I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Održan jubilarni 25. Memorijal dr Radu Flora

„Memorijal dr Radu Flora“ održava se svake godine s ciljem da podseti na zasluge i rad najvećeg naučnika rumunskog porekla, prosvetnog radnika, književnika. Memorijal je održan 25. put, na dan rođenja dr Radu Flore, 5. septembra.

U sali Gradskog veća održan je prijem za učesnike Memorijala. Delegaciju su primili zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnici gradonačelnika Željka Milošević i Dragan Ćapin.

-Dr Radu Flora je mnogo toga uradio, a podsetiću vas samo da je autor 90 knjiga i 23 udžbenika, što jasno govori o veličini njegovog naučnog rada. Grad je počastvovan što je imao ovakvog sugrađanina, koji je najveći naučnik rumunske nacionalne manjine. Dogovoramo se da izdamo knjigu koja će prikazati sve ono što se na naučnim skupovima govorilo, a povezano je sa dr Radu Florom, tokom proteklih godina, izjavio je Saša Santovac.

PerSu marketi

Nakon prijema, predstavnici gradske vlasti i delegacija, uputili su se u Karađorđev park, kako bi u Aleji velikana, kraj biste Radu Flore, položili venac.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

-Ove godine slavimo 55 godina postojanja, i 25 godina u čast našem osnivaču. Juče smo počeli u Vršcu, gde je profesor Flora radio, a danas u mestu njegovog rođenja. To je bio najveći rumunski naučnik sa ovih prostora, književnik, pesnik, organizator… Bio je uključen u sve kulturne manifestacije. Mi možemo samo da se poklonimo seni ovog velikana, i da pokušamo da nastavimo gde je on stao. Bista u Karađorđevom parku govori dovoljno koliko grad Zrenjanin ceni svog sugrađanina, istakao je organizator Memorijala i predsednik Društva za rumunski jezik Vojvodine, Lučijan Marina.

Završni deo protokola Memorijala označen je simpozijumom i otvaranjem izložbe u Baroknoj sali Gradske kuće, u okviru koje je radove izložio i njegov sin Viorel Flora.

„Svo ovo poštovanje on je zaslužio svojim radom. On je ustajao ujutro u pet i radio i pisao do iza ponoći. Radio je to i dok je putovao, u autobusu, svuda, a knjige su nastajale zahvaljujući, pre svega, njegovom fantastičnom pamćenju, daru koji imaju veliki ljudi. Ono mu je pomoglo da toliko podataka drži u glavi i pretače ih u knjige“, priseća se Viorel Flora.

 

 

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh