I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Odobren projekat za zamenu 11.000 svetiljki u sistemu javne rasvete – dekorativna rasveta na još dva mosta

Vest da je nedavno odobren projekat javno-privatnog partnerstva kojim će biti omogućeno da se na teritoriji grada Zrenjanina zameni 11.000 starih svetiljki, što će u mnogome uticati i na efikasnost javne rasvete, ali i ostvariti značajnu uštedu, bila je povod za razgovor sa Elvirom Rošival Hanđa, odgovornim inženjerom za javno osvetljenje i za objekte Javnog preduzeća za urbanizam grada Zrenjanina. Očekuje se da će ugovor za ovaj veliki posao biti potpisan sredinom godine, te da će na jesen otpočeti i zamena prvih svetiljki. Još jedna novina, kada je u pitanju dekorativna rasveta, jeste ta da je Gradska uprava ugovorila dekorativno osvetljenje Pešačkog mosta i mosta kod Policijske uprave. Kroz razgovor saznajemo i kakvo je stanje mreže, zašto se ne reaguje kada su delovi pojedinih ulica u mraku izvesno vreme, da li u Zrenjaninu postoji vandalsko ponašanje koje rezultira uništavanjem objekata javne rasvete. 

– Sistem javnog osvetljenja počinje u trafostanicama, na blokovima javnog osvetljenja, a u selima imamo isključivo trafostanice u kojima postoje komandni uređaji za javno osvetljenje. U gradu imamo 89 ormana u kojima smo uspeli da izvučemo komandne uređaje, tako da naš izvođač može da interveniše i da popravi neke kvarove. U trafostanicu, onda kada se desi kvar, ne sme da ulazi niko osim ekipa Elektrodistribucije, i to je, iz bezbednosnih razloga, i razumljivo. Najkomplikovanije je onda kada se desi kvar u trafostanici, jer tada u mraku ostane i nekoliko ulica, ponekad i ceo rejon. To je daleko veći problem od one situacije u kojoj ne radi po koja sijalica, pa se desi da imamo deo sa mračnim delom, ali je većina osvetljena. Niko ne može da krivi Elektrodistibuciju što nekada ne reaguje brže, jer na osnovu Zakona o energetici iz 2003. godine, oni više nisu obavezni da održavaju javno osvetljenje, i samo zbog blokova javnog osvetljenja, oni nama praktično izlaze u susret i rade opravke, ali njihova mreža je njima prioritet, a to su domaćinstva. Svima je bitnije da imaju struju u kući, da mogu da rade aparati, rashladni uređaji, nego da radi sijalica na ulici, kaže naša sagovornica na početku razgovora.

Kako izgleda mreža javnog osvetljenja u našem gradu?

Fordomanija

Elvira Rošival Hanđa: Imamo 447 trafostanica i ormane javnog osvetljenja, odnosno komandne uređaje neophodne za funkcionisanje javnog osvetljenja. Sledeći segment je instalacija – imamo oko 600 kilometara vazdušne mreže, i 200 kilometara kablovske mreže. Oko 2.000 stubova je u vlasništvu lokalne smaouprave. Reč je o čeličnim stubovima javnog osvetljenja koji su postavljeni duž javne magistrale, u naseljima kolektivnog tipa stanovanja, zatim tu spadaju i petometarski stubovi i oni u Banatskoj ulici, u Sarajlinijoj, na Obali pionira.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kakvog su kvaliteta svetiljke? Samim tim možemo da se osvrnemo i na kvalitet osvetljenja.

Elvira Rošival Hanđa: Svetiljke su stare i dotrajale, većina njih. Izuzetno sam ponosna na činjenicu da je nedavno prihvaćen projekat javno-privatnog partnerstva koji podrazumeva zamenu 11.000 svetiljki na teritoriji grada Zrenjanina. Precizno gledano, realizacija ovog projakta podrazumevaće zamenu svih starih svetiljki sa živinim sijalicama i onih natrijumovih svetiljki koje su dotrajale, a za koje nemamo rezervne elemente.To je veoma značajna odluka koja će rezultirati time da ćemo dobiti nove svetiljke koje bolje osvetljavaju, koje će imati duži vek i što je najvažnije, koje će napraviti ogromnu uštedu. Nadam se da ćemo ugovor potpisati sredinom godine. Realizacija zamene svetiljki neće moći da počne pre početka jeseni, a očekujemo da će biti završena sredinom 2020. godine. Mi smo napisali taj projekat prema Zakonu o javno privatnom partnerstvu. Svetiljke nećemo menjati u užem gradskom jezgru gde bez saglasnosti profesora Mitrovića koji je projektovao centar Zrenjanina, ne možemo ništa da radimo na svoju ruku. Takođe, imamo određene delove grada koji su u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, gde opet ne možemo da menjamo svetiljke kroz javnu nabavku, već se to radi na osnovu posebnih urbanističkih projekata, tako da smo te stvari u projektu izostavili. Izostavili smo i svetiljke koje su postavljene poslednjih pet-šest godina. Na primer, magistrala nam je vrlo dobro osvetljena, i tu ima preko 600 svetiljki koje bi bilo šteta menjati kroz projekat koji pominjem, sve dok im ne istekne rok trajanja, pa treba sačekati. U selima smo, u poslednjih par godina, postavljali nove natrijumove svetiljke i to takođe ne bismo zasad menjali, sve dok im ne istekne radni vek. Zašto sve to radimo? Ušteda LED sijalice u odnosu na natrijumovu sijalicu nije velika, ali u odnosu na živinu jeste, i zato će nam one biti prioritet u procesu zamene.

Kolika će ušteda biti ostvarena?

Elvira Rošival Hanđa: Očekujemo da te nove LED svetiljke neće pregorevati, jer proizvođači daju garanciju da mogu da rade i do 20 godina. Sa te strane ćemo biti mirni i ostaće nam da održavamo one svetiljke kojima nije istekao radni vek. U takvoj situaciji, održavanje se svodi na minimium.

Šta konkretno iz Vašeg ugla predstavlja problem, koji nepovoljno utiče na sistem javnog osvetljenja?

Elvira Rošival Hanđa: Izuzetno veliki problem predstavljaju zarasle grane, kako u gradu, tako i u selima. Jer, ne održavamo mi samo taj poslednji element u sistemu, odnosno svetiljke. Kada je u pitanju vazdušna mreža, to je jedan provodnik, laufer, koji dolazi pod napon u određeno vreme, tako što se uključuju komandni uređaji naštelovani po astronomskom časovniku. Tu imamo velikih problema sa zaraslim granama, a to nije u našoj nadležnosti. Elektrovojvodina radi sečenje grana tamo gde imaju mešovitu mrežu (i visoki i niski napon), a za ostatak se objavljuje tender, pa nekada grad to uradi. To podrazumeva ona stabla koje je grad sadio – duž glavnih puteva i u naseljima kolektivnog tipa stanovanja. Elektrovojvodina je imala akciju prošlog proleća i posekli su sve sto je kritično, međutim, nije svaka godina ista. Kada je godina kišna, sve buja i tada grane zarastaju u mrežu. Prilikom vetra, spajaju se provodnici. Kako se grana zanjiše, naš provodnik se spoji sa nekom fazom, i tada osigurači pregorevaju. Sasvim je normalno da su osigurači u trafostanicama za mrežu koja napaja stambene objkete mnogo jači nego za javno osvetljenje, i nikada neće taj osigurač da izgori, nego osigurač javnog osvetljenja. Tada mi dajemo poseban nalog Elektrodistribuciji da njihove službe uđu u trafostanicu i zamene osigurač. Kada je reč o uklopnicima, kako sam rekla, oni su naštelovani po astronomskom vremenu i sami uključuju rasvetu po izlasku ili zalasku sunca. To je vrlo prihvatljivo i najbolje što može da se nabavi na tržištu, jer foreli sa sondom koji su se ranije koristili, više nisu pogodni. U situacijama kada smo ih imali, dešavalo se da far automobila osvetli sondu, i javno osvteljenje se automatski isključi.

Često možemo da čujemo da je negde „presečen kabl“ prilikom izvođenja radova. Kako je moguće da se takve stvari ne primete?

Elvira Rošival Hanđa: Što se tiče kablova, u gradu se uvek nešto radi i raskopava. Naši kablovi javnog osvetljenja preko dana nisu pod naponom i zbog toga, ako se preseku, ne vidi se i ne čuje se pucanje. Ukoliko se preseče kabl Elektrodistribucije, automatski se stvori varnica, to ne može da ostane neprimećeno. Službe to zato brzo i oprave, ali naš kabl, ponavljam, nije pod naponom. Pokušavali smo da u saradnji sa ostalim javnim preduzećima „Vodovodom“, „Gradskom toplanom“, „Telekomom Srbija“, kablovskom mrežom „SBB“, svima kažemo da, kad god se prekine neki kabl, osim Elektrodistribucije, obavezno obaveste i nas, da izađemo na teren i proverimo, jer ako u tom momentu vidimo mesto kvara, nije toliko skupo da se popravi. Međutim, kada se zatrpa, pa se eventualno još izbetonira, izasfaltira teren na kome su vršeni radovi, onda mi više nemamo pojma gde je kvar. Tada moramo da ispitujemo šta je rađeno, moramo da angažujemo i merna kola, a to puno košta.

Kakva je situacija kada se neki stub iskrivi ili iščupa u saobraćajnim nesrećama pa dodje do prekida rada rasvete?

Elvira Rošival Hanđa: Ima i saobraćajnih nezgoda, za to sam odgovorno lice, izlazim na uviđaj po pozivu saobraćajne policije, utvrđujem stanje i potpisujem zapisnik. Ponekad je stub samo udaren, nakrivljen, a ponekad je oboren, pa strada sve do same svetiljke. Vidimo tada gde je vozilo osigurano i pokušavamo da naplatimo štetu preko osiguravajućeg društva. To nam uspeva u nešto više od polovine slučajeva, ukoliko su u pitanju ozbiljne osiguravajuće kuće. Reč je o vrlo skupim opravkama jer ponekad moramo da lijemo temelj za novi stub, da stavljamo novi stub i nastavljamo kablove, a ako je svetiljka pala, mora se kupiti nova.

GODIŠNJE SE SANIRA I DO 400 STUBOVA SA KOJIH SE POKRADU POKLOPCI 

Koliko je često namerno oštećivanje elemenata javne rasvete, odnosno, u kojoj meri je vandalizam problem?

Elvira Rošival Hanđa: U manjoj meri se razbijaju kugle, to je ranije bilo izuzetno izraženo. Najveći problem je to što se kugle više ni ne proizvode, jer se ravnamo prema međunarodnim reporukama. Postavljanje kugli se danas posmatra kao vršenje svetlosnog zagađenja, ono utiče na ptice selice, i ne bismo smeli da stavljamo ništa što upire u nebo. Dakle, ako se kugla razbije, ne menjamo je, nego stavljamo neku novu svetiljku. Želim da kažem da je najveći problem, ako gledamo ono što neka lica rade namerno i iz koristi, skidanje poklopaca sa stubova. Iza tih poklopaca se nalazi osigurač. Otvor na stubu je zatvoren poklopcem, i pretpostavljam da se ti poklopci skupljaju zbog sekundarne sirovine. Odvaljuju ih pajserom i kradu. U toku jedne godine najmanje 300 do 400 stubova ponovo poklapamo. Mislim da se toliko male pare dobijaju za tanak lim koji ukradu, ali mi tu ne možemo ništa. Oni znaju da je iza napon, ali odvale poklopac pajserom i ne guraju unutra ruku, međutim plašimo se za decu. Ako im pustite ruku na trenutak, i može da se desi problem. Lica koja skidaju poklopce, ne razmišljaju o takvim stvarima. U evidenciji stubova bez poklopaca mnogo nam pomažu komunalna policija i komunalna inspekcija – oni jave ono što zapaze na terenu, i tada izdajem nalog da se stub zatvori.

Mali most je jedan od najlepših i najefektnijih projekata ako govorimo o dekorativnoj rasveti. Da li možemo da očekujemo slične projekte u budućnosti?

Elvira Rošival Hanđa: Najnovija vest glasi da je Gradska uprava ugovorila postavljanje dekorativne rasvete na još dva mosta u gradu – na Pešačkom, kao i na mostu kod Policijske uprave Zrenjanin. Iako oni nemaju lukove, rasveta će biti postavljena na gelenderima, odnosno rukohvatima, i ovo je nešto što će definitivno uticati na još lepši utisak o našem gradu. Činjenica je da je Mali most zbog svoje konstrukcije i specifičnih lukova koje ima, bio najpogodniji za postavljanje dekorativne rasvete. Dva dana nakon postavljanja, neko je pokušao da iščupa one koji su se nalazili na dohvat ruke, pa smo morali da ih zaštitimo armaturama. Ljudi moraju da shvate da ne mogu ništa da urade sa njima, čak i da ih ukradu, oni se pale visokim naponskim impulsom i potrebna je kompletna elektronika da bi se uopšte uključili. Volela bih, ukoliko se napravi urbanistički projekat za Trg dr Zorana Đinđića, da bar u jednom delu uradimo nešto lepo. S druge strane, planira se urbanistički projekat za uređivanje nekadašnje stare pijace, odnosno Ulice Miroslava Tirša. Bilo bi lepo da i tu uradimo nešto posebno, u zavisnosti od sadržaja koji se planiraju.

Da li ste, generalno gledano, zadovoljni stanjem dekorativne rasvete u gradu?

Elvira Rošival Hanđa: Centar nam je lepo uređen, stubove i svetiljke je birao profesor Mitrović. Tehnički prijem je bio 6. novembra 2003, što znači da je prošlo 15 godina. Za to vreme, mnogo se toga promenilo, ima mnogo savremenijih stvari, mogli bismo sve da zamenimo LED svetiljkama, ali to prilično košta. Zadovoljna sam i magistralom, nadvožnjakom u Ulici Brigadira Ristića gde smo postigli 63% uštede zamenom kugli natrijumovim svetiljkama. Svaka firma napravi neku izuzetno dobru svetiljku. Na primer Filips je uradio dve takve svetiljke i jedna je postavljena duž magistrale „Modena“, a druga je „Selenium“ koju imamo u Banatskoj ulici, u Ulici Đure Jakšića, Keju 2. oktobra. Izuzetno ih volim jer sa malom snagom imaju jako dobru fotometriju, dobro je namešteno ogledalo, odlično osvetljavaju. U Ulici Đure Jakšića, stubovi su visoki 11 metara i sa svega 100 vati jačine u svetiljkama, imamo fantastično osvetljenje. Isto to smo uradili sa Miletićevom ulicom u kojoj sada rade svetiljke sa 100 vati, a ranije smo imali živine sijalice od 400 vati.

U naseljima kolektivnog tipa stanovanja korišćene su sijalice u boji?

Elvira Rošival Hanđa: Tako je, u naseljima kolektivnog tipa stanovanja smo malo eksperimentisali, pa smo tako u Maloj Americi postavili plave sijalice, to je Šrederova svetiljka, dekorativna, koja ima jako dobru fotometriju, i sa 70 vati osvetljava veliku površinu – i dečija igrališta, prilazne puteve, ulaze u objekat. Na Bagljašu smo stavili bordo i narandžaste, u naselju D3 žute i narandžaste. Održavati ovako veliki sistem, puno košta. Svetski prihvaćeno je da 3% može da bude van funkcije. S obzirom na to da imamo 15.000 svetiljki, 3% može da bude van funkcije, a mi se uvek trudimo da taj procenat bude i manji. Gledamo da ljudima izađemo u susret, da što ažurnije popravljamo, da što pre reagujemo na neke prijave, ali ponoviću, problem je ako je kvar na trafostanici, tu se duže čeka, i mislim da svi moramo imati razumevanja za takve stvari.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh