom – Banatsko Karađorđevo nisam posećivao oniliko često koliko sam želeo. Nadam se da će biti više prilike za to u skorijoj budućnosti”, dodaje naš sagovornik.

Čak i kada to ne shvatate odmah, život u domu i te kako utiče na formiranje ličnosti.

“Gledajući iz ugla mlađeg sebe, koji je često bio buntovan, mislio sam da život u domu i nije imao mnogo uticaja na mene. Međutim, gledajući iz ovog ugla, vreme provedeno u Zrenjaninu je sigurno imalo velikog uticaja na moj razvoj. Život u domu mi je najviše pomogao tako što danas kada donosim neke bitne odluke, to iskustvo koristim kao smernicu za stvari koje su zaista bitne u životu. Ljudi i trenutci koje delimo sa ljudima. Toga se uvek setim”, ističe naš sagovornik.

Život u Americi

Mnogi u Srbiji život u Americi zamišljaju na osnovu onoga što su videli u holivudskim filmovima.

“Život u Americi je poprilično drugačiji od života u Srbiji. Takođe, i život u samoj Americi, u zavisnoti od toga u kom delu Amerike se nalazite je opet veoma različit. Ako bih najbolje mogao da opisem Ameriku, to bi bila slika u kojoj imate staru Jugoslaviju izmešanu sa drugim nacijama i kulturama, delovima sa drugačijim vremenskim zonama i klimom, a gde svi dele dve stvari: jezik i zakon. Uz to, život u Americi se razlikuje i po životnom stilu koji je manje više prisutan svuda u Americi. Većina stvari zavisi od posla. Ali i to je dosta subjektivno, jer ima ljudi kojima finansije nisu problem, pa mogu da  uživaju u svim čarima Amerike”, objašnjava Varićak.

“Ljudi su ovde dosta udaljeni jedni od drugih. Mada to i ima smisla kada pogledamo da ovde žive mnoge kultuture, nacije, da se govore različiti jezici i da su tu ljudi sa različitim uverenjima. Kako političkim tako i verskim. Sve u svemu, u poređenju sa Srbijom, Amerika ima i svoje prednosti i svoje mane. Ja nikada nisam bio student u Srbiji, pa ne bih puno mogao da govorim o sličnostima i razlikama studiranja u ove dve zemlje. Znam samo da je u Americi drugačiji sistem školovanja u odnosu na nas. Fakultet daje više izbornih opcija. Imate glavno usmerenje kojim prevashodno želite da se bavite nakon studija i ono se zove Major. Ja sam se opredelio  za smer “Kinesiology and Exercise Science.” Pored glavnog usmerenja, takođe, možete izabrati  podusmrenje koje se zove Minor. Tu sam se odlučio za psihologiju i marketing”, kaže naš sagovornik.

Amerika kao obećana zemlja

Amerika je često asocijacija na obećanu zemlju.

“Opet, i ovo je dosta subjektivno. Sve zavisi od vaših ciljeva u životu i načina života koji vam prija. Dosta  naših ljudi je došlo ovde i jednostavno nisu se pronašli. Sa druge strane ima onih koji su odlučili da ostanu. Ja bih rekao da je Amerika obećana zemlja ukoliko imate krug ljudi kojima možete da verujete. Jer u Americi sve zavisi od toga ako dolazite sami, bez porodice, kao što sam ja došao. Većina nas, koji smo došli na studije ili imigrirali nema porodicu ovde, tako da smo morali da pronađemo ljude od poverenja na koje uvek možemo da se oslonimo. Međutim, ukoliko ste labilna osoba, Amerika može da postane baš suprotno od obećane zemlje, pa i gore od toga”, objašnjva Varićak.

“U Americi me je prijatno iznenadila činjenica da u Čikagu ima jako puno naših ljudi. Čikago zaista jeste drugi najveći srpski grad. Anegdota koju često čujem od naših ljudi je da su engleski bolje znali dok su bili u Srbiji, jer su gotovo svi prestali da ga pričaju u Americi. Ima toliko naših ljudi koji se mogu sresti na svakom koraku, počev od srpskih manastira i crkava, pa do restorana i raznih kompanija. Tako da zaista u nekim slučajevima engleski i nije toliko potreban. Od kada sam u Americi, na svu sreću, nisam imao neprijatnih situacija koje su vredne pominjanja, jer su bile manje više slične onima koje sam imao i u Srbiji”, ističe naš sagovornik.

Dve trećine Amerikanaca boluje od ozbiljnih bolesti

Zemlje u Evropi se slično bore sa pandemijom korona virusa. Većina prilično rigoroznim merama i strogom kontrolom granica.

“Amerika se, kao i sve ostale zemlje, fokusira na nošenje maski i socijalno distanciranje koje je obavezno u javnim ustanovama i javnom prevozu. Međutim, većina Amerike ima drugi i ozbiljniji virus sa kojim se bori, a to je hrana koju jedu i neaktivan način života. Više od 70% Amerikanaca pati od neke bolesti kao što su gojaznost, insulinska rezistencija ili povišen krvni pritisak pa do pogoršanog mentalnog zdravlja. I to se povećava iz dana u dan. Sa pojavom korone došlo je do porasta gore navedenih zdravstvenih prblema. Smatram da su ovo mnogo ozbiljnije stvari koje prete Amerikancima, a zbog kojih je i korona virus uzeo maha u ovoj državi”, kaže Varićak.

“Korona, srećom, nije izmenila moje planove. Nastavio sam sa svakidašnjim radom i studijama. Međutim, situacija se menja iz dana u dan i ništa nije zagarantovano. Zakoni se svakodnevno menjaju. Dosta toga i zbog od nedavno nove politike Amerike i nisam siguran šta možemo očekivati u skorijoj budućnosti”, dodaje naš sagovornik.

U inostranstvu naučiš da budeš sam sebi najboji prijatelj

Život u domu učenika i život u inostranstvu često imaju sličnosti. Bar na početku.

“Kao sto sam već rekao, u početku nisam mogao da uvidim pozitivne stvari žiivota u domu i kako je taj period uticao na mene. Sada to mogu. U dom nisam otišao sa predrasudama, jer sam bio pripremljen i znao sam šta mogu da očekujem jer je moj stariji brat, Vukašin, živeo u domu. On i dan danas nosi pozitivna iskustva iz tog vremena. Nedavno je postao kum osobi koja je živela u domu i mislim da to samo za sebe govori sve”, kaže Varićak.

“Svakome bih preporučio da okuša život u inostranstvu. Srbija jeste moj dom, ali isto tako, smatram da treba naučiti i o životu napolju. O drugim ljudima, kulturama i načinu života uopšte. Ne samo zbog onog što je tuđe, već da bismo naučili više da poštujemo ono što je naše. Nije sve onako kako nam je servirano preko medija. Nažalost, živimo u jako čudno doba i smatram da bi najbolje bilo za svakog da se uveri sam za sebe i možda razbije neke predrasude o inostranstvu. Svakako, Srbija je moj pravi dom i ima svoje čari, ali isto tako, Amerika i inostranstvo su mi pružili mogućnost da u potpunosti upoznam sebe. Jer na kraju krajeva u Americi sam ostao sam sa sobom. Odvojen od svega što sam do nekad znao i to me je nateralo da postanem svoj najbolji prijatelj”, zaključuje na kraju razgovora Ognjen Varićak.

Fotografije ustupio Ognjen Varićak