I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Obuke za osobe sa invaliditetom za vođenje poslovnih knjiga i izradu obuće

Jedna od teže zapošljivih kategorija nezaposlenih su svakako osobe sa invaliditetom. Zakon obavezuje poslodavce u Srbiji da zapošljavaju osobe sa invaliditetom u određenom procentu. Kako bi se i ova lica osposobila za tražena zanimanja Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje obuke za osobe sa invaliditetom. Trenutno su u toku dve ovakve obuke. Jedna je za vođenje poslovnih knjiga, a druga za šivenje gornjih delova obuće.

Deset nezaposlenih osoba sa invaliditetom trenutno pohađaju obuke nakon kojih će steći znanja koja bi mogla da im pomognu pri zapošljavanju. Jedna obuka se održava u školi računara Nimiko i podrazumeva obučavanje kandidata za vođenje poslovnih knjiga. Na ovoj obuci je pet osoba sa invaliditetom.

„Polaznicima obuke nije potrebno predznanje. Obuka obuhvata vođenje poslovnih knjiga i traje četiri meseca. Održava se svakodnevno, ukupno je prdviđeno 440 časova. Za to vreme prelazimo osnove ekonomije, kontni plan, knjiženje sa primerima, knjiženje preko knjigovodstvenog programa. Polaznici će biti osposobljeni za samostalni rad. To se pokazalo u ranijim obukama. Oni posle ove obuke vrlo lako nađu posao. Polaznici obuke mogu da se zaposle svuda gde se radi elektronsko plaćanje, gde se bavi dokumentacijom, gde se nešto knjiži, lagano mogu da se zaposle i u knjigovodstvenim agencijama, a mogu da osnuju i svoj sopstveni posao, gde im opet Nacionalna služba pomaže sa start apovima, ukoliko konkurišu i prođu sa svojim predlogom. Imaju znanje što je najbitnije“, kaže Magda Kuburić, predavač na obuci osoba sa invaliditetom za vođenje poslovnih knjiga.

I Taxi Zrenjanin

Tri i po meseca praktičnog rada na obuci za vođenje poslovnih knjiga

„Radimo isključivo praktično preko primera i preko programa. Teorije ima samo prve dve nedelje da ih uputimo u osnove ekonomije, šta je glavna knjiga, šta je dnevnik, šta su fakture, šta su ulazni i izlazni računi, šta je pdv… Nakon toga se tri i po meseca radi čista praksa. Prve dve nedelje dok se radi teorija kandidatima zna da bude dosadno i teško. Kada smo pri kraju obuke ja ih zamolim da pročitaju ono što smo na početku pisali i što im je bilo teško i onda oni budu jako iznenađeni što im se sve to složilo na svoje mesto. Mislim da su i oni jako zadovoljni, a i mi smo zadovoljni zato što se zapošljavaju. Prošle godine je bilo 5 polaznika, a pre dve godine 14. Od tih 14 sedam se odmah zaposlilo, a ostalih sedam je lagano nalazilo posao“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Osobe sa invaliditetom očekuju da lakše dođu do posla nakon obuke

Kandidati na obuci kažu da su zadovoljni obukom. Očekuju da nakon nje lakše dođu do posla.

„Protekle tri i po godine sam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Do operacije kičme sam radila, a nakon toga više nije bilo mogućnosti da radim, jer sam se lečila, pa sam na evidenciji sve vreme. Ova obuka mi mnogo znači zato što ću imati neki zanat koji ću moći da iskoristim i koji ću moći fizički da radim zbog zdravstvenog stanja. Obuka je sveobuhvatna, mnogo ima da se uči, ali ćemo kasnije imati dobar zanat u rukama. Ja sam završila gimnaziju, saradnik sam u prirodnim naukama. Radila sam do sada svašta, ali ništa vezano za ekonomiju. Apsolutno nemam nikakvog kontakta sa ekonomijom, ne računajući jedan kratak period rada u trgovini. Nikada nisam ni mislila da ću ovako nešto završiti. Prijavljivala sam se za obuke i ranije i ovo je prvi put da su me uopšte pozvali“, kaže Aleksandra Sremac.

„Nezaposlena sam 2-3 godine. Završila sam srednju školu za prehrambenog tehničara. Obuka mi puno znači kako bih u budućnosti lakše mogla da tražim posao. Imam zdravstveni problem, reč je o veštačkim kukovima i ne mogu fizički težak posao da radim. Kada su me pozvali jako sam se obradovala i odmah sam prihvatila obuku. Obuka je jako dobra, mentorka je super, zadovoljna sam, jako nam lepo objašnjava. I koleginice sa kojima sam na obuci su dobre i nadam se da ćemo dobiti maksimalno znanje i da ćemo biti osposobljene da radimo u firmama ukoliko nam se ukaže prilika. U početku je bilo malo teže, ali kako časovi prolaze neke stvari su sve jasnije. Ništa o ekonomiji nisam znala pre obuke“, objašnjava Afrodita Sandić.

Znanja nikad nije dovoljno

„Došla sam na obuku za knjigovođe kako bih naučila nešto novo i stekla novo znanje. Da bih bila spremna za rad u nekoj firmi. Ja sam nekoliko godina nezaposlena, ništa do sada nisam radila. Imala sam samo probne poslove. Nadam se da će mi ova obuka pomoći da se zaposlim. Ja sam završila višu ekonomsku školu, ovo mi je poznato, ali nije na odmet znati više. Pogotovo je važna praksa. Ovde ima više prakse nego teorije i to je jako bitno“, kaže Marina Vidić iz Melenaca.

Deceniju i po duga saradanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

U školi računara Nimiko kažu da već godinama imaju izuzetnu saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kada je reč o obuci na koju se upućuju osobe sa invaliditetom.

“Nimiko radi 22 godine. Vršimo informatičku obuku dece i odraslih. 10.137 osoba je do sada dobilo naše diplome. U Nimiku svake godine pravimo nove planove i programe. U informatici se sve neprestano menja – od opreme, programskih jezika pa do želja i zahteva korisnika. Promene su gotovo na dnevnom nivou. Zato je danas teško biti pravi pozdan uspešan informatičar. Poslednjih 15 godina imamo odličnu saradnju sa Nacionoalnom službom za zapošljavanje. Na osnovu konkurasa koji raspiše država za nezaposlena lica obuka je besplatna. Nimiko se prijavljuje na konkurse informatičih obuka i trudimo se da naše bogato znanje prenesemo na polaznike koji će moći samostalno da rade uz računar“, kaže Dragana Milekić, škola računara Nimiko.

“Obuka za računovodstvo se održava u našim učionicama i dugo traje. Trudimo se da polaznicima bude prijatna atmosfera dok uče. Sva računarska oprema im je dostupna tako da se u toku obuke uče i kako konkretno proknjižiti dokumente kroz računovodstvene programe na računaru. Trenutno na obuci imamo 5 osoba koje su odabrane od strane NSZ. Jedan manji deo je teorijski rad, a većina časova je praktičan konkretan rad kako se pravilno knjiže troškovi i uplate na račun jedne firme, kako se evidentiraju/kontiraju podaci, kako treba da izgledaju poslovni izveštaji, obračun zarade, obračun vrednosti osnovnih sredstava, prijava poreza i sve ostalo što je neophodno za poslovanje jedne firme. Deo obuke se izvodi na računaru kada ih učimo kako da podatke proknjiže na računovodstvenom programu. Znanje koje im nudimo je stvarno, konkretno“, dodaje naša sagovornica.

Osobe sa invaliditetom čine 70 posto zaposlenih u kompaniji Stil

U kompaniji Stil, koja se bavi izradom obuće, trenutno je na obuci pet osoba sa invaliditetom.

„Ovo je drugi put da se u našoj kompaniji sprovodi obuka. Prvi put smo obuku sprovodili 2011. kada smo imali obuku za šivače gornjih delova obuće i za krojače. Tada je bilo 15 polaznika. Sada po ovom javnom pozivu obuka je za šivače gornjih delova obuće. Imamo i urađen program za obuku za tekstil, ali ove godine nije bilo obuke za to zanimanje. Nakon prošle obuke mi smo zaposlili jednog kandidata i on je naš stalni radnik sada. Trudimo se da osobe sa invaliditetom motivišemo i da ih zainteresujemo za obućarstvo. Mislim da su ovi sada kandidati dosta dobri i da su motivisani. Nadamo se da će posle obuke doći do zaposlenja. Nama stvarno fale šivači. Nema na evidenciji šivača gornjih delova obuće, a da su osobe sa invaliditetom koje mi zapošljavamo. Zato nam je u interesu da se obuče za taj zanat“, objašnjava Gordana Čubrilo iz kompanije Stil.

„70 posto zaposlenih u našoj kompaniji čine osobe sa invaliditetom. Njima to znači jer se osećaju korisno, nezavisni su, rade, sami sebe izdržavaju, imaju svoje porodice“, dodaje naša sagovornica.

Predznanje o obućarstvu nije potrebno

Kandidati koji su trenutno na obuci o obućarstvu nisu imali baš nikakva predznanja.

„Ovih petoro polaznika se osposobljavaju za šivenje obuće. Ovo je tek početak. Moraju da se upoznaju sa delovima obuće. Dobiće jednu kompletnu sliku izrade obuće. Obuka traje 6 meseci. U tom periodu kandidati će se upoznati sa proizvodnim procesom, sa tehničkom dokumentacijom, delovima cipele, koliko je važan određeni deo cipele, koja oštećenja mogu, a koja ne mogu da se tolerišu i sa radom na šivaćoj mašini. U Nacionalnoj službi se vrši selekcija kandidata u smislu nekih mentalnih i motoričikh sposobnosti koje su neophodne za taj posao. Bitno je da kandidati imaju očivano čulo vida, zato što je preciznost vrlo bitna u ovom radu. Sa svakim pojedinačno se radi. Nivo postignuća zavisi od samih kandidata. Ocenjivanje će se vršiti na kraju obuke, pa ćemo videti ko je stigao do kog nivoa. Postoje jednostavnije i komplikovanije faze izrade obuće“, objašnjava Dušica Đurović, direktor Centra za obuku i osposobljavanje novozaposlenih radnika.

„Obično nam dolaze kandidati koji nemaju nikakvo prethodno predznanje. Prošlog puta smo imali žene koje su radile u tekstilu i one su poznavale šivaću mašinu. U principu to je sve slično. Zavisi od materijala, jačine motora… U izradi cipela je bitna preciznost, jer na koži ne možete da ponovite štepove. Kod tekstila šav može da se opara i da se ponovo spoji. Imamo jednog dečka koji je prošao prethodnu obuku i on radi kao šivač. On je bio bravar, ako se ne varam, po osnovnom obrazovanju. Osnove će svako preći, pa će moći i kod kuće, ako ima šivaću mašinu da krene nešto da radi“, dodaje naša sagovornica.

Osobe sa invaliditetom se nadaju poslu

Kandidati na obuci ovo vide kao dobru šansu za dolazak do posla.

„Dugo sam na birou, tražim posao, posla se ne stidim. Dolazim redovno na obuku, zadovoljna sam sa predavačima, posao mi je potreban. Po struci sam trgovac, ovo mi je prvi put da krojim“, kaže jedna polaznica obuke.

„Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam 10 godina. O izradi cipela ništa nisam znao. Očekujem neki posao, ali videćemo kako ćemo da položimo. Obuka, za sada nije teška. Uglavnom smo do sada učili delove cipela, kako se kroji, kako se lepi“, objašnjava Ferenc Magda.

„Obuka mi znači. Posao čekam već 19 godina. Teško je za posao. Čuo sam za ovu firmu. Ja sam završio srednju trogodišnju školu za tapetara. Išao sam na obuku za pakera. Bio sam i u klubu za traženje posla. Očekujem neko zaposlenje, majka i ja sami živimo, otac mi je preminuo. Jako je teško živeti sa malim primanjima“, kaže Željko Gajin.

„Na biro sam se prijavio kada sam imao 14 godina. Čim sam završio osnovnu školu. Jedno kratko vreme sam bio zapolsen, a onda je firma u kojoj sam radio propala. Trenutno imam 33 godine. Obuka mi mnogo znači. Ništa o ovome nisam znao. Počeo sam da učim od početka i super mi ide. Nije teško ništa. Ne mora mnogo da se uči, ali za ovaj posao mora da se bude zainteresovan. Posle obuke ću verovatno ovde tražiti posao i nadam se da ću ostati da radim“, objašnjava Mario Gagić.

Radno angažovanje je izuzetno bino za osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom jedna su od najugroženijih grupa na tržištu rada. Pored rešavanja problema koji ometaju ili onemogućuju njihovo uključivanje u društvo, podsticanje zapošljavanja izuzetno je važno jer  radno angažovanje im omogućuje ekonomsko osnaživanje, samostalnost i socijalno uključivanje.

“Prošle godine, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom 178 lica prošlo je proceduru za utvrđivanje radne sposobnosti. Pored posredovanja u zapošljavanju, paket usluga za OSI podrazumeva i njihovo uključivanje u aktivne mere zapošljavanja namenjene ovoj kategoriji nezaposlenih. Programi i mere NSZ predstavljaju stručnu i operativnu podršku sa ciljem povećanja zapošljivosti ili zapošljavanja OSI”, kaže Aleksandra Štrbac iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Obuke za osobe sa invaliditetom se organizuju jednom godišnje.

“Na obuke se uključuju OSI – u zavisnosti od procenjene preostale radne sposobnosti i individualnog plana zapošljavanja, gde je planirana ova aktivna mera. U individualnom planu nezaposlena OSI se izjašnjava koje obuke bi bile nužne za sticanje dodatnih znanja i veština, kako bi se brže i lakše zaposlili. Obuke za tržište rada 2018. završilo je 17 OSI. U pitanju su bile obuke za računovođe i cvećare. Obuke za tržište rada za osobe sa invaliditetom 2017. godine završilo je 20 lica. Na WEB radionice bilo je uključeno 8 lica, dok je na obuci za manikir i pedikir bilo 6 lica. Takođe, održana je i obuka za pomoćnika kuvara. Trenutno su u toku dve obuke za osobe sa invaliditetom. Reč je obukama za tržište rada koje su startovale početkom novembra. Uskoro bi trebalo da počne i realizacija obuke za kozmetičarke, takođe za 5 OSI sa evidencije nezaposlenih”, navodi naša sagovornica.

U srednjem Banatu na kraju oktobra na evidenciji NSZ 584 osoba sa invaliditetom

Na evidenciji Filijale Zrenjanin, na području Srednjobanatskog okruga, na kraju oktobra 2019. bilo je 584  lica sa statusom osoba sa invaliditetom. Od tog broja u gradu Zrenjaninu je 429 lica-OSI.

Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI donet je 2009, a maja 2010. godine stupile su na snagu odredbe zakona o sistemu kvotnog zapošljavanja OSI.

“Sistem kvotnog zapošljavanja podrazumeva da poslodavci u čijim je firmama zaposleno preko 20 radnika, a do 49 ukupno, moraju da imaju jednu zaposlenu osobu sa invaliditetom. Poslodavci koji imaju 50 i više radnika obavezni su da među njima imaju i dve OSI, te na svakih sledećih 50 zaposlenih jednu osobu sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom se zapošljavaju i preko programa, odnosno aktivnih mera tržišta rada, i kroz posredovanje. Poslodavci zapošljavaju češće osobe sa invaliditetom sa srednjom školom, a zapošljavaju i nekvalifikovane i pomoćne radnike. U prvih 9 meseci 2019. kroz aktivne mere zaposleno je 11 lica kroz program subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva. U javne radove uključeno je 34 lica, a preko programa novo zapošljavanje za teže zapošljive kategorije 6 lica. Po jedna osoba sa invaliditetom zaposlena je kroz program sticanje praktičnih znanja i program stručna praksa”, objašnjava Štrbac.

Tokom 2018. godine sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje filijale Zrenjanin zaposlena je 161 osoba sa invaliditetom. Najviše onih sa trećim stepenom stručne spreme – 74, zatim 38 bez kvalifikacija i 23 polukvalifikovanih.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Slot Club Kentucky
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh