I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Ođila: Ne morate da znate jezik da biste uživali u pravoj muzici (VIDEO)

Romska muzika je muzika sa dušom. Ona izaziva najčistiju i najiskreniju emociju i kod izvođača i kod slušalaca, tvrde ženski vokali grupe Ođila. U karijeri koja traje više od tri i po decenije bend Ođila nastupao je širom sveta. Muzika koju izvodi oslanja se na tradiciju teatra Romen iz Moskve. Zbog toga su ga neki mediji predstavljali kao „autentični ciganski bend iz Moskve“. O tome kako i zašto su se opredelili da sviraju baš romsku muziku, da li znaju romski i pred kojom publikom imaju najveću tremu pitali smo Sanju Uzelac i Dašu Bosnić, nakon koncerta koji je održan ispred gradske kuće u Zrenjaninu, a u okviru manifestacije Banatske vredne ruke. 

Bend Ođila osnovan je 1983. godine. Od samog osnivanja privlačio je pažnju svojim specifičnim nastupima. Prepoznatljiv je po reperotaru romske muzike. I to one koja se oslanja na tradiciju teatra Romen iz Moskve, kao i muziku iz filmova Cigani lete u nebo i Moja slatka umiljata zver. Ođila je beogradski bend, ali su ih u medijima često predstavljali drugačije.

I Taxi Zrenjanin

“Slovenci su nas predstavljali kao bend iz Moskve. Ovde kod nas su nas uglavnom predstavljali kao bend iz Novog Sada zato što smo u Novom Sadu snimili prve snimke. Ti snimci su otišli na prvu ploču. Tamo smo jako puno boravili. Radio Novi Sad nas je baš lepo prihvatio. Zahvaljujući Miri Stojčić kao producentu i Ani, ton majstoru, divnom ton majstoru smo sa pesmom Solniška, koja je himna ruskih cigana, na takmičenju Radiofonije Evrope osvojili prvu nagradu. Kako smo odlučili da pevamo romsku muziku, pa ne znam. Nekako spontano“, počinje priču Zrenjaninka i članica benda Ođila Sanja Uzelac.

Romska muzika je sinonim za prave emocije

„Da, baš je bilo spontano. Predpostavljam da svako u životu nađe neko svoje sredstvo da se, sviđa mi se izjava, uzdigne do ljudskosti. Škola za školu, život za život, ali jako je bitno da pronađete neko svoje sredstvo koje će vas oblikovati kao čoveka. Mislim da smo mi negde, svako ponaosob, iz nekog razloga bili privučeni toj muzici. Možda zato što je to čista emocija. Emocija bez pakovanja. Emocija koja direktno komunicira sa solar plexusom. Tu nema odbrane kada vas napadne. Ako vas uhvati zvuk ciganske muzike, kako je nas pohvatao, onda si pozvan da to radiš. Zapravo je to sredstvo koje vam pomaže da se razvijate kao čovek“, dodaje drugi ženski vokal benda Ođila Daša Bosnić.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Na početku članovi ovog benda nisu ni pomišljali da bi njihova karijera mogla da traje decenijama.

„Nismo se mi time uopšte bavili. Nama je bilo važno da sviramo. Bez ikakvih kalkulacija smo ušli u sve to. Nismo uošte razmišljali da ćemo ovoliko trajati“, kaže Uzelac.

„Prosto je bio samo imperativ to. Odeš, studiraš, radiš nešto da bi valjda sreo neke ljude i da bi se dogodila magija. Kao kad ona Zvončica iz Petra Pana dune prašinu i mi letimo. Mi to radimo i to je najvažniji posao na svetu. I jeste, biti čovek je najvažniji posao na svetu. Zaista nismo razmišljali o tome kako graditi karijeru, postavljati ciljeve, ostvarivati ih. Ušli smo u to potpuno čista srca“, dodaje Bosnić.

Članovi benda Ođila nisu znali romski kada su počeli da pevaju ciganske pesme

Iako su na veoma poseban i jedinstven način izvodili romsku muziku, članovi benda Ođila u početku ovaj jezik nisu znali.

„Učili smo romski u hodu, a Boban se posebno bavio i posvetio i prevođenju i učenju“, objašnjava Uzelac.

„Mi smo koketirali sa tim. Reči koje sam baš učila i koje su mi se svidele znam i danas. Ali, sve ostalo ne. Razlog bavljenja ovom muzikom smo zapravo mi. Nije mene to toliko zanimalo, uz svo poštovanje ambicija i Bocinih da nauči taj jezik, to je lepo stvarno i skidam kapu. Ja sam htela da upijem tu emociju. Romi su mnogo neposredniji i bliskiji životu od belog čoveka. Nas vaspitanjem mnogo odvajaju od suštine. Ja sam to osetila. Ludačka košulja mi nije trebala. Osećala sam se kao da sam se u njoj rodila. Želela sam iz te čaure da izađem“, kaže Bosnić.

„Sećam se jednom kada smo u Zagrebu sa Silvijom Luks snimali spot na deponiji. Tu su bili čergari. Jako brzo su nas oni pronašli i onda su nas ispitivali zašto pevamo romsku muziku, znamo li romski, da im kažemo po neku reč… Bukvalno su nas testrirali. Mi smo položili. Za manje od 10 minuta smo imali šator, vatru, njihove žene i decu i njih. Mi smo snimali spot Solniška. Tu su leteli galebovi, jedna majka je dojila svoje dete tu. Šta ćete više. Ja ne znam da prošetam od tačke A do tačke B da se ne zgrčim, jer to ne osećam, a momak u kratkom kaputu, golih nogu u gumenim čizmama hoda tu i skuplja to što neko drugi baca kao smeće i kaže vi niste svesni koliko blago ovde leži. Potpuno bez kompleksa. Kralj. Ja bih volela da budem taj kralj. Još nisam, još imam da radim. Još nisam to naučila“, dodaje naša sagovornica.

Koncert na Kolarcu grupe Ođila je prvi nastup benda koji tamo nije svirao klasičnu muziku

Ođila je bio prvi estradni bend koji je svirao na Kolarcu.

„Do našeg nastupa isključivo je klasična muzika imala ulaznicu za Kolarac. Jugokoncert, agencija koja je radila organizaciju koncerata klasične muzike, je sarađivala sa nama i oni su nas preporučili. Mi smo taj koncert radili bez ozvučenja. Samo nas četvoro. Dve gitare i četiri glasa. Kolarac jeste akustična sala, ali je za dve gitare i četiri glasa bez ozvučenja malo bila prevelika. Ogroman je to izazaov bio. Izašli smo skroz na proscenijum, stali smo na liniju i uspeli smo da održimo koncert. Da ispunimo tu salu zvukom. Mislim da se danas ne bismo usudili da tako nešto uradimo“, priseća se Uzelac.

Ljudi na koncertu danas više vode računa o slikanju nego o muzici koju slušaju

„Pre dve, tri godine smo imali koncert na Kolarcu i tada smo imali jedan peh. Sve je bilo dobro na tonskoj probi. Kada je trebalo da počne koncert kolega je rekao da ne radi ozvučenje, da ne može da ga upali. Probao je da ga upali, ali nije htelo. Nas dve smo izašle na scenu i obratile smo se publici. Rekle smo da imamo problem sa ozvučenjem, ali da ne znamo zašto. Pošto nam wi-fi mikseta nije bila zakljčana pretpostavili smo da su se svi koji su ušli zakačili na taj wi-fi. Zamolili smo da svi pogase mobilne telefone. Rekli smo da ćemo, ako to ne uspe, održati koncert bez ozvučenja. Za to smo dobili jako veliki aplauz. Publika je željna tako nečega, jer toga više nema nigde“, objašnjava naša sagovornica

„Na naše zadovoljstvo i na našu sreću to je upalilio. Ljudi su ugasili svoje mobile telefone, neki su mislili da je to fora da ne bi slikali. Ljudi se sada na koncertima više bave slikanjem i snimanjem, nego direktnim uživanjem i upijanjem onoga što dobijaju sa scene. Kažem na naše zadovoljstvo je proradilo zato što ima dosta pesama koje mi pevamo toliko tiho i posvećeno i nežno da to stvarno ne može da izađe bez mikrofona, jer se ne bi čulo. A bilo bi nam žao da to tako prođe“, kaže Uzelac.

Ovaj bend je imao čast i da prvi održi koncert u pozorištu u Mariboru

Bend Ođila je imao i čast da održi prvi koncert u mariborskom pozorištu od njegovog osnivanja u 19. veku.

„Da, da… To sam i zaboravila… Sva pozorišta su nam otvarala vrata. Valjda prepoznaju to što pevamo. Da je ta vrsta sadržaja drugačija… Ustvari mi pevamo po Stanisalvskom. Ne razmišljamo o pevanju, nego stanemo i pevamo“, kaže Bosnić.

Iako je Ođila nastupala na mnogim binama po svetu, koncerti u pojedinim gradovima u zemlji nose posebnu težinu. Za Sanju Uzelac među njima je svakako njen rodni Zrenjanin.

„Ne mogu da kažem da imam tremu, ali je doza odgovornosti povećana kada ste u svom gradu. Kako će vas publika prihvatiti. Nije svejedno. Recimo meni je u Beogradu najteže da pevam. Gde god se maknemo van Beograda nekako mi je lakše. Ali neku najveću odgovornost osećam na koncertima u Beogradu i u Zrenjanjaninu naravno. Ja sam u Zrenjaninu četiri dana nedeljno. Meni tu žive roditelji i obilazim ih redovno. Nisam izgubila kontakt ni sa Zrenjaninom, ni sa Zrenjanincima, sa mojim školskim drugovima i drugaricama. Svi me podržavaju u tome što radim. Jedino mi je žao što nikad ne stignem na proslave godišnjice mature, jer se one održavaju uglavnom vikendima, a mi vikendima sviramo. Tako mi je ostala neka žal za tim“, kaže Uzelac.

Nove pesme grupe Ođila

U narednom periodu ljubitelji romske muzike mogu da očekuju nove pesme.

„Prvi naredni koncert koji nas čeka je u Beogradu na Fiš festu. Tradicionalna manifestacija na reci koja jako dugo traje. Mi smo svirali nekoliko puta. Poslednji put pre nekoliko godina i sada se vraćamo. U radu su i neke pesme koje počinjemo da snimamo. Ne verujem da će biti albuma, jer je danas potpuno besmisleno i deplasirano objavljivati album, ali će ići onako pesma po pesma“, kaže Sanja Uzelac.

Bend Ođila najpre su činila četiri člana. S vremenom se broj izvođača povećavao. Trenutno ovaj sastav čini šestoro muzičara. Osim dva ženska vokala tu su i Boban Simonović, vokal i gitara, Boris Nikolić, solo gitara, Bojan Jeremić, gitara i prateći vokal i Andrej Stefanović, kontrabas.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh